BEOGRAD - Za vecinu ucesnika atinski skup Srba iz dijaspore i otadzbine bio je jos jedan veliki korak napred ka konacnom cilju - rusenju vlasti Slobodana Milosevica na fer i demokratskim izborima.
Gledano sa strane, jedinstvo u ovom stavu bilo je zaista potpuno, medjutim, daleko od toga da su bas u svakom delu atinskih razgovora stavovi bili istovetni. Nekad se to moglo cuti u izlaganjima s govornice, a mnogo cesce u neformalnim "hodnickim" razgovorima s predstavnicima medija. Mozda je pravi primer za ovo donosenje zavrsnog i, verovatno, istorijskog dokumenta - Atinske deklaracije u kojoj se prvi put predlaze formiranje Saveta demokratskih snaga Srbije kojim bi predsedavali princ Aleksandar i patrijarh Pavle.
Prvobitnoj verziji teksta ostro se usprotivio predsednik "Koalicije Vojvodina", Dragan Veselinov, koji je zapretio da nece glasati za deklaraciju ukoliko u njoj ostane formulacija da ce patrijarh i princ "arbitrirati" u sporovima opozicije. Sastavljaci teksta potom su pojasnili o cemu je rec, i u konacan tekst uneta je formulacija da bi "Savet donosio odluke od strateskog znacaja za delovanje udruzene opozicije - i unapred prihvatio da konacno usaglasavanje obavljaju predsedavajuci".
Predstavnici SPO-a nisu glasali protiv teksta, ali su imali primedbu na deo u kojem pise da bi Savetom predsedavali i "izaslanici predsednika". Pre svega, izrazili su bojazan da bi u jednom trenutku patrijarhov izaslanik mogao da bude i clan Sinoda naklonjen Milosevicu.
U svakom slucaju, Deklaracija je izglasana bez ijednog glasa protiv. Zvuci veoma lepo, ali je cinjenica i da otprilike trecina prisutnih nije glasala ni "za" ni "protiv", a Milan St. Protic nije pitao da li ima uzdrzanih. Takav ishod nikom nije smetao, a zajednicki komentar bio je da je sasvim demokratski da neko misli drugacije, ali i da se mora postovati volja vecine.
Bilo kako bilo, prisutni su iskazali optimizam zbog formiranja Saveta i izrazili nadu da ce vec za nekoliko nedelja biti i formiran. Jedan predstavnik opozicije rekao nam je i da je "ovo jako dobra stvar" jer bi "bas bilo lepo da vidimo ko to nece pod patrijarhove skute i ko sme da ga ne poslusa". Takodje, rekao nam je da ce "najveci lideri", hteli ne hteli, morati da prihvate da ce crkveni poglavar i predstavnik Krune (do smene rezima) biti iznad njih.
Druga vazna "stavka" bio je zahtev dijaspore da opozicija na svim izborima nastupi sa zajednickim listama. To je i zvanicno preneto novinarima na kraju prvog dana skupa, ali se o listama, od tad, vise nije ni "susnulo". Opet anonimni ucesnik skupa rekao nam je da su jedinstvene liste u ovom trenutku jos daleko od realnosti zbog suprotnih stavova opozicionih stranaka. Djindjicev stav jeste da je za sad najrealnije da na savezne izbore opozicija krene u dve kolone koje bi predvodili SZP i SPO, a manje stranke morale bi da se opredele kome ce prici. U svakom slucaju to pitanje, zarad mira u kuci, nije ni pomenuto u deklaraciji.
S druge strane, predstavnicima srpske opozicije veoma je prijala ocita podrska domacina, predstavnika Zapada, pa i Grcke pravoslavne crkve. Grcki sef diplomatije je, i pored veoma delikatnih odnosa s Beogradom, podrzao skup. Svojim dolaskom otvorenu podrsku skupu dali su i predstavnici najmocnijih zemalja Zapada na celu s Nikolasom Barnsom, ambasadorom SAD u Grckoj. Podrsku istih dobili su i Srbi s Kosova, odnosno njihovi predstavnici iz SNV-a. 
Sveukupno, opsta ocena ucesnika jeste da je atinski skup opravdao ocekivanja i da je sad na opoziciji, studentima, dijaspori i Grupi 17 da sprovedu dogovoreno u delo.
- Ne daj boze da se za sest meseci ponovo okupljamo i dogovaramo sta bi trebalo da uradimo. U pitanju je opstanak naroda i vise cekanja nema - porucio je s govornice Milan St. Protic, sve rekavsi u jednoj recenici.

Diskretni princ
Aleksandar Karadjordjevic jeste bio organizator skupa i, prakticno, domacin, ali je ovaj "posao" obavljao veoma diskretno prepustajuci ucesnicima da donose zakljucke i politicke stavove. Obracajuci se okupljenima na pocetku i kraju sastanka insistirao je na udruzivanju svih demokratskih snaga na obaranju vlasti, insistirajuci da posle izbora ne sme biti osvete prema krivcima za stanje u zemlji. Ponovno uspostavljanje monarhije u zemlji nijednom nije pomenuo, ali je stalno ponavljao da je osnovni i jedini cilj "krunisanje demokratije u Srbiji".
 

Srpska posla
Kakav smo narod i kakve stranke imamo, mozda se najbolje videlo na "slucaju Papandreu". Prvo je bilo najavljivano da ce posetiti ovaj skup, sto mu nije bila namera, ali je zato uredno primao prakticno sve znacajnije predstavnike stranaka, kao i Srbe s Kosova. Medjutim, predstavnici SPO-a nisu dobili poziv, a na nase pitanje zna li sta je razlog, gradonacelnik Beograda Vojislav Mihailovic je odgovorio: "Ne znam, zaista, o cemu se radi, ali upravo su sad kod mene bili Papandreuovi izaslanici i izvinjavali se sto nismo pozvani, pravdajuci to nesporazumom. Rekli su da ce, cak, ako treba, pred nas sutrasnji povratak Papandreu doci na aerodrom da se vidi sa mnom. U svakom slucaju, SPO je najveca opoziciona stranka i necemo rusiti nas ugled setajuci po hodnicima i moleci nekog da nas primi. Moje je misljenje da je celu ujdurmu upravo izveo neko odavde ("iznutra"). 

Tekst i foto: M. Mijailovic