Dok je u prizemlju hotela "Divani Apolon" u Atini, trajao radni deo skupa, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, u svom apartmanu na sedmom spratu, primao je diplomate, predstavnike politickih partija, crkve i nevladinih organizacija, ali i novinare. Na prvo pitanje za "Blic News", da li je u njegovom govoru kljucna recenica ona koja se odnosi na zajednicku akciju srpske opozicije i zajednicku listu sa kojom ce se izaci na izbore, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic je odgovorio: 
- To je najvazniji cilj pomocu koga mozemo doci do demokratije u Srbiji. Mora se uvecati sposobnost nasih politicara da stave na stranu svoja licna uverenja i eventualne probleme, pred onim sto je mnogo vaznije. To je uslov da zajedno obrazuju politiku promena u oblasti ekonomije, spoljne i unutrasnje politike, i svih drugih oblasti. Smisao je u tome da oni moraju odmah biti pripremljeni za eventualne izbore, bez oklevanja. I da budu sposobni da narodu posalju nedvosmislenu poruku o svom jedinstvu.
Poentirala sam vase zalaganje za zajednicku listu, jer se radi o najtezem pitanju za srpsku opoziciju. Mislite li da vi mozete da "naterate" opoziciju da prevazidje nesporazume oko tog pitanja i da napravi taj najvazniji potez?
- Pitanje mogu i ovako da okrenem: da li su oni mozda srecni sto zive u ovakvoj Srbiji danas? Da li je bolja izolacija od sveta ili demokratija u kojoj bi se i njihovi glasovi mogli vise cuti i u kojoj bi bili svedoci kako se njihova drzava i drustvo sve vise razvijaju. Demokratska opozicija nema drugu opciju osim da se za te ciljeve ujedini. Zato i ne moze imati nikakav drugi cilj izuzev da se ujedinjena izbori za demokratske promene. I narod to trazi neprekidno. Kao odgovorni ljudi ne mozemo dozvoliti opcije koje ne donose uspeh.
SPO smatra da jos uvek ne treba insistirati na zajednickoj listi kad se ne znaju uslovi za izbore.
- Razumem problem o kome oni govore, ali moj je zadatak da radim na resenju tih problema. Najvaznije od svega je da interes celokupnog stanovnistva bude na prvom mestu. Upravo radim na pripremi jednog neutralnog i nazavisnog tela koje bi moglo da zadovolji zahteve svih stranaka. Moramo da radimo zajedno. Samo tako mozamo da dostignemo demokratiju u kojoj svako moze da se krece napred.
Da li se to poklapa sa predlogom da se formira savet demokratskih snaga Srbije koji bi donosio odluke od strateskog znacaja za delovanje udruzene opozicije i koji bi pomogao da se utvrde zajednicke liste?
-To je izbor i opcija koji se krajnje ozbiljno razmatraju jer su i Crkva i Kruna neutralni deo tradicije srpskog naroda i mogu da pomognu razresenju tog problema. U ovom trenutku, mehanizam takvog reagovanja upravo se razmatra. Nemamo mnogo vremena da se organizujemo. Ali ja licno ne zelim ni na koji nacin da ometem razgovore koji su u toku. 
Kakav je vas odgovor na poziv SPO-a da dodjete u Beograd i na licu mesta doprinesete citavoj akciji objedinjavanja demokratskih snaga za promene i slobodne izbore?
- Moj cilj je oduvek bio da dodjem kuci. Ali, ja zaista ne treba da dobijem poziv da bih dosao u svoju kucu. Uvek je lepo da se dobije poziv od jedne stranke, ali moja politicka baza je ceo narod. Nisam clan nijedne partije i zaista duboko postujem sve politicke partije koje isticu svoje demokratske principe. Kad se vratim, tezicu da se sretnem sa svim politickim liderima.
Izuzev politicke aktivnosti predstavnika srpske opozicije, koji predstavlja zvanicni deo skupa, veoma je ziva i diplomatska aktivnost. To je nezvanicni, ali cini mi se, izuzetno vazan deo ovog skupa.
- Odrzavamo ovaj skup u zemlji velike demokratske tradicije koja je istovremeno clan Evropske unije i mi smo im zahvalni na velikom gostoljublju. Kad imate ovakav skup u prestonici kakva je Atina, logicno je da ce biti interesa sa svih strana. I svako o njemu moze da iznese svoje misljenje. Ali nije stvar rezima u Srbiji da na bilo koji nacin u ovome ucestvuje i da pregreva dijalog. Rezim u Srbiji cveta u situaciji izolacije. I ocigledno je da pokusavaju da daju negativnu konotaciju ovakvom skupu opozicije. To je jos jedan primer njihovog rada protiv interesa svog naroda. Nas je cilj da Srbiju ponovo ucinimo velikom u demokratskom smislu. I da omogucimo da ona raste kroz demokratiju i da postane deo grupe evropskih nacija.
Kako komentarisete ostavku koju je podneo gospodin Aleksis Rondos, visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova Grcke, posle govora na skupu opozicije?
- Grcka je slobodna zemlja sa slobodnim medijima, sto nije slucaj sa nama. Mi imamo samo hrabre medije. Grcki mediji koriste svaku priliku da daju politicku konotaciju nekom dogadjaju. Ipak, verujem da je grckom narodu potpuno jasno da je nas jedini cilj da pomognemo ostvarenje demokratije u Srbiji, sto je u interesu i srpskog i grckog bratskog naroda, i da uklonimo poslednjeg diktatora u Evropi.
Kakvu su, po vasem misljenju, poruku poslale SAD dolaskom gospodina Dzejmsa Dobinsa na sastanak sa vama i predstavnicima srpske opozicije?
- I Evropska unija i SAD su izuzetno znacajne za nasu buducnost i ekonomski razvoj. Bombardovanje je bilo kriminalni akt i ja izuzetno saosecam sa svim famijilama koje se izgubile clanove svoje porodice. Ali, ne moze se tolerisati zloupotreba tog bola i objektivne stete koja je nastala, koju cini srpski rezim. I ovaj susret sa predstavnicima tih zemalja koristi se radi dalje promocije demokratskih procesa u Srbiji. Za antisrpsku strukturu u Beogradu ovo predstavlja udar, jer radjanje demokratije u Srbiji za njih je udar. Nadamo se da ce uspostavljanjem demokratije u Srbiji doci do velike ekonomske i svake druge pomoci. Ne zaboravimo da postoji fond od tri milijarde eura, koje daje Evropska unija i koji ce stici u Srbiju cim uspostavimo demokratiju. Zelim da podstaknem, produbim i ostvarim saradnju i kontakte sa svima u svetu.
U ovom vrlo delikatnom trenutku za buducnost Srbije, kako zaustaviti medjunarodnu zajednicu da cini kontraproduktivne poteze koji idu naruku rezimu u Srbiji?
- Bio sam protiv sankcija od prvog momenta kad su uvedene. One su pogodile pre svega narod, a ne rezim. Rezimu su potrebne sankcije kao droga da bi preziveo. Sankcije su zaprepascujuca greska jer ne pogadjaju one kojima su namenjene. Pogledajmo primer Iraka. Sankcije takodje pogadjaju nase ekonomske partnere u regionu. Kada se god sretnem sa predstavnicima vlasti drugih zemalja, uvek postavljam pitanje ukidanja sankcija. I trazim da se pomoc ukazuje direktno narodu. Moramo da se setimo da je rezim poslednjih deset godina neprekidno sprovodio politiku koja je u svojoj sustini bila antisrpska, antidemokratska i zbog koje smo izgubili najveci broj prijatelja u svetu. Grci i Rusi su pokazali svoje prijateljstvo, ali je ocigledno da ce se prijateljstvo produbiti kad i mi postanemo demokratska zemlja. To isto vazi za sve nase susede, za Zapad kao i za Istok. Nas glavni cilj zato mora biti odlazak ovakvog rezima.