ДРВОРЕЗ ДВОРСКЕ КАПЕЛЕ
према нацрту Николе Краснова
од 1928. до 1934.
У комплексу дедињских дворова, на јужној страни Краљевског двора налази се дворска капела посвећена Светом Андреју Првозваном. Пројектанти те капеле били су Живојин Николић и Виктор Лукомски, а уређење ентеријера рађено је под надзором инжењера Сергеја Смирнова, где је највећи део посла у обликовању црквеног мобилијара имао архитекта Никола Краснов.
Иконостас и парапет на хору, као и полијелеј израђени су од дрвета и украшени раскошном резбаријом. Иконостас је по жељи краља Александра I требало да буде копија средњовековних иконостаса. Разлог лежи у чињеници да је капела рађена по узору на Краљеву цркву у Студеници. У том смислу иконостас и читав мобилијар капеле требало је да евоцира средњовековни манир попут иконостаса из средњовековних православних манастира. Према сачуваним белешкама инжењера Смирнова, иконостас такве врсте није надјен у земљи, па је у том смислу помоћ пружила румунска краљица Марија која је у Цариграду, од антиквара по имену Хаим откупила један део иконостаса. Велики проблем су представљала царска врата за иконостас. У рукопису Смирнов помиње да је краљ Александар I сазнао да су се у једној приватној збирци у Паризу налазила врата церских двери из Старе Србије. У том смислу краљев министар Спалајковић добио је задатак да откупи тај део иконостаса. Ипак, ствар се закомпликовала утолико пре што је та цела збирка била већ продата, па је Краснов добио задатак да се царска врата репродукују по фотографији. Израда резбарије на иконостасу, позлаћивање и патинирање изведено је специјалним техникама, а према нацрту Николе Краснова. Он је дао решење и за дрвени парапет на хору, полијелеј, сталак за иконе и реликвијар капеле.
НИКОЛА КРАСНОВ
Један од значајних архитеката који је својим стваралаштвом у архитектури и примењеној уметности оставио значајан траг у изгледу Београда и других градова Србије. Био је један од најистакнутијих представника академског историцизма у медјуратној архитектури наших простора. Његов статус и стваралаштво у Русији били су препорука за његово ангажовање у Србији. Као емигрант после Октобарске револуције, долази у Београд 1922. године и брзо се укључује у Архитектонско одељење Министарства грађевине Краљевине СХС, као руководилац одсека за монументалне грађевине и споменике и грађевински инспектор. Убрзо постаје цењени државни и дворски архитекта. У периоду од 1923-1939.године радио је на многобројним државним здањима. Његов рад на изградњи и уређењу Дворског комплекса, првенствено Краљевског двора био је веома обиман. Сачувани архитекторнски планови и идејне скице указују на његово ангажовање готово у већем делу ентеријера и екстеријера дворских палата и капеле Светог Андреја.
