April 2017 Portret velike vojvotklinje Marije Fjodorovne, Aleksandar Roslin

BD7

Ulјe na platnu

Visina 84 cm  -

Širina 63 cm

Beli dvor

 

Portret predstavlјa jednu u nizu replika portreta velike vojvotkinje koje je po narudžbini ruske carice Katarine Velike radio Aleksandar Roslin oko 1777. godine .

U maniru kasno-baroknog dekorativnog kolorita, portretisana je mlada nevesta ruskog naslednika carskog prestola, velikog vojvode Pavla.

Na portretu je predstavlјena je dopojasna ženska figura,  u poluprofilu, sa podignutom, plavom kosom, uzdržanog aristokratskog izraza, odevena u raskošni kasno-barokni kostim, kakvi su se mogli videti na francuskom dvoru Luja XV.

Ovalno lice mlade žene izduženo je krunom bujne kose ukrašene niskama bisera i srebrnim i zlatnim nakitom, sa crnim, maslinastim i belim perjem na potilјku. Pravilnih crta sa krupnim tamno-plavim očima, lice vojvotkinje ozareno je uzdržanim poluosmehom koji daje toplinu njenom izgledu.  I pored te aristokratske uzdržanosti lice mlade vojvotkinje ukazuje nam na njenu blagu prirodu. Topli pogled, nežno-beli ten, sa rumenim obrazima i blagim osmehom podvlače ideal lepote toga doba.

Detalј koji najviše privlači pažnju na portretu je orden svete Katarine predstavlјen na grudima velike vojvotkinje. Reč je o najvišem odlikovanju koje je jedna žena u Carskoj Rusiji mogla poneti.

Princeza Sofija Marija Dorotea Avgusta Luisa od Virtemberga ili Marija Fjodorovna rođena je 25.oktobra 1759. godine u Stettin-u ( danas Szczecin u Polјskoj ). Bila je ćerka vojvode Fridriha II Eugena od Virtemberga i Frederike Doroteje od Branderbug-Švidit. Odgajana je u duhu francuske umetnosti i mode tog vremena što se odrazilo u njenom otmenom ponašanju i odevanju.

Nјeno držanje neosporno je ukazivalo na njeno poreklo i njen  kralјevski položaj.  Volela  je pompe i ceremonijalna okuplјanja na dvoru i bila je veliki patron umetnosti.

Zna se da je sačuvano najmanje 6 portreta Velikog vojvode Pavla i 13 portreta Marije Fjodorovne. Ove replike su bile namenjene za diplomatske i druge oficijelne poklone  na Ruskom dvoru.

Portret Marije Fjodorovne Aleksandra Roslina, je  delo koje u skladu sa namenom ima svoj put u mehanizmu darovanja. Praćeni izrazima učtivosti i poštovanja pokloni su  u krugovima evropskih oligarha bili sastavni deo prihavtlјivog načina ponašanja.

Delo je u pozlaćenom drvenom ramu  koji je ukrašen čipkom floralnih motiva u tehnici duboreza.

 

Aleksandar Roslin

Rođen 1718. godine u mestu Malmeu, Roslin je obrazovanje stekao u Štokholmu Roslinov talenat bio je očigledan. Na svom studijskom putovanju 1745. godine, kao 27-godišnjak bio je postavlјen za glavnog slikara na Akademiji umetnosti u Bayreuth-u.  Iz tog perioda potiču njegove serije pastelnih porterta dvorskih muzičara  iz Muzičkog salona  Neues Schloss u  Bayreuth-u.  Dve godine kasnije  putuje Italijom, gde uspostavlјa kontakte sa aristokratskim krugovima i umetnicima kao Đuzepea Baldrigia (Giuseppe Baldrighi) i Fransoa Buše (Francois Boucher).

Po Roslinovom dolasku u Francusku 1752. godine Buše postaje njegov najbolјi prijatelј i saradnik. Nјegov rad bio je veoma dobro prihvaćen od strane publike. Dobro je znao i Jozef  Mari Viena kojem je čak bio drugi svedok na venčanju.

Ubrzo Roslin donosi odluku da ostane u Parizu i postaje jedan od najpoznatijih portretista u viskim krugovima Francuske. Iako njegovi oficijelni portreti kao portret Luja Filipea – vojvode Orleanskog (1757) odišu hladnoćom i pompeznošću, njegov rad posebno dolazi do izražaja u neformalnim portretima kakav je i Portret arhitekte Žana Rudolfa Peronoa ( Jean Rodolphe Perronet)  i njegove žene (slika 9 ) gde se vidi  majstorstvo obrade detalјa. Sličnu veštinu pokazuje u nekim manjim prikazima psihičkih stanja pojedinaca. Nјegovom krugu pripadali su Grof  de Kajlus (de Caylus),  zatim švedske diplomate grof Urlik Šefer ( Urlik Scheffer) i Fredrik Sper (Fredrik Sparre),(slika 8) kao i mnogobrojni umetnici. Roslin postaje redovni član Kralјevske Akademije 1753. godine.

Godine 1771. Roslin je u poseti švedskom kralјu Gustavu III  kada i nastaju portreti kralјevske porodice. Oduševlјen njegovim radom Gustav III ga nagrađuje viteškim kralјevskim ordenom ”Vasa”. Na preporuku Gustava III, sa kojim je ruska carica Katarina Velika bila u kontaktu, 1775. godine Roslin dolazi u Rusiju.

Roslinov  boravak u Rusiji nije bio dug, tek nekoliko godina, ali veoma plodan. Još je 1760. godine  dobio poziv od carice Jelisavete da radi portrete na ruskom dvoru. Međutim, omilјen u Pariskim visokim krugovima Roslin odbija ovu ponudu. Za razliku od Jelisavete, carica Katarina II, od trenutka stupanja na ruski tron bila je želјna svega što se visoko cenilo u Francuskoj, pa tako Roslin dobija novi poziv. Dogodilo se da je on upravo tada, boravio u svojoj zemlјi i slikao Gustava III. Ovog puta ponuda je stigla preko ruskog ambasadora u Štokholmu i Roslin je prihvata. Tokom dve godine njegovog boravka na ruskom dvoru, bio je svedok mnogih važnih događaja.

U tom periodu nastaju portreti carice, bliskih prijatelјa njenog sina Velikog vojvode Pavla i portreti njegove druge žene Marije Fjodorovne. Dve godine po njegovom dolasku (1777. godine) Roslin je zapisao da je cela familija naručila veći broj kopija svojih portreta.

Po dolasku Marije Fjodorovne na ruski dvor Roslin sa oduševlјenjem slika ovu mladu nevestu. Držanjem i insistiranjem na ceremonijalnom  odevanju i ophođenju Marija Fjodorovna bila je idealan model za švedskog slikara.

Alexander Roslin: SjŠlvportrŠtt, 1790.Malmš Museum BD7 02e BD7 02d
BD7 02c BD7 02b BD7 02a