У духу Сентандрејске декларације, на позив Српске Круне и уз благослов Српске Цркве, забринути за будућност свог смртно угроженог народа и његове државе, представници српске демократске опозиције и дијаспоре, истакнуте личности културног, црквеног и јавног живота Србије, Црне Горе, Републике Српске и других крајева у којима живе Срби, невладине организације, синдикати и други представници грађанског друштва, састали су се у Атини, колевци демократије, уочи највећег хришћанског празника, Васкрса, и једногласно донели следећу декларацију:
 

1. Свеопшти захтеви показују да је у Србији наступило време за демократију.

2. Слободни и демократски избори под надзором медђународне заједнице и промена поретка треба да буду први корак на путу повратка Србије у заједницу европских народа и држава, поновног укључивања Југославије у рад органа ОУН, ОЕБС-а и Пакта за стабилност Југоисточне Европе, као и њеног пуноправног места у свим пратећим европским и светским институцијама.

Борбу Цркве и Српског националног већа Косова и Метохије за права Срба на тим светим просторима свесрдно подржавамо, јер она представља пример моралне храбрости и политичке мудрости који показује на пут опстанка и повратка изгнаних.

3. После избора, демократска власт у Србији и Југославији мора бити заснована на Уставу и парламентарном систему који ће свим грађанима обезбедити и гарантовати једнака права и равноправност пред законом.  Право ниједног човека не може бити ограничено ни ускраћено, нити стављено изнад или изван закона.

4. Успостављање демократске власти у Србији убрзаће оздрављење друштвеног и привредног живота, економски преображај на тржишним основама, јачање сеоских и задружних газдинстава у пољопривреди, успон, прилагођеност и кооперативност домаће индустрије са светским привредним токовима и технологијама.  Здрава привреда Србије унапредиће међународну трговинску и финансијску размену, отворити нова радна места за незапослене, сиромашне и прогнане, скратити процес економске и социјалне трансформације.

5. Прави избор будућности у процесу насушних демократских промена подразумева коренит општи психолошко-морални и културни препород и духовно јединство српског народа, отрежњење у духу како народне заједнице тако и свакога појединца, пуну грађанску одговорност за општу ствар, добру вољу и навикавање на другог, на узајамну толеранцију.  Политичке слободе не могу се ни постићи ни осмислити у непросвећеном, сиромашном и запуштеном народу.  Без оздрављења у духу народа и без јасног критичког спознања о себи, нема достојне и сигурне будућности. Одговорне за патње и поразе нације треба извести пред лице правде, а у правди нема осветољубивости.  Владавина права, разума и просвећености биће основ грађанске сигурности у демократској, уставно уређеној Србији новога века и наредног миленијума.

6. Опште право на образовање и обезбеђено школство, слобода стваралаштва и науке, независно јавно мњење и одговорна јавна реч, неометан проток информација, право на одговорну критику јавних институција и јавних личности и право на личну иницијативу, широка размена идеја и добара, социјална и медицинска заштита - темељи су грађанских права и слобода сутрашње Србије.

7. После договора демократске опозиције Србије од 10. јануара и великог митинга 14. априла, као још један подстрек јединству опозиције, атински скуп је предложио да се образује Савет Демократских Снага Србије.  Чланови савета би били представници странака и коалиција демократске опозиције, студената, дијаспоре и Групе 17 плус.  Предложено је да саветом председавају Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Његова Светост патријарх српски господин Павле - или њихови овлашћени заступници.  Савет би доносио одлуке од стратешког значаја за деловање удружене опозиције и унапред прихватио да коначно усаглашавање одлука врше председавајући Савета.

У Атини, на Лазареву суботу, године 2000.