Ne mozemo produziti zivot u izolaciji. Mi Srbi smo deo sveta, deo Evrope, zelimo da budemo prijatelji sa svim nacijama i nadamo se da cemo, kada uspostavimo demokratiju, ponovo postati velika nacija, istakao je u razgovoru za ovu novinu prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic

Pise: Ljubisa OBRADOVIC

VREME za promene - Vreme za demokratiju, naziv je dvodnevnog skupa koji je prosle nedelje (21. i 22. aprila) odrzan u Atini na inicijativu i pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica. Blizu 90 ucesnika skupa, razmatrajuci aktuelne prilike u Srbiji, u dve tematske celine - "Stanje naroda" i "Vizija buduce demokratske drzave i drustva" - usvojilo je Deklaraciju u kojoj se navodi da "zahtevi svih strana pokazuju da je doslo vreme za demokratiju u Srbiji".
"Slobodni demokratski izbori, pod supervizijom medjunarodne zajednice i promena sistema, moraju biti prvi korak na putu povratka Srbije u zajednicu evropskih naroda i drzava, povratka Jugoslavije u tela UN, OEBS-a i Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, kao i njenog ponovnog zauzimanja mesta u svim srodnim evropskim i svetskim organizacijama" pise u Atinskoj deklaraciji.
Na kraju Atinskog skupa prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic ljubazno se odazvao molbi nase redakcije za intervju, koji ovde donosimo. 

NEZAVISNA SVETLOST: Vase kraljevsko visocanstvo, skup u Atini bio je do sada najreprezentativniji sastanak demokratskih snaga iz Srbije pod Vasim pokroviteljstvom. Dva prethodna sastanka odrzana su u Sent Andreji i Banjaluci. Sta je zajednicki imenitelj za sva tri skupa, a po cemu se izdvaja ovaj u Atini?

PRINC ALEKSANDAR: Zajednicki imenitelj i cilj sva tri sastanka su povratak demokratije i integracija Srbije u Evropu. U Atini su se okupili predstavnici Srpske pravoslavne crkve, demokratskih opozicionih partija, javnih institucija, nevladinih organizacija, sindikata, omladinskih organizacija i medija koji teze tom cilju.
Razmatrali smo puteve i nacine da se izvrse radikalne promene u Srbiji da bi se spasao srpski narod i svi gradjani federalne Jugoslavije od daljeg unistenja i nesrece. Baza svih promena mora biti demokratizacija drustva koju ce, razume se, pratiti i reforme u svim sektorima, od unutrasnje politike, preko ekonomije i socijalnih sluzbi, do spoljne politike.
Jasno je, takodje, da sadasnji rezim u Srbiji upotrebljava izolaciju da bi preziveo i da on zbog toga mora biti promenjen. To je nas prioritet broj jedan.
Promena, naravno, mora biri mirna i zato je potrebno mobilisati i ujediniti sve demokratske opozicione snage u jedan sirok pokret za promene u celoj zemlji. Kada govorim o "opozicionim snagama" ne mislim samo na opozicione stranke vec i na gradjane iz svih drustvenih slojeva i zanimanja.
Atinski skup je veoma vazan u promociji tih buducih demokratskih procesa. Sustinski cilj bi morao biti jedan kandidat opozicije protiv jednog kandidata rezima. Vazno je i da demokratske politicke stranke deluju sa zajednicke platforme koju bi, takodje zajednicki, i dogovorile.
Narod Srbije trazi odlucnost i slogu i mora videti nadu i smisao u onome sto opozicija radi. 

NS: U pozdravnom govoru Vi ste pozvali i Crkvu da "odlucno osudi zlo u nasem drustvu", a takodje pripadnike Vojske Jugoslavije "da bude sa narodom, a ne protiv njega".

PRINC ALEKSANDAR: Srpska pravoslavna crkva je izuzetno znacajna u nasim zivotima. Ona je deo nase tradicije i nase kulture, vazna potpora nasem moralu. Medjutim, crkva isto tako ima probleme i potrebno je da se, sto je moguce brze, pokrene unapred i da stane na pozicije onoga sto je u interesu ogromne vecine gradjana. U tom pogledu vidim u poslednje vreme vrlo pozitivna kretanja u okviru crkve.
Sto se tice armije, pored uloge u odbrani zemlje, ona moze bitno da doprinese i demokratizaciji drustva. Uostalom, vojska je narod. Zato sam je i pozvao da bude na oprezu i svesna opasnosti od rezima.
Imao sam zadovoljsto da se sretnem sa vise ljudi koji su na neki nacin povezani sa armijom, ili su ranije bili u njoj, i vidim veliku nadu da armija moze pomoci u postizanju ciljeva naroda, demokratizaciji Srbije.
Podrazumeva se, dabome, da armija mora biti dobro obucena i tehnicki opremljena i materijalno situirana da bi vrsila svoju osnovnu funkciju, odnosno bila respektujuca snaga odbrane zemlje. 

NS: Vazan faktor za buducnost Srbije je, nesumnjivo, i odnos sa Zapadom. Rec je o mocnim drzavama koje su nezaobilazni cinioci bilo kakvog projekta jedne prosperitetne Srbije, no ovde jos nisu zarasle rane od proslogodisnjeg NATO bombardovanja. Kako uskladiti te protivurecnosti?

PRINC ALEKSANDAR: Nas narod je bio izuzetno povredjen bombardovanjem, koje je bilo kriminalni akt i ja veoma duboko saosecam sa porodicama koje su izgubile svoje najblize. Nadam se da cu, kada dodjem u Srbiju, uspeti da posetim neke od tih porodica i da im licno izrazim svoje saosecanje.
Ali, ja molim za podrsku i te porodice da izgradimo bolju buducnost za Srbiju. Oni, kao i svi gradjani Srbije, zasluzuju buducnost u koju mogu gledati sa pouzdanjem.
Ne mozemo produziti zivot u izolaciji. Mi Srbi smo deo sveta, deo Evrope, zelimo da budemo prijatelji sa svim nacijama i nadamo se, kada jednom uspostavimo demokratiju, da cemo biti u stanju da unapredimo investiranje u nove poslove, radna mesta.
Tada cemo, sa pozicija bogate nacije, moci lakse da objasnimo svetu sta je u stvari nasa tradicija i kultura. Buducnost je, dakle, u demokratiji i zastiti ljudskih prava i mi cemo ponovo postati velika nacija ukoliko budemo rasli i razvijali se u demokratiji. Tako cemo najlakse resiti i problem naseg Kosova.
Rezim je upropastio nase korene, razorio tradiciju i mi vise ne mozemo sebi da dopustimo da to traje. Smatram, takodje, i u tom pravcu delujem, da treba preispitati i ukinuti sankcije Ujedinjenih nacija i Evropske unije prema Srbiji, jer one jedino koriste rezimu, dok obican narod samo pati zbog njih. 

NS: U Vasim istupanjima i objasnjenju licnog angazovanja ne isticete u prvi plan obnovu monarhije, vec govorite o potrebi da se prvo "krunise demokratija". Molim Vas objasnite nam tu poziciju.

PRINC ALEKSANDAR: Jedini sukob koji i ja i demokratske snage imamo je sukob sa rezimom. Nismo ni u kakvom sukobu sa narodom. Jer, nas narod se sastoji od ljudi koji dolaze iz razlicitih slojeva i imaju razlicita uverenja. Ja uvazavam svakoga ko radi za dobrobit nacije, za demokratiju i za buducnost ovog naroda i ko postuje sve ostale.
Imamo mnogo talentovanih ljudi na svim poljima i ja se borim da ti ljudi imaju mogucnost da izraze svoju kreativnost i da rade biz ikakvog straha.
Rezim svakako treba promeniti, ali ne sme da bude nikakve osvete. Sto se licno moje uloge tice, stalno govorim, i to cu sada ponoviti: sada je najvaznije da krunisemo demokratiju i izvedemo nasu zemlju i nas narod iz ove barustine. 

NS: Ovde u Atini predstavnici Srpskog pokreta obnove uputili su Vam poziv da se vratite u Beograd. Kako gledate na taj gest?

PRINC ALEKSANDAR: Oduvek je moj cilj da se vratim u moju zemlju jer su u Srbiji moji koreni. Postujuci Jugoslaviju koju sada cine Srbija i Crna Gora, izvanredno je osecanje dobiti takav poziv.
Ali, meni nije potreban poziv da bih dosao u svoju kucu. I kada se vratim u Beograd to cu uciniti zbog svih gradjana bez obzira na njihovo politicko uverenje i druge posebnosti. Moja politicka podrska lezi u celom narodu, svem narodu u Srbiji.