 Bilo je to do sada najsire okupljanje antirezimskih snaga. Kako da se, medutim, dobre namere ne pretvore u lose posledice, pitanje je o koje se, vec deset godina, saplice srpska opozicija u brojnim pokusajima da se objedini oko zajednickog cilja - promene postojeceg poretka. Zato je do sada svaki pokusaj objedinjavanja opozicije oko zajednickog cilja ostao traumaticno iskustvo za politicke partije, ali mnogo vise za gradane koji su postali dvostruki taoci - s jedne strane, zarobljenici vlasti koja ih drzi izolovane od sveta, a s druge, medusobnih i nikad resenih nesporazuma unutar opozicionog bloka. Da li ce se jos jednom pokazati taj neverovatni paradoks srpskog politickog zivota, da se prednost pretvara u slabost, pokazace vreme koje je pred nama. Tek, atinski skup bio je prilika da se iskazu jednodusne zelje svih ucesnika za demokratiju i promene, ali i pokazu ona opasna mesta na kojima se to zajednistvo ljulja. Mozda je zbog toga, otvarajuci skup, prestolonaslednik Aleksandar Karadordevic rekao: "Ujedinite se u snazan pokret za promene. Budite odlucni u zahtevu da sadasnji rezim mora da ode. Ne saradujte sa rezimom i ne svadajte se. Pokazite svetu da ste vi lice nove evropske Srbije." Jedno od prvih pitanja upucenih organizatorima, posle prvog radnog dana, bilo je zasto nisu dosli predstavnici Crne Gore. Odgovor da je to kompenzovano brojem prisutnih Crnogoraca na skupu, nije promenio utisak da su predstavnici Crne Gore atinski skup doziveli kao iskljucivo srpsku stvar, a da ce oni svoju sudbinu resavati ne cekajuci da se promene u Srbiji dogode. Znatizelju novinara izazvao je i nedolazak izvesnog broja bogatih i uglednih Srba iz dijaspore koji su bili na prvom skupu u Sentandreji. Inace, po kuloarima se suskalo da se i dijaspora podelila, sto je demantovano uz objasnjenje da je ovoga puta akcenat stavljen na dogovor ljudi iz matice oko ujedinjavanja opozicije za zajednicki izlazak na izbore. Govorima koji su se u toku dva dana redali, nisu prisustvovali novinari. Takav je bio dogovor, iako tamo nije receno nista vise i drugacije od onoga sto predstavnici partija, crkve i nevladinih organizacija nisu vise puta javno govorili. Pokazalo se da za domace i strane novinare govori i nisu bili najzanimljiviji deo skupa. Vise ih je interesovalo kakva je uloga prestolonaslednika Aleksandra i koliko ce se u njegovom angazmanu objedinitelja opozicije prepoznati i onaj deo Srbije koji nije sklon monarhiji. O tome je, pre nego sto je bilo sta upitan, Aleksandar Karadordevic rekao: "Sto se mene i moje uloge tice, najvaznije je da krunisemo demokratiju i izvedemo narod i zemlju iz barustine u kojoj se nalazi." U pauzama izmedu sesija, srpski novinari su budno pratili ko s kim pije kafu i kako je protokol resio problem da svi predstavnici opozicije na svecanoj veceri budu podjednako blizu stolu za kojim je sedeo prestolonaslednik Aleksandar, pokusavajuci da odmere da li ce atinski skup biti korak napred ili korak unazad kad je u pitanju saradnja opozicije. Pratili su i kako se antimonarhisti i ateisti pozivaju na autoritet Krune i Crkve, a oni kojima je to deo politickog opredelenja ostaju suzdrzani. I kako je svima, ma koliko da su sustinski udaljeni, jasno da su osudeni na jedinstvo. Grcki novinari su bili zainteresovaniji da li je grcka vlada ucestvovala u organizaciji skupa i da li je Aleksis Rondos, visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova Grcke i desna ruka Jorgosa Papandreua, podneo ostavku samo zbog toga sto je prestolonaslednika Alesandra Karadordevica oslovio sa "Vase visocanstvo" na sta su Grci politicki preosetljivi, ili sto je najavio dolazak Papandreua na skup. Tako se vec prvog dana dogodio mali diplomatski skandal. Iako je tesko verovati da je Aleksis Rondos u zaru govora, na svoju ruku najavio dolazak ministra inostranih poslova, odmah je stigla vest da Jorgos Papandreu nece doci na skup. Govor Aleksisa Rondosa, u kome je on podrzao napore srpske opozicije da se izbavi iz izolacije i domogne demokratske buducnosti, izazvao je, kako se proculo, proteste zvanicnog Beograda, pa se spekulisalo da je Rondosova ostavka pokusaj da se umire duhovi. A ministar inostranih poslova Grcke, Jorgos Papandreu, umesto da dode na skup, predstavnike opozicije, nevladinih organizacija i crkve, primio je u manjim grupama, u zgradi vlade Grcke. Dolazak Dzejmsa Dobinsa, specijalnog savetnika Bila Klintona za Jugoistocnu Evropu, u pratnji Nika Hila, balkanskog eksperta u Nacionalnom savetu za bezbednost, i Nikolasa Bernsa, bivseg portparola Stejt departmenta, a sada ambasadora u Grckoj, u kasno poslepodne drugog dana skupa, i njegov sastanak sa predstavnicima opozicije, bio je jos jedno iznenadenje. On je, kako smo kasnije saznali, svima ponavljao kako nikoga ne treba favorizovati na srpskoj politickoj sceni i tako sugerisao da je jedinstvo opozicije u ovom casu najvaznije. Na molbu da prokomentarise zivu diplomatsku aktivnost koja se odvijala paralelno sa skupom u Atini, gradonacelnika Beograda Vojislav Mihailovic je rekao: - Kontakti predstavnika opozicije sa medunarodnom zajednicom sve su sadrzajniji. Ne znam da li je razlog sto osecaju da je rezim Slobodana Milosevica na izdisaju, ili sto veruju da je opozicija dovoljno jaka, ali zbog necega od to dvoje oni nas ozbiljnije shvataju. Najkriticnija tacka skupa bilo je donosenje zavrsne deklaracije. Iako se ocekivalo da su zakljucci unapred usaglaseni, po reakcijama prisutnih moglo se zakljuciti da su mnogi bili iznenadeni. Narocito tackom sedam po kojoj bi Savet demokratskih snaga Srbije kojim predsedavaju predstolonaslednik Aleksandar Karadordevic i Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, ili njihovi ovlasceni zastupnici, donosio odluke od strateskog znacaja za delovanje udruzene opozicije i konacno usaglasavao odluke. Prisutni u sali, koji su ocigledno imali primedbe, nisu zeleli da vredaju dobre namere Krune i Crkve i da otvaraju veliku diskusiju koja bi mozda na kraju dovela do podela. U vreme glasanja o predlogu, u sali nije bilo predstavnika SPO, jedan broj prisutnih nije glasao za deklaraciju, ali se nije izjasnio ni protiv, a Goran Svilanovic, uz pohvalu prestolonasledniku sto je u svim nastupima sacuvao meru i nije otvorio prostor za podele na liniji ko je za monarhiju a ko ne, zamolio je prisutne da oni ne ucine korak vise izvan te mere koju je on uspostavio. Koliko ce atinska deklaracija svojim zakljuccima obavezivati opozicione partije tek ce se videti, ali skup u Atini bio je jos jedan pokusaj da se jedinstvo opozicije dodatno ucvrsti, ovog puta, autoritetom Krune i Crkve. A sto se opozicije tice, bez obzira na sudbinu atinske deklaracije, ona ce morati da se suoci sa sopstvenom odgovornoscu, na koju se pred celom javnoscu obavezala - da ce biti jedinstvena. Ako to jedinstvo ne nade u sebi, nece joj ga niko drugi obezbediti, niti omoguciti. U tome je sadrzan i odgovor da li ce u Srbiji uopste biti promena i demokratije. |
|
|