Radionica Bernharda Ludviga (Bernhard Ludwig) skoro ceo vek (prvo otac pa sin istog imena koj je nasledio i umetnički talenat i firmu), od polovine 19. do polovine 20. veka, bila je jedna od najuticajnijih proizvodjaca finog namesta ja u Habsburskoj monarhiji. Bernhard Ludvig je za svoj rad proglasen dvorskim umetnickim stolarom Franje Jozefa i dvorski umetničkim stolarom rumunske kraljevske porodice. Tokom dcenija svog umetničkog rada Bernhard Ludvig je radio kompletan dizajn enterijera, i celokupan vizuelni identitet dvoraca Peleš o Pelišor na Sinaji u Rumuniji. Takodje on je osmislio i napravio deo kraljevske palate u Bukureštu, nekoliko reprezentativnih enterijera Hofburg au Beču, i deo enterijera gradske kuće Rahaus u Beču. Tokom svoje karijere Bernhard Ludvig je dizajnirao enterijrere i nameštaj za palate u Salcburgu, Gracu i Trstu. Osim Beča firma Bernhard Ludvig je imala svoje prodavnice i izložbene prostore u Beču kao prestonici carstva i u Trstu kao glavnoj luci imperije.
Na vrhuncu slave ova firma je je imala fabriku sa 600 zaposlenih i koristila nekoliko novih tehnika obrade drveta koje je izumeo sam Bernhard Ludvig stariji i koje su mu donele brojna priznanja i medalje na svetskim izlozbama. U vreme najvećih porudžbina firma Bernharda Ludviga je zapošljavala nekoliko grupa zatvorenika i zatvora u Gornjoj Austriji. Njegov rad sa zatvoreniciama se može uporditi sa njmodernijim projektima rehabilitacije osuđenika, pošto je on u tom procesu obučavao osuđenike a posle njihovog oslobađanja ih zapošljavao u svojoj fabrici u Beču.
Bernhard Ludvig stariji je bio među najnaprednijim umetnicima (poput Hanzena) svoga vremena i koristio je gesamkustwerk pristup umetnosti i posmatrao svoje kreacije kao totalna umetnička dela. On je dosta eksperimentisao sa materijalima i stilovima – od neo-renesanse, preko neo-klasicizma do neo-romantizma. Bernhard Ludvig se oženio Paulinom Janik ćerkom jednog od najznačajnijih proizvođača i trgovaca srebrom secesijskog Beča.
Njihov najstariji sin, koji se takodje zvao Bernhard Ludvig, nastavo je porodičnu tradiciju i pokazao se jednako talentovan i jednako uspešan trgovac kao i njegov otac. Za vreme njegovog vođenja firma dizajnirao je i izveo veliki broj enterijera za Kraljvski dvor na Dedinju kao i za Dvor u gradu.
U Kraljevskom dvoru na Dedinju Bernhard Ludvig je zasluzan za – kompletan izgled biblioteke, zlatnog salona, kraljevog kabineta (uključujući i dizajn tavanica, vrata i dekorativnih gvozdenih rešetki) i trpezarije. Takodje dizajnirao je i celokupan izgled prostorija na prvom spratu čiji je nameštaj danas skoro u potpunosti izgubljen tokom drugog svetskog rata.
I pored nekih izgubljenih delova ostao je sasvim dovoljan deo dekoracije koji nam svedoči o izuzetnom umetničkom delu koje je dugo vremena bilo zaboravljeno i zanemareno.
