|
Династија Карађорђевић стара је два века.
Године 1804. имућни српски трговац Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе,
подигао је Србе у устанак против Отоманске империје, која је Балкан држала под
својим јармом.
Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811.
проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.
19. век
Године 1813. Турци су се вратили у Београд,
а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, Кнез Александар I,
вратио се у Србију као владар 1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.
Године 1903. Скупштина је одлучила да Принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром I у
Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ
раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".
Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год.
резултирали територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и
Херцеговине тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за
независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца
Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Светског рата.
После Првог светског рата
Пред крај рата 1918. год. представници три
јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба,
Хрвата и Словенаца под круном Петра I,
који је преминуо три године касније.
Краљ Александар I,
који је од 1914. год. вршио дужност Принца Регента уместо болесног оца,
прославио се у народу као учесник Балканских ратова и I Светског рата. Године 1922. оженио се румунском Принцезом Маријом.
Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и Андреја.
Нова краљевина суочила се са многим
проблемима. Суседне државе желеле су делове њене ториторије, а трвења између
Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора
до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши
да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се
постигне национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године
1934. Краља је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун
хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних послова Луј
Барту.
Син Краља Александра I, Престолонаследник Петар,
имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му
три регента. Његов стриц, Принц Павле,
ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је један од регената.
Други светски рат – укидањеMонархије
од стране комуниста
До 1941. год. сви југословенски суседи су
пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у
тежњи да избегне крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о
ненападању
са Немачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и
друга два регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади
Краљ Петар II проглашен је пунолетним.
Недељу дана касније Немачка, Бугарска,
Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да
капитулира. Краљ Петар II и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон,
где су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом
Европе.
Југославија је раскомадана како би се
удовољило захтевима Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене
марионетске државе Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се
оформила два супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини,
позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем,
Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански
покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито.
Последица је био крвави грађански рат.
Савезници су најпре подржавали Михајловића,
а онда су се преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских
тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.
Наредне године, у новембру, монархија је
незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више
од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу
комунистичке партије. Краљ Петар II никада није абдицирао.
Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Држављанство је Краљевској породици враћено 2001. године.
17.
Јула 2001. године Пестолонаследник Александар
II,
његова супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор је био резиденција Краља Александра I и Краља Петра II.
Краљевска Породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства. |
