Фебруар 2014. – Копије фресака из средњовековних манастира

februar

Анђео

копије фресака из манастира …

Казеинска темпера на препарираном ланеном платну

258 x 128 цм

инв. бр. 46 /01

 

Прича о прекрасном Јосифу

копија фреске из припрате манастира Сопоћани

Казеинска темпера на препарираном ланеном платну

130 x 296 цм

инв. бр 43 /01

 

Прича о прекрасном Јосифу

копија фреске из манастира Сопоћани

Казеинска темпера на препарираном ланеном платну

135 x 317 цм  цца

инв. бр 44 /01

 

Поклоњење мудраца

копија фреске из јужне певнице Манастира Дечани

Казеинска темпера на препарираном ланеном платну

228.5x 443 цм

инв. бр 45 /01

 

Непознати млади светитељ,

копија фреске са југозападног стубца манастира Сопоћани

Казеинска темпера на препарираном ланеном платну

259 x 105.5 цм

инв. бр. 47 /01

У оквиру ликовне збирке Дворског комплекса чува се пет копија фресака из српских средњовековних манастира. Све фреско-копије  налазе се у простору палате Краљевског двора, и то у свечаном улазном холу. Прича о копијама фресака у двору на Дедињу уско је повезана са културном политиком земље и формирањем државне уметничке колекције у периоду 1947 – 1956. године. Након Другог светског рата културна политика земље била је усмерена превасходно на грађењу новог идентитета државе који се темељио на истицању југословенског  заједништва и заједничког културног наслеђа.  Године 1947. влада ФНРЈ оформила је Комитет за културу и уметност на чијем челу су се налазиле најзначајније личности уметности и науке тог времена из свих југословенских република. Циљ тог Комитета био је имплементација државне културне политике у народу и заштита и пропагирање заједничког културног наслеђа. Један од првих корака тог тела било је ангажовање на реализацији изложбе којани би представила средњовековну уметност југословенских народа. У том смислу најзначајнији уметници и фреско-кописти тог времена, заједно са француским конзерваторима радили су на копирању средњовековних фресака, архитектонских детаља и скулптура на територији читаве Југославије. Читав овај подухват резултирао је великом Изложбом југословенске средњовековне уметности  која је одржана 1950. године у  палати Шајо (Цхаиллот) у Паризу. За  потребе те изложбе, између осталог урађен је велики број фреско копија из српских средовековних манастира. Након завршетка изложбе, 1953. године те фреско копије (укупно 160) представљале су осносвни фонд и подстицај за отварање Галерије фресака, другог музеја те врсте у свету.

У исто време Кабинет Председника Републике (КПР) оформио је комисију за уређење дворова на Дедињу. Тако је неколико копија фресака дошло у просторе Карљевског двора, а касније је та збирка допуњена посебним поруџбинама КПР још једног броја копија.

Све копије фресака дело су професора Рајка Николића.

Рајко Николић сликар, фреско кописта, професор и декан на Академији примењене уметности у Београду. Рођен 1926. године у Великом Божинцу. Био је ученик чувеног кописте Владимира Предејевића, који је уз Врбицког и друге руске уметнике (руски емигранти) радио на изради копија фреска на Опленцу. После одласка Предојевића са Академије при1мењених уметности на његово место долази његов ученик.

Рајко Николић је у периоду од 1948-1959 урадио 33  копије за Галерију фресака у Београду. Почиње да ради као кописта на академији примењене уметности. Радио је у Манастиру Жичи, у цркви Светог Ахилија у Ариљу, Манастиру  Дечани, Манастиру Манасији, Светој Софији у Охриду.

Био је професор и декан на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду.

01w 09w 08w 07w 06w 05w 04w 03w 02w