Pocetak - rodjen je 17. jula 1945. godine u 9,15 sati, u sobi hotela "Kleridzis" koja je, odlukom engleske vlade, proglasena za jugoslovensku teritoriju. Ovim potezom ispostovan je Ustav Kraljevine Jugoslavije da se prestolonaslednik mora roditi na nacionalnom tlu.

Otac mu je bio Njegovo kraljevsko visocanstvo Petar Drugi Karadjordjevic, prognani jugoslovenski kralj, majka Aleksandra, grcka princeza. Aleksandar je unuk Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, praunuk Petra Prvog Oslobodioca (u narodu omiljenog Cica Pere) i cukun cukununuk vozda Karadjordja. Nema brace i sestara.
Detinjstvo - mali princ, topli rak (u horoskopu), rastao je s hladnim Englezima. Nije mu bilo lako. "Najranije detinjstvo proveo sam uz roditelje u Evropi i Americi. Prvo putovanje bilo je u Sent Moric u Svajcarskoj. Secam se samo price kako sam se jednog dana, u kolicima, nasao u jezeru. Kolica su plovila a ja sam, ocigledno odusevljen situacijom, bacao u vodu sve sto je bilo u njima. Otac me je na vreme spasao... Imao sam divnu dadilju, Irkinju, Noni Lun. Bila je dobra prema meni... Roditelji su putovali sve vreme. Nismo imali dom, hladni hoteli to nisu mogli biti ni u kom slucaju... Sa mnom se postupalo kao s viskom prtljaga. S ocem sam se zblizio u sedmoj godini. Voleli smo iste stvari - mehanicke igracke i modele aviona. Tad sam postao svestan aktivnosti u vezi s mojim ocem, ali i bracnih problema mojih roditelja... Presao sam da zivim s majkom i bakom, grckom princezom Anastazijom u Veneciji", seca se prestolonaslednik.
Nacionalnost - Srbin, plave krvi.
Verska opredeljenost - pravoslavac. Iako su zlonamerni spekulisali da je krsten u katolickoj crkvi, istina je da ga je u crkvi Vestminster Avedz u Londonu, gde su se krstavali, vencavali i krunisali naslednici britanske krune, krstio srpski patrijarh Gavrilo Dozic. U svecanosti je ucestvovao i ondasnji vladika zicki, veliki Nikolaj Velimirovic.
Obrazovanje - roditelji nisu mogli da mu pruze toplinu doma, ali su mu priustili skupo skolovanje. (Njujorku, Parizu, Svajcarskoj i Engleskoj). Potom je stupio u Britansku vojnu akademiju, zakleo se na vernost engleskoj kraljici Elizabeti Drugoj koja mu je, zajedno sa svojim ocem kraljem Dzordzom Drugim, bila kuma na krstenju (detalj koji njegovi protivnici koriste kao argument da Aleksandar nije dovoljno Srbin). U vojsci je tokom sedmogodisnje aktivne sluzbe stigao do cina potporucnika.
Karijera - sedam godina posle izlaska iz vojske napustio je armiju i otisnuo se u svet biznisa. Godine 1972. ozenio se s Brazilkom, princezom Marijom da Gloria od Orleana i Bragance, direktnom potomkinjom brazilskog cara Pedra cija je dinastija vladala Brazilom do kraja proslog veka. Vencani su po pravoslavnom obredu i izrodili tri sina, Petra (1980), i blizance Filipa i Aleksandra (1982). Na zalost, kako ni princeze nisu imune na drugu ljubav "na prvi pogled", ovaj brak je razveden, opet po pravoslavnim obicajima.
Princ se, drugi put, ozenio s grckom princezom Katarinom (1985) koja je, takodje, imala jedan brak iza sebe. Pretendent na srpski presto ziveo je prvo u Brazilu, a potom u SAD, gde mu je posle razgovora s Jugoslovenima ponudjen posao u osiguravajucem drustvu. Sredinom 1984. porodica Karadjordjevic preselila se u London. Aleksandar se i dalji bavio osiguranjem, ali kad je kompaniju otkupila britanska firma, usao je u jednu privatnu korporaciju u kojoj se bavio raznim poslovima, ukljucujuci brodski prevoz, izgradnju, naftu, svojinu i bankarstvo.
Njegova resenost da uspe u biznisu tumacena je kao pokusaj da sebi obezbedi sigurnu i nezavisnu buducnost - sve ono sto njegov otac, pokojni kralj Petar, nije imao. Iako mnogi misle da se prestolonaslednik problemima "rodne grude" poceo baviti tek devedesetih, tacno je da se prvi put oglasio odmah po smrti Josipa Broza: "I sad i ubuduce bicu podjednako spreman da prihvatim slobodnu volju jugoslovenskih naroda koje se ticu sudbine zemlje i uloge dinastije Karadjordjevic u svemu tome. Cak, i ako ta odluka, eventualno, ne bude isla u prilog povratku ustavne monarhije, siguran sam da cemo moji naslednici i ja nastaviti da igramo aktivnu i konstruktivnu ulogu u politickom i javnom zivotu zemlje cija istorija izrazava nesebicne napore moje porodice u stvaranju ove drzave", napisao je u tekstu "Posle Tita - monarhija", objavljenom 5. maja 1980. u "Njujork tajmsu".
Prelaskom u London, nasi problemi postali su mu, kako kaze, blizi. Godinama je najavljivao povratak u zemlju iz koje je njegov otac proteran, koja mu je oduzela svu imovinu i pravo da bude njen gradjanin. Konacno je, uz nevidjenu pompu, stigao oktobra 1991. godine. Nekoliko desetina hiljada "podanika" docekalo je svog princa. Oni koji ga ne vole prokomentarisali su "izem ti kralja koji ne zna srpski", sto ce postati krunski dokaz da nije pravi Srbin koji bi trebalo da stane na celo "nebeskog naroda". Obisao je "svoje imanje", domovinu, i vratio se u hladnu Englesku. U zemlji Srbiji danima se spekulisalo treba li ovde nekome kralj, ili je sasvim dobar i predsednik, zasto sredovecni pretendent (prvi put na rodno tlo krocio u 46. godini) nije ranije naucio jezik naroda kojem pripada. Strasti se nisu ni valjano smirile, a dosao je i drugi put. Potom, nedavno u Banjaluku - i treci.
U medjuvremenu, aktivno se bavi problemima "svoje kraljevine". Sazivao je skupove u inostranstvu na kojim su vodeci opozicionari i predstavnici srpske dijaspore mogli da se dogovaraju, a na ovom poslednjem, atinskom, konacno i dogovore (!?). 
Stranacki angazman - nije bio clan SK. "Ne zelim da se povezem samo s jednom politickom partijom. Zelim da me podrze svi i da omogucim fer izbore", rekao je 1991.
Zanimljivosti - njegov prvi dolazak u zemlju socijalisti su primili neuobicajeno mirno. Poslednju odluku srpske opozicije da na celo svih demokratskih snaga u Srbiji budu princ Aleksandar i patrijarh Pavle, domaca javnost docekala je s odusevljenjem. Istine radi, ima i onih kojima se to nimalo ne dopada, poput komunista po ubedjenju, pristalica druge dinastije - Obrenovica (ovi drugi tvrde da je srpstvo i propalo zbog Aleksandrovog dede, kralja Ujedinitelja "koji nas je i uterao u jedan tor").
Upuceni tvrde: "Nas prestolonaslednik je topao, posten, izraz njegovih ociju i blag osmeh dokaz su da njegovim venama tece srpska krv". Kazu da je nekovencionalna osoba, "ali nije sala biti u srodstvu i tesnim vezama s vecinom kraljevskih porodica u svetu". Oni koji su ga videli "uzivo" tvrde da ne lici na kralja, "pre na nekog engleskog igraca golfa koji puca od zdravlja i zna pravila igre visokog drustva u kojem se krece". Princ priznaje da mnogo voli cevape, ali da ih ne jede cesto "jer obicno pokisne dok ih sprema". Sa sinovima provodi mnogo vremena, nije ih dao u internat i nije se naljutio kad mu je najstariji, tatin i naslednik srpske krune, nekad davno saopstio da je najlepsa nasa zastava "jer ima crvenu petokraku, oivicenu zlatnom linijom".
Na zalost, princ se sa svojim ocem sukobio 1963. jer je pokojni Petar bio protiv patrijarha Dozica, a uz episkopa Dinosija, odnosno podrzao je otcepljeno krilo crkve u Severnoj Americi. Posle toga vidjali su se veoma retko, a za ocevu smrt 1970. u Denveru, princ je saznao preko radija.
Za svoju drugu suprugu princ ima samo reci hvale, a upuceni tvrde da ima veliki uticaj na njega. "Ponosim se svojom suprugom i njenim naporima koje ulaze u dobrotvorni rad za nasu zemlju, kao i njenim planovima da uradi i vise. Oboje jedva cekamo da radimo sa svima, postujuci svakoga, a za dobro nase zemlje. Jedva cekamo dan da budemo kod kuce i da sa svojim narodom delimo sadasnjost i buducnost. Neka vas Bog blagoslovi sve", porucuje prestolonaslednik kojeg je pokojni otac savetovao: "Cini sve za dobro svojeg naroda".
ZORICA VULIC