Децембар 2014. – Аутопортрет с лулом, Марино Тартаља

0

Аутопортрет с лулом - Марино Тартаља (1894 –1984)

уље на картону

24×18 цм

сигн. г. д. .

Инв.бр. 158/01

Бели двор

Слика представља нову верзију Тартаљиног  Аутопортрета са лулом из 1921. Оригинална верзија овог аутопортрета је изгубљена. У том делу, као и у делуКомпозиција, која настаје исте године када и та слика, Тартаља се први пут у у свом раду приближава француском сликарству.Дела постају пастуознија, подела светлих и тамних површина много сложенија, а саме форме много мање геометријски доследне, што указује на утицај Сезановог сликарства и  одговара једној општој уметничкој клими у Европи тог времена.

Ова верзија Аутопортрета са лулом настала је највероватније као поруџбина КПР. Иако нова верзија поседује све оне елементе који су део иницијалног портрета, постоје видљиве разлике.  Настала готово 35 година касније, она указује да уметник у многоме уноси новине које су повезане не само са променама у његовом сликарству, већ и с временом у којем дело настаје.

Марино Тартаља.- Рођен је у Загребу.  Прве кораке у цртању учио је код  Виргила Менегела Динчића, али највећи узор био му је Емануел Видовић. У то време  посебно га привлаче дела Климта и Англада. У Италији, обрео се у Фиренци  у магнетном пољу футуризма. Сарадници и пријатељи постају му Папини, Софичи, Палацески. У Риму улази у Casa d’arte Bragaglia, у то време право жариште уметности, а затим и у круг Галерије дел Епока. Године 1921. одлази у Беч, где остаје до 1924. године. Усавршавао се у Француској у периоду од 1927-1928. Од 1931. враћа се у Загреб где је ангажован на Академији. Тартаља је био један од оснивача групе Облик. Излагао је самостално у земљи ииностранству. Био је члан ЈАЗУ од 1947. а 1966. године постаје члан САНУ. Његов рад награђен је значајним признањима и наградама.