Фебруар 2013. – Ваза са портретом непознате племкиње

0

Царска фабрика порцелана, Санкт Петербург, Русија

Порцелан

Висина: 53цм

око 1853. године

Краљевски двор

У колекцији порцелана Дворског комплекса налази се ваза израђена средином 19. века у Царској фабрици порцелана, у Санкт Петербургу. Подглазурни плави жиг на унутрашњем делу врата вазе указује да је произведена у време руског цара Николе I Романова.За сада се не може са прецизношћу утврдити када је ваза приспела у колекцију. Инвентарне књиге и архивска документација указују да је предмет могао стићи као део декорације првобитних ентеријера једног од два двора на комплексу.

Порцеланска ваза пресвучена је позлатом, са дршкама у виду два анђела који држе рогове изобиља. Позлаћено тело вазе поседује украсе у виду плитких рељефних биљних орнамената који обавијају предмет. На средишњем делу вазе, са обе стране,  налази се допојасни женски портрет. Реч је о два идентична портрета која представљају девојку одевену у плави костим, са ружичастим шеширом на глави који је украшен белим перјем.

Иако је идентитет портретисане непознат, на основу костима претпоставка је да је представљена девојка из виших друштвених слојева. Са обе стране портрети су фланкирани сликаним идентичним орнаментом, са понављањем колорита као и на портрету.Стопу вазе чини осликани стуб између два дела са позлатом која почива на металном квадратном постољу.

Царску фабрику порцелана, основао је Димитрије Ивановић Виноградов 1744. године у данашњем граду Ломоносову. Фабрика је основана на захтев царице Јелисавете, ћерке Петра I Великог, за потребе руског двора и династије Романових. Порцелан је у то доба био статусни симбол и често називан белим благом.

Приликом посете Сасконији, 1718. године Петар Велики имао је прилику да на Дрезденском двору види предмете од порцелана. Своју жељу да ту врсту производње пренесе у Русију поверио је талентованом инжењеру Димитрију Виноградову који је успео да осмисли формулу за руски порцелан. Руски порцелан у време док је фабрику водио Виноградов био је сличног квалилтета као и саксонски, иако је материјал био из Русије. У почетку, украси на производима били су веома једноставни, касније су почели да се усложњавају да би дошли до минијатура са позлатом. Карактеристично за ову врсту порцелана је да се злато за украс добијало од златних новчића из царског трезора. Свој врхунац фабрика доживљава у време Катарине Велике када и добија назив Царска мануфактура порцелана. Мануфактура је била у обавези не само да производи за царски двор, већ и да оствари профит. Потребе руског двора за порцеланом су биле изузетно велике и сталне поруџбине захтевале су производњу предмета изузетно високог квалитета. Порцелан је за многе припаднике високих слојева био недоступан.

У време владавине Павла I, уметност порцелана се развије и предмети добијају карактеристичне црте неокласицизма са сценама из грчке и римске митологије.

У првој четвртини 19. века мајстори порцелана из Берлина и уметници у порцелану из Севра позвани су да унапреде производњу руске царске фабрике. Већ 1806. године усвојен је закон у Русији којим се забрањује увоз порцелана, што је условило већу конкурентност међу руским фабрикама порцелана. Тако је и Царска фабрика била принуђена да подели своју производњу на део који је производио за владајућу породицу и део који је производио порцелан мањег квалитета за руско племство.

У време владавине цара Николе ИI (1825-1855), технологија производње је усавршена. Из француског Лиможа допреман је каолин за производњу порцелана. Производили су се разни предмети у порцелану веома високог квалитета, усавршен је метод трајне позлате на порцелану. Сам цар Никола I учествовао је у управљању фабриком. Колико је био заинтересован за фабрику, указује и чињеница да су нацрти предмета за израду прво ношени њему на одобрење.

3 2 1