|
Udarac predsedniku Jugoslavije bio je utoliko tezi sto je zvanicni blagoslov grckog Ministarstva spoljnih poslova atinskom skupu isporucio Aleksis Rondos, licni savetnik ministra Jorgosa Papandreua i covek koji je do sada mnogo puta odigrao ulogu licnog pismonose predsednika Milosevica u ionako vec dobro suzenoj komunikaciji sa Zapadom. Beograd je odmah uputio protestnu notu, a antirojalisticki nastrojena grcka stampa digla je uzbunu, sokirana otvorenim izrazavanjem vladine naklonosti prema pretendentu na presto (Rondos je Aleksandra Karadjordjevica oslovio sa "Vase visocanstvo"). Ministar spoljnih poslova Papandreu sutradan je hladno odreagovao i na jugoslovensku notu i na Rondosovo nudjenje ostavke. Stavise, "overio" je promenu zvanicnog kursa time sto je primio srpske opozicione prvake i svestena lica, dao veliki publicitet njihovom boravku u Atini i zvanicno podrzao njihova nastojanja da smene vlast u Beogradu. Javno mnjenje u Grckoj u celini je naklonjeno Srbima u njihovom sukobu sa medjunarodnom zajednicom, pre svega zato sto Grci, kao i Srbi, natpis "medjunarodna zajednica" citaju "Amerika". Nije rec samo, niti prevashodno, o tome da smo pravoslavci na Balkanu i da smo se i jedni i drugi borili protiv Turaka. Grci u kolokvijalnom govoru neguju izvestan zilav, uporni antiamerikanizam koji je usao u noviju politicku tradiciju i, izgleda nista mu ne smeta sto je Grcka politicki u krevetu sa Amerikom, ne samo u NATO-u vec i u drugim medjunarodnim organizacijama i zajednicama. Ima u tome nesto pomalo sizofrenicno sto Grcima omogucava da sebe vide kao izrazite pobornike za Srbe iako su ucestvovali u bombardovanju SRJ, iako nikad nisu iskoristili pravo veta kako bi sprecili bilo sankcije, bilo bombe. Grci privatno tvrde da su u proseku vise antiamericki raspolozeni nego Srbi, sto je po svoj prilici tacno: secaju se da im je dugo na vlasti bila vojna hunta kojoj su kumovali Amerikanci (Klinton se, po novoj politickoj modi u SAD, zbog toga javno izvinio Grcima prilikom skorasnje, dosta neslavne posete ovoj zemlji); secaju se da je za vreme grckog gradjanskog rata na ovu zemlju pala prva americka napalm bomba. Bas kao ni Srbi, ne veruju u iskrenost americke brige za ljudska prava, jer vide da ista krsenja ljudskih prava prolaze u Turskoj bez vecih americkih protesta. Grcka politicka elita ima jos slozeniji odnos prema Beogradu. S jedne strane, ona podilazi svom javnom mnjenju i gradi se srpskim prijateljem. S druge, odrzavanje otvorenog kanala prema Milosevicu dobro dode i Zapadu, koji javno vodi principijelnu politiku ostre izolacije Beograda, a tajno odrzava neophodnu komunikaciju za skrivene dogovore daleko od ociju javnosti. Opoziciona grcka stampa kaze da je "grcka vlada preuzela duznost postara Stejt departmenta", sto je tacno. U ovom casu Grci posreduju u americko-jugoslovenskim pregovorima o otvaranju interesne sekcije SAD u Beogradu. Od prekida diplomatskih odnosa posle prvih NATO bombi, Beograd i Vasington nemaju direktnih kontakata niti oficijelnih predstavnistava. Grcka je, odskora se saznaje, ponudila da zastupa SAD u Beogradu i SRJ u Vasingtonu, ali je zvanicni Beograd ovaj predlog odbio. (Navodno to se desilo prilikom Papandreuovog susreta sa predsednikovim bratom Borom Milosevicem u Moskvi, pre nekoliko sedmica.) Nova grcka vlada, koja sa velikom sigurnoscu moze ocekivati da ce biti na vlasti naredne cetiri godine, sada je agresivnija u zastupanju americkog kursa prema Beogradu. Taj isti kurs zastupala je i do sada, ali ce to ubuduce ciniti malo vise javno. Uostalom, Grcka je takva zemlja u kojoj se poslovni magnat Sokrates Kokalis, koji upravlja telekomunikacionom kompanijom Intrakom i za koga se u Atini veruje da je finansirao opozicioni skup, ne bi usudio da potpomaze rusenje tudih rezima da u tome nema podrsku vlasti. LjILjANA SMAJLOVIC |
|
|