Avgust 2015. – Radovi Ivana Tabakovića u Dvorskom kompleksu

0

Ivan Tabaković (1898 –1977)

 

  1. Balerina ,1936

tempera i tuš

47×36 cm

sign. d. d.

Inv.br. 23/01

Slika je pod nazivom Plesačica otkupljena posredstvom KPR direktno od autora 1955. godine

 

  1. Tri žene u belom, 1935

gvaš

34×41 cm

sign. d. d.

Inv.br. 192/01

 

  1. Studija, datum nepoznat

akvarel

34,5×24,5 cm

bez sign..

Inv.br. 85/01

 

  1. Morski pejzaž, 1963

tempera na lesonitu

37h56,5 cm

sign. d. d. .

Inv.br. 33 /01

 

Tabakovićevi akvareli, tempere, gvaševi, prožeti su umetničkom vizijom sveta koja katkad svoju potporu ima u nauci. Njegova ideja o spajanju umetnosti i nauke, iako usamljena u jugoslovenskoj i u srpskoj umetnosti 20. veka, bila je prisutna od samog početka njegovog stvaralaštva.

Balerina i Tri žene u belom pripadaju međuratnom periodu Tabakovićevog  stvaralaštva. Hladnija paleta boja, široki, dinamični nanosi, svetlost i jedna lirska linija karakterišu rad Tri žene u belom. Isto kao i u delu Balerina, prisutna je koloristička tananost i  bela svetlost koja ispunjava njegove radove. U dokumentaciji ove slike navodi se da slika Tri žene u belom predstavlja skicu za keramički pano.

Akvarel Studija, najverovatnije je skica za neko veće del i izveden je dinamičnim, brzim potezima u sivkastoplavim i oker tonovima.

Morski pejzaž iz šezdesetih godina 20. veka potpuno odudara od Tabakovićevih dela iz te decenije. Slika predstavlja pejzaž sa maslinom u prvom planu, a u pozadni su uvala i stene. Moglo bi se zaključiti da po atmosferi i stilskim odlikama delo pre pripada periodu s kraja tridesetih godina. Ovo delo odlikuju ustreptalo svetlo, živ kolorit, paleta koja se gradi od plave, ružičaste, sive i zelene boje.

 

Ivan Tabaković.- Rođen je u Aradu. Studije slikarstva započeo je 1917. na Akademiji u Budimpešti kod Odona Elekesa, a nastavio ga po okončanju rata na zagrebačkoj Akademiji kod prof. Vanke i Ljube Babića. Godine 1922. odlazi u Minhen gde dva semestra pohađa časove na Akademiji, a istovremeno uči kod Hansa Hofmana. Vraća se u Zagreb i 1924. godine završava Akademiju. Godine 1925. sa Otonom Postružnikom osniva privatnu školu. Godine 1927. angažovan je kao crtač na anatomskom institutu Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Tri godine kasnije  prelazi u Novi Sad gde, sa kraćim prekidima (1934 boravi u Parizu), živi do 1938. godine kada prelazi u Beograd gde radi u Školi za primenjenu umetnost. Posle oslobođenja predaje najpre na Akademiji likovnih umetnosti, a zatim od 1948. na Akademiji primenjenih umetnosti. Bio je jedan od osnivača grupe Zemlja u Zagrebu (1927), kao i grupa Dvanaestorica (1937) i Šestorica (1954) u Beogradu.

Izlagao je na mnogobrojnim izložbama u  zemlji i inostranstvu: u Parizu, Londonu, Barseloni, Varšavi, Rimu, Filadelfiji i drugim velikim umetničkim centrima.

1 2 3 4