Кнез Павле од Југославије (Регент)

knez_pavlet

Кнез Павле рођен је 15. aприла 1893. године у Санкт Петербургу, у Русији, као једини син Принца Арсена (брата Краља Петра I) и Принцезе и грофице Ауроре Павловне Демидове (унука Финкиње филантропа Ауроре Карамзин и њеног мужа Принца и руског грофа Павела Николаевича Демидова, са једне стране, а са друге руског Принца Петра Трубецког и његове жене Јелисавете Есперовне, девојачко Принцеза Белоселски-Белозерски).

Оженио се Принцезом Олгом од Грчке и Данске, сестром Принцезе Марине,  Војвоткиње од Кента. Краљ Џорџ VI, тада Војвода од Јорка, био је кум на њиховом венчању у Београду.

Дана 9. октобра 1934. године, Кнез Павле је прихватио улогу Намесника након што је на његовог рођака, Краља Александра I, извршен атентат у Марсеју, у Француској. Краљ Александар је тестаментом именовао Принца Павла првим од тројице намесника који ће управљати државом све до септембра 1941. године, када ће син Краља Александра, Краљ Петар II, постати пунолетан.

Године 1939., Кнез Павле, као шеф државе, одлази у Берлин. Августа исте године, споразумом Цветковић-Мачек, Хрватска је проглашена бановином. Централна Влада је задржала контролу над спољним пословима, одбраном, спољном и унутрашњом трговином, транспортом, јавном безбедношћу, религијом, рударством, ауторизацијом стандарда, осигурањем и образовањем. Хрватска је требало да формира своје законодавно тело у Загребу као и сопствени буџет.

Када је почео Други светски рат, Југославија је прогласила неутралност. Дана 25. марта 1941. године, Југословенска влада је потписала Тројни пакт са значајним оградама наведеним у три тачке. Прва тачка је била захтев да силе Осовине поштују територијални интегритет и суверенитет Југославије. У другој тачки се тражило обећање да силе Осовине неће тражити од Југославије војну помоћ. У трећој се од сила Осовине захтевало обећање да неће тражити дозволу за прелазак војске преко територије Југославије за време рата.

Два дана касније, 27. Марта 1941., Кнез Павле је пучем свргнут са власти.

Спољна политика Кнеза Павла, укључујући и потписивање Тројног пакта, била је вођена жељом да Југославији омогући што неспутанији положај у крајње неповољним условима.

Након пада Француске и пораза Британије, Кнез Павле је схватио да је прихватање сарадње са силама Осовине једини начин да се спасе Југославија. Чак и у тим околностима, Кнез Павле је, иако формално неутралан, био јасно про-Савезнички оријентисан. Помагао је Грцима када је Грчка била окупирана,  наставио је да негује војну сарадњу Југословенске и Француске војске и безмало пуне три године успева да издржи притисак сила Осовине. Остатак рата, Кнез Павле је провео у кућном притвору под контролом Британаца у Кенији. Кнегиња Јелисавета, његова једина кћи, прибавила је информације од британске Управе специјалних информација (SOE) Министарства иностраних послова у Лондону и објавила их у Београду 1990. године у српском издању биографије Кнеза Павла. Изворну књигу „Павле од Југославије“ је написао Нил Балфур, а објавио Иглет Паблишинг у Лондону, 1980. године.

Послератне комунистичке власти прогласиле су Кнеза Павла државним непријатељем. Забрањен му је повратак у Југославију и сва његова имовина је конфискована. Умро је у Паризу 14. септембра 1976. у 83. години, а сахрањен у Швајцарској. Рехабилитован је од стране Српског судства 2011. године, а његови посмртни остаци су пренети у породичну гробницу у Маузолеју на Опленцу где је сахрањен заједно са супругом Кнегињом Олгом (1903. – 1997.) и сином Николом (1928.-1954.)

Кнез Павле има и сина Александра (1924.-)