Порука
Његове Светости Патријарха Павла
Учесницима атинског скупа
Поруку је прочитао
Његово Високопреосвештенство  Митрополит Црногорско - Приморски
господин Амфилохије
Ваше Височанство,
Поштована Господо,
 
 Дозволите ми да у име Оца и Сина и Св. Духа поздравим овај други скуп наших угледних људи из Отаџбине и Дијаспоре, сабраних под покровитељством Вашег Височантва у древној Атини, ради одговорног договора и изналажења путева за спас, очување и напредак наше државе и народа.
 Овај Вас скуп се поклапа са данима у којима се сећамо Христових страдања и Његовог Васкресења. Као и Господ наш - српски народ ходи већ дуже времена Голготским путем. Старим Његовим ранама се придодају нове и најновије, нарочито оне Косово-Метохијске. Угрожено је јединство и сами опстанак државе и народа. У опасности смо да изгубимо све оно у шта су читава поколења улагала вековима себе, и крв своју.  Пострадали смо ради својих грехова, грехова својих вођа, али и због дејства злих сила које покушавају да поново загосподаре светом и постали најусамљенији народ на земљи.
 Све то што се са нама, а и са другима данас догађа не сме, међутим, да буде повод за безнађе већ подстрек за свеукупно усправљање и препород нашег друштва и народа. Управо у томе видимо смисао и циљ Вашег скупа и као таквом дајемо наш патријарашки благослов. Несумњиво је да су предуслов тог усправљања и народног преображаја на првом месту духовни и морални његов препород, обнова начела понашања и вековним искуством проверених његових установа уграђених у историјско и друштвено народно памћење и биће.
 Празник Христовог Васкрсења улива нам и буди наду да се све то може постићи: да живот побеђује смрт, слога неслогу, љубав мржњу, стваралаштво - деструктивне силе и разарања. Наш народ се вековима сабирао око Јерусалима и Атине: од Атине се учио наукама и демократији, а од Јерусалима правој вери и животу по вери, вечном смислу појединца, друштва и државе. Ваш Сабор уочи Васкрса, и то баш у Атини, у овом судбоносном историјском тренутку, не само за нас него и за цео свет, потврђује нам да сте и Ви свесни да нам ваља ићи у Европу и уклапати се у савремене токове друштвеног живота тим истим путем и на темељима тих истих начела.  То је онај пут “који води у живот”, а који нам је отворио свети Отац наш Сава, отац му Симеон Немања, и други свеци, краљеви и цареви, витезови и мудраци рода нашега.
 Користимо ову прилику да заблагодаримо срдачно Вашим домаћинима, Јелинској демократији, и Његовом Блаженству Архиепископу Атинском и све Јеладе г. Христодулосу, на безброј пута, па и овом приликом показаном и провереном братском гостољубљу.
 Молећи се Богу за успех Вашег саборног подухвата и шаљући Вам свој архипастирски благослов и остајем Ваш молитвеник пред васкрслим Христом.
 
АЕМ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
П А В Л Е
 
У Београду, 20. априла 2000.г. 

УВОДНА РЕЧ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
 А Л Е К С А Н Д Р А
приликом свечаног отварања атинског скупа
(21. априла 2000)
 

Драги земљаци, 
 

Отварам наш атински скуп о судбини српског народа и свих грађана Србије.  Све вас поздрављам и захваљујем што сте дошли. 

Позивам вас све да оставите међусобна неслагања по страни и да мислите на тежак положај српског народа и свих грађана Србије. 

Такође водите рачуна о потреби да се гледа на будућност позитивно, да се припремите за изборе и будете спремни за сваку евентуалност.  Треба израдити планове и формулисати политику за све секторе. 

Велико хвала што сте дошли!    Србија рачуна на вас! 

Дозволите да поздравим наше госте на енглеском.  Као што видите, Срби нису без пријатеља у свету! 
ПРЕВОД  ГОВОРА КОЈИМ ЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК
А Л Е К С А Н Д А Р 
поздравио стране госте на свечаном
отварању атинског скупа
(21. априла 2000. године)
 

Ваша Преосвештенства 
Ваше Екселенције 
Даме и господо 
 

Задовољство ми је и част да вас поздравим овде на свечаном отварању овог скупа који се одржава у главном граду Грчке.  Скупу присуствују јавне личности из редова Цркве, демократских опозиционих странака, јавних институција, невладиниох организација, синдиката, омладинских организација, медија и активиста из свих области. 

Овде су и гости из Републике Српске и Хрватске, као и лидери Срба са Косова.  Дични  Црногорци су такође овде  представљени.  Окупили смо се да размотримо путеве и начине да се изврше радикалне промене у Србији да би се спасао српски народ и сви грађани Федералне Југославије од даљег уништења и несреће. Током идућа два дана разговараћемо такође и о томе како да претворимо Балкан у регион мира и стабилности и омогућимо балканским народима да напредују у миру.  Сасвим је јасно да ови циљеви могу бити остварени само ако се садашњи режим у Београду уклони.  То је наш приоритет број један. 

Да би извршили мирну промену режима у Београду, и то што пре, потребно је мобилисати и ујединити све демократске опозиционе снаге у један широки покрет за промене у целој земљи.  Кад говорим о “опозиционим снагама” не мислим само на опозиционе странке већ и на грађане из свих друштвених слојева и занимања који траже промене али не знају како да их постигну и како да претворе своје жеље за променом у акцију. 

Шта они стварно траже то је одлучно руководство, и ја ћу, према томе, позвати учеснике овог скупа, црквене лидере и политичаре, представнике националних институција и невладиних организација, синдикалне вође и студенте, да поведу све те све бројније грађане који захтевају и траже промене. 

Што се мене и моје улоге тиче, стално говорим: сада је важно да крунишемо демократију и изведемо нашу земљу и наш народ из ове баруштине.  Не желим никакву освету.  Када режим у Београду буде уклоњен, огроман задатак препорода и обнове ће да започне, а то је још један разлог  зашто смо се нашли у Атини данас. 

Увелико смо охрабрени данашњим присуством наших грчких пријатеља.  Српском народу и свим грађанима Југославије је потребна њихова помоћ. 

Грци су одувек били пријатељи нашег народа и, упркос свега, имамо још много пријатеља у међународној заједници. Апелујемо зато на међународну заједницу да да јачу подршку опозиционом демократском покрету у Србији и да нам помогне да обновимо наше везе са Европом и са светом.  Заједница то може урадити ако преиспита санкције које Уједињене нације и Европска унија примењују против Србије. Санкције које погађају народ а користе мафијашком режиму треба укинути. 

Поред тога, нема сумње да режим профитира и од санкција и од међународне изолације Србије.  Према томе, наш први захтев међународној заједници је да хитно ревидира санкције против Србије. 

Наш други захтев међународној заједници је да укључи српску опозицију и невладине организације у европски интеграциони процес и у све контакте између Федералне Југославије и Запада.  Например, демократска опозиција у Србији треба да се консултује по питању дистрибуције помоћи са Запада.  Она треба да се пита где помоћ иде и са којим циљем.  Ако се тако уради демократска опозиција добиће на поверењу и угледу и показаће да зна како да делује по економским питањима.  Слична сарадња треба да постоји и на другим пољима као што су културне размене, контакти међу невладиним организацијама, хуманитарне активности и слично.  Ако тако поступи међународна заједница ће помоћи све бројнијим људима у Југославији који желе да створе грађанско друштво и поставе земљу на прави колосек тако да народ може да живи нормалним животом. 

Контакте између југословенских демократа и Запада треба потстицати и развијати.  Ако режим у Београду жели да Срби живе у гету, Запад не сме ништа учинити да помогне да се подигну зидови око тог гета! 

Могао бих да набрајам даље и даље, али да поменем само још један сектор где међународна заједница може да помогне. То је сектор информација и медија.  Као што знате, режим има чврсту контролу над медијима и користи државну телевизију, радио и новине, као што су “Политика”, као моћно оружје да би утицао на јавно мнење, нарочито у сеоским и провинцијским крајевима. 

Независни медији у Србији су слаби у поређењу са државном пропагандном машином.  Немају довољно финансијских средстава нити довољно особља.  Како  се глас опозиције не чује довољно јако, режимска гледишта још увек превлађују у неким деловима становништа.  Ту ситуацију треба поправити што пре. 

Независни медији у Србији морају бити помогнути финансијски, са опремом и тренирањем кадрова.  Знам да се нешто већ ради у том погледу али то није довољно.  Запад такође треба озбиљније да размотри могућност стварања информационих мрежа које би помогле да се добије битка за свест грађана у Србији. 

Србија и сви грађани Југославије су данас на прекретници и њихова судбина ће се одразити на даљу судбину целокупног балканског региона.  У питању је стабилност Балкана и док се канцерозна израслина у Београду не уклони нема наде за бољу будућност.  Све демократе у Србији и Југославији желе промене и истинску демократију и повратак у европске институције.  Само то би помогло да се на Балкану успостави стабилност  коју сви ми желимо и тражимо.  То је циљ  коме тежимо у нашој одлучној борби за нову Србију и нову Југославију. 

Али међународна заједница мора да разуме да српске демократе, одлучне да се боре без оклевања за слободу и демократију, траже подршку и охрабрење.  Демократе и цео народ траже да их међународна заједница увери да ће поштовати територијални интегритет њихове државе, имајући у виду да територија Србије укључује Косово.  Ако се територија Југославије још даље смањи, већ постојећи осећај несигурности, рањивости и страха ће се повећати, а то ће дати сјајну шансу  екстремистима  да проузрокују нереде и незадовољство.  Потребна су такође уверавања са чврстим гаранцијама за даљу судбину Срба у крајевима бивше Југославије, нарочито у Републици Српској и неким пределима  Хрватске. 

Српски народ има дугу историју на коју је поносан.  Тај народ је такође искусио трагичне обрте среће и озбиљне неуспехе, од којих је овај садашњи међу најгорим.  Али Срби су способан сој људи и већ су почели да се боре и да крећу у правцу демократског преображаја своје земље која мора да поново стекне место које јој припада у Европи.  Они желе да живе у миру  и пријатељству са свим својим суседима без изузетка. 

Сви грађани Југославије без обзира на етничку припадност, вероисповест или расу заслужују пристојан живот, сигурност и слободу.  Кад се једном оствари демократија и када владавина закона буде суверена, ове ће се тежње моћи испунити.  Гледајмо на будућност са оптимизмом и са надом.  Демократија и владавина закона ће превагнути  на крају. 

Захвални смо вам на вашој подршци и  пријатељству.  Нек традиционално грчко - српско пријатељство  напредује.  Хвала вам! 
УВОДНИ ГОВОР
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А
на свечаном отварању атинског скупа
(21 априла 2000)
 
 

Преосвећене владике 
Драги земљаци 
 

Част ми је да отворим овај скуп Срба из земље и дијаспоре коме је циљ да оствари промене, демократију и јединство у нашој земљи.  Зато отварам овај скуп под паролом:  “Време за промене - Време за демократију” ! 

Пре свега желим да поздравим све присутне и да им зажелим успех у раду.  Нарочито поздрављам наше владике и захваљујем им на доласку.  Дошли су иако имају много других обавеза пред Ускрс.  Поздрављам и наше госте из Републике Српске и Загреба, као и све друге делегате из земље и дијаспоре.  Живели ! 

Судбина једне земље зависи од њених синова и кћери.  Отаџбина нас зове да извршимо своју дужност, да се ујединимо, планирамо, организујемо и учинимо све што је у нашој моћи да се народ спасе. 

О кризи нећу сада да говорим јер ви то знате боље од мене.  Али желим да кажем неколико речи о потреби хитне акције за спас отаџбине.   Зато смо се данас окупили овде.  На вама је да нађете најбоља решења, а мој вам је савет још једном следећи: 

Уједините се у снажан покрет за промене! 

Будите одлучни у захтеву да садашњи режим мора да оде! 

Не сарађујте са режимом и не свађајте се! 

Окрените се ка будућности! 

Покажите свету да сте ви лице нове европске Србије! 

Борите се за права свих грађана Југославије без обзира на њихово верско или етничко порекло! 

Режим ће пасти кад се створи јак демократски покрет за промене у целој земљи.  Не претимо осветом.  Желимо да остваримо промену у правцу демократије и људских права мирним и организованим путем јер нашој земљи је доста  ратова, проливања крви  и нереда. 

Изричито кажем да не сме да буде освете јер ране треба лечити, а не отварати.  Поштујемо све грађане.  Наш сукоб је са режимом, а не са неким другим.  Као народ одговорни смо за сопствену будућност.  Морамо усмерити наше снаге и показати народу и свету да можемо остварити велику демократију.  Ви који сте данас овде треба да поведете народ у борбу за демократију и слободу. 

Црква је духовни пастир и водич народа али она  мора одлучно осудити зло у нашем друштву. 

Опозиционе странке морају деловати сложно и припремити заједничке листе за изборе.  Њихов велики митинг у Београду прошле седмице био је огроман успех.  Разне установе, професије, синдикати  и појединци треба да се укључе у демократски покрет за промене. 

Омладина игра нарочито значајну улогу у свему томе.  Дијаспора ће такође дати важан допринос демократском процесу у земљи. 

Користим ову прилику да позовем и војску Југославије да буде са народом, а не против њега јер војска је такође народ.  Позивам исто тако војску  да буде на опрезу и свесна  опасности од режима. 

Прошлог новембра смо се састали у Будимпешти на Сентандрејском сабору.   Данас идемо корак напред у нашим напорима да спасемо земљу.  Ви сте пред озбиљним задацима и сносите велику одговорност пред историјом.   Или ће демократска опозиција успети или ће се наша трагедија наставити.  Зато морамо успети и наше одлуке морају бити на корист народа. 

Знам да ће атински скуп бити важан допринос решењу наше кризе.  Ви немате други избор већ да успете у овом раду.  Живели! 
ЗАВРШНИ ГОВОР
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А
на атинском скупу, одржан после усвајања Декларације
(22. априла 2000)
Даме и господо 
Драги земљаци 
 

Овим закључујем атинске разговоре и захваљујем вам на труду.  Два дана смо разговарали о проблемима наше садашњице.   Одлуке од велике важности су донесене.   Сада се мора прећи са речи на дело.  Земља и народ очекују промене и на вама је да се ставите на чело тих промена.  Ако не буде промена, земља је пропала.  Зато напред на посао! 

Прошле године у ово време НАТО бомбе су падале на  цивилне објекте у  нашој земљи.    Погрешна политика запада  и НАТО напади направили су велику  штету земљи, а народ је страшно страдао.  Акција НАТО пакта је за сваку осуду и ничим се не да оправдати.   Али исто тако треба осудити политику режима која је до те ситуације довела.   Једина жеља режима је да остане на власти, и није му стало како је народу.  Зато тај режим мора да оде!  Што пре то боље! 

Кад се вратите својим кућама, причајте како је овде у Атини било.  Реците пријатељима да има људи који су спремни да служе народу.  Реците им такође да није цео свет против Србије, да нема конспирације, иако има тешких грешака од стране Запада.  Реците им да Србима нико неће помоћи ако они сами себи не помогну.   Нека не очекују спас од великих сила већ од самих себе.   Као што наш народ каже:  “У се и у своје кљусе”! 

Српски народ је ових десет година много страдао.   Више не живимо у једној  држави, већ смо подељени.   Наше племе се расуло по свету, а земља је поцепана.  Данас је императив да одржимо духовно јединство и да јачамо везе међу нама.  Србија, Црна Гора и Република Српска морају деловати заједно.   Дијаспора је такође ту да помогне.   И у прошлости смо трпели поразе, али смо се увек поново дизали.  Тако ће бити и овог пута. 

Као члан Краљевског Дома могу да кажем да нисам политичар, али судбина Србије није политичко питање већ питање опстанка.   Зато сам сазвао овај скуп.  Као Карађорђевић не могу да будем индиферентан према судбини народа и урадићу све да крунишемо демократију.   Молим вас да ми помогнете. 

Живели! 


 

Copyright © 1997 Њ.К.В. Принц Александар II
Сва права законом заштићена