Април 2017 Портрет велике војвотклиње Марије Фjодоровне, Александар Рослин

BD7

Уље на платну

Висина 84 цм  -

Ширина 63 цм

Бели двор

 

Портрет представља једну у низу реплика портрета велике војвоткиње које је по наруџбини руске царице Катарине Велике радио Александар Рослин око 1777. године .

У маниру касно-барокног декоративног колорита, портретисана је млада невеста руског наследника царског престола, великог војводе Павла.

На портрету је представљена је допојасна женска фигура,  у полупрофилу, са подигнутом, плавом косом, уздржаног аристократског израза, одевена у раскошни касно-барокни костим, какви су се могли видети на француском двору Луја XV.

Овално лице младе жене издужено је круном бујне косе украшене нискама бисера и сребрним и златним накитом, са црним, маслинастим и белим перјем на потиљку. Правилних црта са крупним тамно-плавим очима, лице војвоткиње озарено је уздржаним полуосмехом који даје топлину њеном изгледу.  И поред те аристократске уздржаности лице младе војвоткиње указује нам на њену благу природу. Топли поглед, нежно-бели тен, са руменим образима и благим осмехом подвлаче идеал лепоте тога доба.

Детаљ који највише привлачи пажњу на портрету је орден свете Катарине представљен на грудима велике војвоткиње. Реч је о највишем одликовању које је једна жена у Царској Русији могла понети.

Принцеза Софија Марија Доротеа Августа Луиса од Виртемберга или Марија Фjодоровна рођена је 25.октобра 1759. године у Stettin-у ( данас Szczecin у Пољској ). Била је ћерка војводе Фридриха II Еугена од Виртемберга и Фредерике Доротеје од Брандербуг-Швидит. Одгајана је у духу француске уметности и моде тог времена што се одразило у њеном отменом понашању и одевању.

Њено држање неоспорно је указивало на њено порекло и њен  краљевски положај.  Волела  је помпе и церемонијална окупљања на двору и била је велики патрон уметности.

Зна се да је сачувано најмање 6 портрета Великог војводе Павла и 13 портрета Марије Фjодоровне. Ове реплике су биле намењене за дипломатске и друге официјелне поклоне  на Руском двору.

Портрет Марије Фjодоровне Александра Рослина, је  дело које у складу са наменом има свој пут у механизму даровања. Праћени изразима учтивости и поштовања поклони су  у круговима европских олигарха били саставни део прихавтљивог начина понашања.

Дело је у позлаћеном дрвеном раму  који је украшен чипком флоралних мотива у техници дубореза.

 

Александар Рослин

Рођен 1718. године у месту Малмeу, Рослин је образовање стекао у Штокхолму Рослинов таленат био је очигледан. На свом студијском путовању 1745. године, као 27-годишњак био је постављен за главног сликара на Академији уметности у Bayreuth-у.  Из тог периода потичу његове серије пастелних портерта дворских музичара  из Музичког салона  Neues Schloss u  Bayreuth-у.  Две године касније  путује Италијом, где успоставља контакте са аристократским круговима и уметницима као Ђузепеа Балдригиа (Giuseppe Baldrighi) и Франсоа Буше (Francois Boucher).

По Рослиновом доласку у Француску 1752. године Буше постаје његов најбољи пријатељ и сарадник. Његов рад био је веома добро прихваћен од стране публике. Добро је знао и Јозеф  Мари Виена којем је чак био други сведок на венчању.

Убрзо Рослин доноси одлуку да остане у Паризу и постаје један од најпознатијих портретиста у виским круговима Француске. Иако његови официјелни портрети као портрет Луја Филипеа – војводе Орлеанског (1757) одишу хладноћом и помпезношћу, његов рад посебно долази до изражаја у неформалним портретима какав је и Портрет архитекте Жана Рудолфа Пероноа ( Jean Rodolphe Perronet)  и његове жене (слика 9 ) где се види  мајсторство обраде детаља. Сличну вештину показује у неким мањим приказима психичких стања појединаца. Његовом кругу припадали су Гроф  де Кајлус (de Caylus),  затим шведске дипломате гроф Урлик Шефер ( Urlik Scheffer) и Фредрик Спер (Fredrik Sparre),(слика 8) као и многобројни уметници. Рослин постаје редовни члан Краљевске Академије 1753. године.

Године 1771. Рослин је у посети шведском краљу Густаву III  када и настају портрети краљевске породице. Одушевљен његовим радом Густав III га награђује витешким краљевским орденом “Васа“. На препоруку Густава III, са којим је руска царица Катарина Велика била у контакту, 1775. године Рослин долази у Русију.

Рослинов  боравак у Русији није био дуг, тек неколико година, али веома плодан. Још је 1760. године  добио позив од царице Јелисавете да ради портрете на руском двору. Међутим, омиљен у Париским високим круговима Рослин одбија ову понуду. За разлику од Јелисавете, царица Катарина II, од тренутка ступања на руски трон била је жељна свега што се високо ценило у Француској, па тако Рослин добија нови позив. Догодило се да је он управо тада, боравио у својој земљи и сликао Густава III. Овог пута понуда је стигла преко руског амбасадора у Штокхолму и Рослин је прихвата. Током две године његовог боравка на руском двору, био је сведок многих важних догађаја.

У том периоду настају портрети царице, блиских пријатеља њеног сина Великог војводе Павла и портрети његове друге жене Марије Фјодоровне. Две године по његовом доласку (1777. године) Рослин је записао да је цела фамилија наручила већи број копија својих портрета.

По доласку Марије Фјодоровне на руски двор Рослин са одушевљењем слика ову младу невесту. Држањем и инсистирањем на церемонијалном  одевању и опхођењу Марија Фјодоровна била је идеалан модел за шведског сликара.

Alexander Roslin: SjŠlvportrŠtt, 1790.Malmš Museum BD7 02e BD7 02d
BD7 02c BD7 02b BD7 02a