Медаље
 

МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ (1913)

Медаљу за храброст новог модела (познатију као "Медаља Милоша Обилића") основао је 12. јула 1913. године Краљ Петар I, а додељивана је за дела велике личне храбрости, односно за личну храброст показану на бојном пољу током кратког, али победоносног рата са Бугарском 1913. године. Медаља је додељивана у два степена (Златна и Сребрна медаља.) Додела је настављена и током 1. Светског рата 1914-1918. године, и током 2. Светског рата 1941-1945. године, како припадницима Краљевске војске, тако и припадницима савезничких снага. У аверсу је идеални лик Милоша Обилића, средњовековног српског витеза који је сматран узором храбрости и части. Убили су га Турци за време Косовске битке 1389. године пошто је пробо турског султана Мурата I. Од тада, он је постао персонификација неустрашивог српског ратника, спремног да суочен са неминовним поразом жртвује сопствени живот. Његова жртва није спречила српски пораз и читав Балкан је пао под власт Турака, да би под њом остао наредних 500 година. Лондонским уговором од 1913. и букурешким уговором, победничка Србија, Црна Гора и Грчка стекле су нове територије, што је Србији омогућило да постане водећа словенска сила на Балкану. Кнежевина (односно Краљевина после 1910. године) Црна Гора поседовала је сопствену Златну медаљу Милоша Обилића, коју је основао Владика Петар II Петровић-Његош 1847. године, али те две медаље нису имале ничега заједничког. 
Медаља се носила о црвеној траци. Аутор је био неизбежни Ђорђе Јовановић. 
 

 
 

Copyright © 1997 ЊКВ Престолонаследник Александар II
Сва права задржана 
webmaster@dvor.rs