Предраг Марковић

p_markovic

7. децембар 1955. Рођен у Чепуру код Параћина.

1979.-1992. Уређује листове (Студент, Књижевна реч, Време), часописе (Видици, Књижевност) и библиотеке (Пегаз, Албатрос, Ретроспективе). Поред књижевнокритичке делатности уређује, приређује и преводи већи број темата и књига из области српске и хиспано књижевности ХХ века и политичке историје XIX и ХХ века.

1983.-2013. Уређује скоро хиљаду књига из области књижевности, историје, психологије, права и економије. Објављује књиге прозе: Морали би доћи насмејани  лавови (Загреб, 1983.) и Отменост душе (Београд, 1989.).

1993. оснива издавачку кућу „Стубови културе“. Кућа окупља водеће српске ауторе, њене књиге штампају се у преко милион примерака, освајају све најважније награде у земљи и региону и доживљавају преко 200 превода у 35 земаља. На двадесетогодишњицу, 6. јула 2013. престаје са издавањем књига.

1999. Оснива експертску мрежу „Г17 ПЛУС“ (заједно са М. Динкићем). Током 2001. председава мрежом. Када мрежа прераста у странку прихвата на кратко место потпредседника али се убрзо повлачи и из странке и из политичког живота. Странка га у одсуству бира за почасног председника.

2001.-2002. Председник Удружења издавача и књижара Србије и Црне Горе.

2002. Постаје члан Крунског савета. Члан је ПЕН-а и Српског књижевног друштва.

2004.-2007. Председник Народне скупштине Републике Србије. Биран гласовима позиције и опозиције. (Од марта до јула 2004. в.д. Председника Србије. Са тог места упућује Препоруку о враћању имовине по којој пре доношења закона почиње враћање одузетог земљишта и локала власницима. Организује прву и до сада једину јавну примопредају дужности председника.) На његов предлог Народна скупштина 17. августа 2004. једногласно враћа грб, заставу и химну Србије а 5. јуна 2006. доноси Одлуку о самосталности Србије. Руководи писањем, проглашава и потписује Устав Србије 2006.

2011.-2012. Министар културе, информисања и информационог друштва у Влади Србије. У том периоду председава Саветом министара културе Југоисточне Европе. Завршава обнову и изградњу Народне библиотеке, Југословенске кинотеке, визиторских центара Лепенски вир и Царичин град, манастира Кувеждин, Музеја Вука и Доситеја, Музеја поште, Музеја медицине, Народног музеја у Крушевцу, сцене „Раша Плаовић“, зграде прве Народне скупштине и Звоник цркве у Крагујевцу, Куле Ненадовића у Ваљеву, Јусуфагића куће у Пријепољу… Пушта у рад први дигитални сигнал а Србија је у првом кругу изабрана у Комитет УНЕСКО-а.

2012.-2013. Народни посланик у Народној скупштини Србије. Шеф делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини црноморских земаља. (Враћа мандат августа 2013. и повлачи се из политике.)

2015. – Ожењен Весном Марковић. (Из првог брака има сина Јакова.)