Press

U Atini preksinoc zavrsen skup pod pokroviteljstvom
Prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica usvajanjem
Deklaracije o demokratskoj Srbiji
Kruna i crkva ujedinjuju opoziciju

Atina - Demokratske snage u Srbiji predlozile su po prvi put da se odmah stvori jedna institucija koja ce moci da utice na objedinjavanje njihovih zajednickih aktivnosti, saopsteno je na zatvaranju konferencije u Atini ciji je moto bio "Vreme za promene - vreme za demokratiju".
Dvodnevni skup, sazvan od prestolonaslednika Aleksandra, predlozio je, jednoglasnom voljom prisutnih, da se oformi "Savet demokratskih snaga Srbije", ciji bi clanovi bili "predstavnici stranaka i koalicija demokratske opozicije, studenata, dijaspore i Grupe 17 Plus. Predlozeno je da Savetom predsedavaju prestolonasledni princ Aleksandar i Njegova svetost patrijarh srpski, gospodin Pavle, "odnosno njihovi ovlasceni zastupnici". "Savet bi donosio odluke od strateskog znacaja za delovanje udruzene opozicije i unapred prihvatio da konacno usaglasavanje odluke obavljaju predsedavajuci Saveta", stoji, pored ostalog, u Atinskoj deklaraciji, zavrsnom dokumentu konferencije.
Ovde valja napomenuti da su predstavnici SPO u Atini u trenutku izglasavanja pomenute odluke, u subotu uvece, bili izvan konferencijske dvorane. U satima posle zatvaranja skupa, predstavnik SPO, gradonacelnik Beograda Vojislav Mihailovic je izjavio za Danas da njegova stranka "ne vidi neku konkretnu korist od takvog mehanizma, posebno jer se govori o mogucnosti delegiranja ovlascenih zastupnika predsedavajucih", sto po njemu, "razvodnjava stvar". Ipak, Mihailovic se uzdrzao od toga da predlog o formiranju Saveta i odbaci. SPO podrzava svaki napor na snazenju jedinstva opozicije i u tom svetlu ocenjuje i atinski skup, dodao je Mihailovic.
On je zakljucio da SPO ostaje najuticajnija "demokratska monarhisticka stranka", ali da bi voleo da se prestolonaslednik vrati u domovinu i tamo iskoristi svoj nesumnjivi uticaj i autoritet, te da se, ukoliko bi se narod referendumom slozio, u Jugoslaviji stvorila jedna moderna ustavna monarhija.

Usvojena Deklaracija o demokratskoj Srbiji

Deklaracija vec u prvoj zakljucnoj tacki kaze da "sveopsti zahtevi pokazuju kako je u Srbiji nastupilo vreme za demokratiju". Dokument poziva na odrzavanje slobodnih i demokratskih izbora pod nadzorom medjunarodne zajednice. Promena poretka, kako se konstatuje, treba da bude prvi korak na putu povratka Srbije u zajednicu evropskih naroda i drzava, ponovnog ukljucivanja Jugoslavije u rad organa OUN, OEBS i Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu, kao i u punopravno clanstvo u svim pratecim evropskim i svetskim institucijama.
Deklaracija govori o oblastima u kojima ce "uspostavljanje demokratske vlasti u Srbiji uticati na ozdravljenje drustvenog i privrednog zivota". Sa zdravom privredom, skratice se proces ekonomske i socijalne transformacije u Srbiji, zakljuceno je na atinskom skupu.
U posebnom delu pruza se svesrdna podrska borbi Crkve i Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije za opstanak srpskog naroda i ostvarenje njegovih prava na Kosovu.
Svi ucesnici su jednodusni u oceni da je okupljanje demokratske opozicije u Atini bio veliki uspeh, rekao je na konferenciji za novinare prestolonaslednik Aleksandar.
Zatvarajuci konferenciju na srpskom jeziku, prestolonasledni princ je pozvao ucesnike da se stave na celo promena koje narod Srbije ocekuje. Najostrije je osudio politiku NATO i bombardovanje Jugoslavije, ali je osudio i "politiku rezima koja je dovela do toga". Porucio je da Srbi ne treba da ocekuju spas od velikih sila vec da nesto sami ucine za svoju bolju sutrasnjicu. Pozvao se na narodnu izreku "u se i u svoje kljuse". Posebno je ostavio utisak deo njegovog izlaganja gde je rekao da "kao clan Kraljevskog doma on nije politicar", ali da "sudbina Srbije nije politicko pitanje vec pitanje opstanka". "Uradicu sve da krunisemo demokratiju. Molim Vas da mi pomognete", zakljucio je Aleksandar Karadjordjevic.
U prvim reagovanjima, vise ucesnika je dalo posebne izjave za Danas.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic vidi "signal koji su odavde uputile sve demokratske snage - opozicione politicke stranke, Crkva, Kruna, studenti, G17 Plus i dijaspora. Kao drugi znacajan razultat, Djindjic ukazuje na predlog da se "usaglasavamo kroz priznavanje nadstranackih autoriteta. Nadamo se da ce predlog o formiranju Saveta prihvatiti svi", dodao je on. Predsednik DS skrenuo je i paznju na podrsku koju je, preko ministra inostranih poslova Grcke Jorgosa Papandreua, upucen integritetu Srbije, Srbima na Kosovu i, uopste, demokratskim stremljenjima u Srbiji.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije smatra da "ljuta trava ide na ljutu ranu". Vladika je ogorcen na politiku predsednika Milosevica, ali iz Atine odlazi kao optimista.
Predstavnici dijaspore, na primer Milan Jankovic, poslovni covek iz Nemacke, tvrdi da dolazi vreme kada se nazire "zdrav kompromis medju ujedinjenim demokratskim snagama Srbije". "Mi u dijaspori oduvek smo zeleli da pomognemo demokratiji u Srbiji", kazao je on. S tim se slaze i predsednik srpske Crkvene opstine u Vasingtonu i predstavnik DS za SAD Zoran Hodjera. "Ova je konferencija otvorila vrata za konacno objedinjavanje opozicionog pokreta pred izbore. Hodjera je obecao i konkretnu materijalnu pomoc iz dijaspore. "Bicemo u stanju da pre izbora pomognemo u realizaciji vise projekata u korist demokratije. To je nasa uloga", rekao je ovaj predstavnik Srba u rasejanju.

Dejan Vasiljevic

Grcka kritikovala Beograd

Uoci svecanog cina zatvaranja konferencije, kao dobra vest primljena je odluka Papandreua da ne prihvati dan ranije podnesenu ostavku svog bliskog saradnika Aleksisa Rondosa.
Rondos je bio na otvaranju sastanka, gde je Aleksandra Karadjordjevica oslovio sa "Vasim Visocanstvom", rekao da ce ministar Papandreu licno obici konferenciju i u nekoliko opaski je nedvosmisleno kritikovao vlasti u Beogradu. Posto je to vec kroz par sati izazvalo u odredjenoj meri konfuziju u delu grcke javnosti, Rondos je obavestio ministra da podnosi ostavku.
Buduci da je u Beogradu u subotu urucen protest Ambasadi Grcke, zbog odrzavanja ovog sastanka u Atini, Papandreuova reakcija na ponudjenu ostavku Rondosa dozivljena je na konferenciji (i) kao politicki gest grcke vlade u korist demokratskih stremljenja u Srbiji.

--------------------------------------------------------------------------------

Papandreu primio predstavnike SNV

Podrska i konkretni dogovori

Atina, Beograd - Ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu primio je u subotu delegaciju SNV Kosova i Metohije na celu sa predsednikom SNV episkopom rasko-prizrenskim Artemijem (Radosavljevicem).
- Tokom jednosatnog razgovora bilo je reci o situaciji na Kosovu i Metohiji, projektima opstanka i povratka kosovskih Srba, konkretnim koracima za normalizaciju zivota i povratak prognanog srpskog stanovnistva kao i posredovanju Grcke kod medjunarodne zajednice oko resavanja kosovskog problema - izjavio je za Danas vladika Artemije.
"Papandreu je u ime svoje vlade ukazao da Grcka podrzava mirno resavanje kosovske krize u okviru Rezolucije 1244", istice se u saopstenju Informativne sluzbe SNV Kosova i Metohije. J. T.