Februar 2013. – Vaza sa portretom nepoznate plemkinje

0

Carska fabrika porcelana, Sankt Peterburg, Rusija

Porcelan

Visina: 53cm

oko 1853. godine

Kraljevski dvor

 

U kolekciji porcelana Dvorskog kompleksa nalazi se vaza izrađena sredinom 19. veka u Carskoj fabrici porcelana, u Sankt Peterburgu. Podglazurni plavi žig na unutrašnjem delu vrata vaze ukazuje da je proizvedena u vreme ruskog cara Nikole I Romanova.Za sada se ne može sa preciznošću utvrditi kada je vaza prispela u kolekciju. Inventarne knjige i arhivska dokumentacija ukazuju da je predmet mogao stići kao deo dekoracije prvobitnih enterijera jednog od dva dvora na kompleksu.

Porcelanska vaza presvučena je pozlatom, sa drškama u vidu dva anđela koji drže rogove izobilja. Pozlaćeno telo vaze poseduje ukrase u vidu plitkih reljefnih biljnih ornamenata koji obavijaju predmet. Na središnjem delu vaze, sa obe strane,  nalazi se dopojasni ženski portret. Reč je o dva identična portreta koja predstavljaju devojku odevenu u plavi kostim, sa ružičastim šeširom na glavi koji je ukrašen belim perjem.

Iako je identitet portretisane nepoznat, na osnovu kostima pretpostavka je da je predstavljena devojka iz viših društvenih slojeva. Sa obe strane portreti su flankirani slikanim identičnim ornamentom, sa ponavljanjem kolorita kao i na portretu.Stopu vaze čini oslikani stub između dva dela sa pozlatom koja počiva na metalnom kvadratnom postolju.

Carsku fabriku porcelana, osnovao je Dimitrije Ivanović Vinogradov 1744. godine u današnjem gradu Lomonosovu. Fabrika je osnovana na zahtev carice Jelisavete, ćerke Petra I Velikog, za potrebe ruskog dvora i dinastije Romanovih. Porcelan je u to doba bio statusni simbol i često nazivan belim blagom.

Prilikom posete Saskoniji, 1718. godine Petar Veliki imao je priliku da na Drezdenskom dvoru vidi predmete od porcelana. Svoju želju da tu vrstu proizvodnje prenese u Rusiju poverio je talentovanom inženjeru Dimitriju Vinogradovu koji je uspeo da osmisli formulu za ruski porcelan. Ruski porcelan u vreme dok je fabriku vodio Vinogradov bio je sličnog kvalilteta kao i saksonski, iako je materijal bio iz Rusije. U početku, ukrasi na proizvodima bili su veoma jednostavni, kasnije su počeli da se usložnjavaju da bi došli do minijatura sa pozlatom. Karakteristično za ovu vrstu porcelana je da se zlato za ukras dobijalo od zlatnih novčića iz carskog trezora. Svoj vrhunac fabrika doživljava u vreme Katarine Velike kada i dobija naziv Carska manufaktura porcelana. Manufaktura je bila u obavezi ne samo da proizvodi za carski dvor, već i da ostvari profit. Potrebe ruskog dvora za porcelanom su bile izuzetno velike i stalne porudžbine zahtevale su proizvodnju predmeta izuzetno visokog kvaliteta. Porcelan je za mnoge pripadnike visokih slojeva bio nedostupan.

U vreme vladavine Pavla I, umetnost porcelana se razvije i predmeti dobijaju karakteristične crte neoklasicizma sa scenama iz grčke i rimske mitologije.

U prvoj četvrtini 19. veka majstori porcelana iz Berlina i umetnici u porcelanu iz Sevra pozvani su da unaprede proizvodnju ruske carske fabrike. Već 1806. godine usvojen je zakon u Rusiji kojim se zabranjuje uvoz porcelana, što je uslovilo veću konkurentnost među ruskim fabrikama porcelana. Tako je i Carska fabrika bila prinuđena da podeli svoju proizvodnju na deo koji je proizvodio za vladajuću porodicu i deo koji je proizvodio porcelan manjeg kvaliteta za rusko plemstvo.

U vreme vladavine cara Nikole I (1825-1855), tehnologija proizvodnje je usavršena. Iz francuskog Limoža dopreman je kaolin za proizvodnju porcelana. Proizvodili su se razni predmeti u porcelanu veoma visokog kvaliteta, usavršen je metod trajne pozlate na porcelanu. Sam car Nikola I učestvovao je u upravljanju fabrikom. Koliko je bio zainteresovan za fabriku, ukazuje i činjenica da su nacrti predmeta za izradu prvo nošeni njemu na odobrenje.

3 2 1