Јули 2015. – Ентеријер собе, Стојан Аралица

0

Ентеријер собе, oко 1933.
Стојан Аралица (1883 – 1980)

Темпера на картону

46 x 33 цм

сигн. д. д.

Инв.бр. 21/01

Слика припада периоду уметниковог живота у Загребу, после 1933. и повратка из Париза.  Тада су пејзажи и фигуре у ентеријеру били његове омиљене теме. Иако је тада био без атељеа, уметник је вредно сликао и тај део његовог опуса даје слику његове свакодневнице. Ентеријер собе је управо једно од тих дела, карактеристично је по колориту који га прати још из париског периода. Слика из београдске колекције као да представља други део слике Ентеријер (1933) који се чува у Спомен-збрци Павла Бељанског. Брзим потезима и пастуозним наносима боје сликар гради облике, конструишући истовремено и плитку перспективу. Боје су интезивне, топле  и дају посебну атмосферу ведрине.

Стојан Аралица.- Рођен је у Шкарама у Лици.  После завршене учитељске школе у Осијеку, посвећује се сликарству. Године 1909. одлази у Минхен, где похађа приватну наставу  код Хенриха Книра. Од 1910 до 1914.  студира на Академији у класи Карла Мара и Лудвига Хертериха. У Загребу 1920. године приређује прву самосталну изложбу. У Паризу борави од 1925. до 1933. године и тада излаже  на Јесењем салону, Тиљеријском салону и Салону независних. У његовом сликарству разликују се четири периода: минхенски, париски, загребачки и београдски. Током  студија у Минхену његов рад је близак академизму са елементима сецесије. У Паризу почиње период његовог уметничког сазревања. Тај процес се потпуно завршава у загребачком периоду (1933-1941) када настају дела блиска фовистима и када се он потпуно укључује у уметничке токове земље.  Београдски период може се сматрати зенитом његовог стваралаштва посебно током 50-тих година 20. века.

Био је члан УЛУС-а , редован члан САНУ и дописни члан Југославенске академије знаности и  умјетности.

02