Intervju NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine za Kurir: Spremni smo za povratak monarhije!

trh

20/11/2017

Za nas je najvažnije da pomognemo srpskom narodu. Ovde smo da radimo ono što drugi ne rade. Postoji mnogo političara, ali zemlji je potreban faktor ujedinjenja

Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević u iskrenom razgovoru otvorili su dušu za Kurir i priznali da s nestrpljenjem očekuju da njihov sin princ Filip i princeza Danica postanu roditelji, a oni baba i deda. Razgovarali smo i o perspektivama mladih u Srbiji, problemima na Belom dvoru, monarhiji, ali i o utiscima s nedavne kraljevske svadbe.

Princ Aleksandar: Venčanje je bilo divno, oni su divan par i meni je bilo puno srce kad sam video sve naše drage goste okupljene u veličanstvenoj Sabornoj crkvi. Prizor patrijarha Irineja, koji venčava Filipa i Danicu, zauvek će ostati u mom sećanju. Cela porodica je presrećna.

Princeza Katarina: To je zaista bio dan za pamćenje i ostvarenje sna, jer svaki roditelj želi da vidi svoju decu srećnu. Nikada nisam videla Filipa srećnijeg nego kad je njegov savršeni anđeo stajao pored njega.

Nedavno je obelodanjeno da Filip i Danica očekuju prinovu.

Princ Aleksandar: To su divne vesti i veoma smo srećni što će Filip i Danica imati dete sledeće godine. Moja supruga i ja ne možemo da dočekamo da ponovo postanemo deda i baba i da držimo bebu u rukama.

Princeza Katarina: Naša ćerka Alison ima četvoro dece, od kojih je troje sklopilo brak ove godine. Dakle, kad oni dobiju decu, postaćemo prababa i pradeda. I naš sin Dejvid ima malog sina, a, naravno, s radošću očekujemo i nova venčanja u porodici.

 


FOTO: ZORANA JEVTIĆ

Filip i Danica trenutno žive u Londonu, da li planiraju da se vrate u Srbiju?
Princ Aleksandar: Veoma nam nedostaju, ali Filip radi za veoma ozbiljnu finansijsku kompaniju, a kad odluče da napuste London, doći će u Srbiju, ovo je njihov dom.

Princeza Katarina: Beba će ih vratiti kući. Zato što roditelji uvek žele da dete odraste s bakom i dekom, i to bismo veoma voleli. U ovom delu sveta, u Grčkoj i Srbiji, roditelji ponekad nemaju strpljenja i vremena da podučavaju decu, ali tu su zato bake i deke, koji su željno očekivali unučiće i žele da im prenesu sve što znaju o životu. Mislim da bi bilo sjajno da dete odraste ovde i da nam pruži šansu da gledamo svaki trenutak njegovog odrastanja.
Za Filipa i Danicu, ali i za druge mlade ljude u Srbiji, da li postoji perspektiva za posao i život u ovoj zemlji? Da li vidite budućnost za mlade ovde?

Princ Aleksandar: Da, vidim. Ali mora mnogo da se radi na tome. Glavni cilj je, naravno, da postanemo deo EU. Mnogi mladi ljudi odlaze u inostranstvo, događa se odliv mozgova. Naša zemlja je imala mnogo problema tokom svoje istorije, ali verujem da velikim naporima možemo privući više investitora i time zadržati mlade. Oni su visoko obrazovani, imamo odlične obrazovne institucije, naše diplome vrede mnogo. Ako svi zajedno radimo, možemo da pretvorimo Srbiju u zemlju iz koje mladi neće više odlaziti.

Princeza Katarina: Kada postanete deo kraljevske porodice, vaš život više nije vaš, on pripada narodu. Monarh je faktor ujedinjenja i simbol jedinstva i napretka. To je naša dužnost. To nije pitanje šta mi želimo ili ne. To je život koji moramo da vodimo. Kada kažete „da“ na venčanju, to bi trebalo da podrazumeva da ćete činiti sve što je potrebno da ostanete zajedno. Nažalost, danas mnogi kažu „da“, ali nakon razlaza ispada da su to rekli samo zbog određenih stvari. Isto važi i za našu decu. I oni imaju dužnost prema ovoj zemlji. Neke od teškoća koje smo Aleksandar i ja imali kad smo došli ovamo možda su ih sprečile da provode više vremena u Srbiji. Postoji budućnost, kako za nas kao porodicu, tako i za njih kao mlade ljude. Za nas je najvažnije da pomognemo srpskom narodu. Ovde smo da radimo ono što drugi ne rade. Postoji mnogo političara, ali zemlji je potreban faktor ujedinjenja.

 


FOTO: ZORANA JEVTIĆ

Da li smatrate da Karađorđevići mogu biti taj faktor?
Princ Aleksandar: Mi smo deo ove zemlje i želimo da u njoj vidimo uspeh i napredak. Mi želimo da mladi ostanu sa svojim porodicama i da ne traže posao negde daleko.
Imali ste mnogo problema kad ste se vratili u Srbiju. Kako vam je danas?

Princ Aleksandar: Stvari idu nabolje. U prošlosti smo mnogo patili zbog negativne propagande tokom komunističke diktature, kad god nešto ne bi uspelo, rekli bi: „Kralj Petar je otišao iz Srbije s vagonom punim zlata“. Pa, nije! Ne kažem da nisam hteo da imam vagon pun zlata, ali to se jednostavno nije dogodilo. Presrećan sam što sam se vratio u Kraljevski dvor, koji je moj deda kralj Aleksandar sagradio i u kom je živeo s mojom bakom kraljicom Marijom, mojim ocem kraljem Petrom i njegovom braćom princom Tomislavom i princom Andrejem. Moj deda je započeo i izgradnju Belog dvora, ali je ubijen 1934. u Marselju. Danas imamo bolje uslove, kao što vidite, pošto smo naporno radili na mnogim popravkama, ali i dalje imamo mnogo posla u oba dvora. Dvorski kompleks je važan deo predratne, ratne i posleratne istorije. To ne bi trebalo da se zaboravi. U ovom Plavom salonu, u kojem danas sedimo, posle Drugog svetskog rata boravili su mnogi državnici, predsednici, kraljevi i kraljice, dok je Beli dvor bio kabinet tadašnjeg predsednika. Bilo bi logično da se taj deo istorije očuva u dobrom stanju. Verujem da bi većina građana želela da vidi ovaj mali Versaj kako treba.
Dvorski kompleks jedno vreme nije imao ni struju ni vodu…

Princ Aleksandar: Stanje se popravilo, naročito u Kraljevskom dvoru, ali Beli dvor još uvek ima ozbiljnih problema. Moramo da stavljamo plastičnu zaštitu na krov, da kiša ne pada na glavu posetiocima. Nisu to samo vlažni zidovi i krov koji prokišnjava, to su i veoma stare i propale instalacije. Beli dvor je bio kabinet svakog ko je bio na vlasti, a zaboravili su da zamene električne instalacije i vodovodne cevi još od Drugog svetskog rata. Bilo je trenutaka kada smo moja supruga i ja iznosili kofe vode zbog prokišnjavanja krova na Belom dvoru. Nadam se da će se uskoro naći rešenje za ovo, ne želim da stvaram pritisak ili opterećujem srpsku vladu, ali mislim da su svesni svega i da postoji dobra volja da se Dvorski kompleks očuva kao istorijsko nasleđe i jedno prelepo mesto. Nije u pitanju samo ovaj kompleks, u pitanju je briga o Srbiji, o njenoj istoriji.
Da li biste svoj odnos s državom označili kao najbolji do sada?

Princ Aleksandar: Imali smo uspone i padove, jer se politika često mešala. Kada smo se vratili u Srbiju, to nam je bilo ostvarenje sna, a u međuvremenu su se mnoge vlade promenile. Moram da kažem da je sadašnja vlada više zainteresovana za sve, pa i za održavanje i popravku ovog mesta.

Princeza Katarina: Dvorski kompleks postaje sve stariji. Žao mi je što niko nikad nije saopštio javnosti kakve su bile prve tri godine ovde za nas, niko nam nije dao ni dinar. Uložili smo sav naš novac da obnovimo ovo mesto. Tek nekoliko godina kasnije Dvorski kompleks je postao stavka u budžetu, udahnuli smo vazduh i počeli mirnije da spavamo znajući da ovo mesto neće propasti pred našim očima. Imam mnogo poštovanja i ljubavi prema mom suprugu i divim se svemu što je učinio za našu zemlju.

 


FOTO: ZORANA JEVTIĆ

Zbog svog velikog humanitarnog rada mnogo putujete kroz Srbiju. Za šta vam ljudi najviše traže pomoć? Na šta se žale?

Princeza Katarina: Trenutno se koncentrišemo na obrazovanje naših lekara i zamenu stare medicinske opreme. Prošlog meseca smo uručili donacije nove medicinske opreme u vrednosti od 1.730.000 dolara za zdravstvene ustanove širom Srbije. Veoma je važno da se srpska dijaspora uključi u sve i da ih podsetimo da je ovo njihova otadžbina. Mnogi od njih pomažu mojim fondacijama Lajflajn, u Čikagu već skoro 25 godina, u Njujorku, Torontu, Londonu, Atini, a pomažu i Fondaciji Nj.k.v. princeze Katarine u Beogradu. Ne bih bila ovde bez mog supruga, koji mi je pružio priliku da imam humanitarnu fondaciju. Uvek sam se molila Bogu za priliku da pomognem ljudima, a Bog je dao Aleksandru i meni priliku da pomognemo Srbiji. Ljudi su ovde mnogo patili, ali stvari su se promenile. Nismo došli na ovaj svet da patimo. Želim da to poručim Srbiji jasno i glasno. Ljudi ne traže ništa drugo osim normalnog života. Divim se svemu što moj suprug čini za mlade ljude u svojoj fondaciji za obrazovanje.

Princ Aleksandar: Stvorio sam centre za karijeru na državnim univerzitetima. Svake godine u Belom dvoru odajem priznanje i dodeljujem nagrade za 600 najboljih maturanata iz svake srednje škole iz Srbije i Republike Srpske. Trudimo se da pomognemo u obrazovanju naše dece. Mi smo ponosan narod i kada neki stranac dođe i pita nas šta nam treba, kažemo „sve je u redu, nema problema“. To nije tačno, možemo da ostanemo ponosni, ali da predstavimo naše probleme i potrebe.
Neki u Srbiji zagovaraju povratak monarhije, da li se slažete s tim?

Princ Aleksandar: Ta odluka zavisi od volje naroda. Ja sam spreman. Bilo je previše negativne propagande o monarhiji tokom diktature. Najuspešnije države su ustavne parlamentarne monarhije, skandinavske zemlje su odličan primer, a ne treba zaboraviti ni Japan. Sve su to zemlje s vrlo dobrim standardom. Novi Zeland, Kanada, Australija, Španija, mnogi ne znaju da su to ustavne parlamentarne monarhije. Pored toga, sprovedeno je istraživanje i utvrđeno je da je jeftinije imati ustavnu parlamentarnu monarhiju nego mnoštvo bivših predsednika koji se izdržavaju kasnije.
Princeza Katarina: Znate kako ljudi u Srbiji kažu: „Bez kralja ne valja“.

Upisano u crnogorski katastar

TRAŽE DA IM SE VRATI IMOVINA NA MILOČERU
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i njegova supruga Katarina u procesu restitucije od Crne Gore traže da im se vrati vila Miločer, nekadašnji letnjikovac te kraljevske porodice, zemljište u Miločerskom parku, nekoliko vila i zemlja na kojoj je izgrađen hotel „Kraljičina plaža“. Na svu tu imovinu, koja je pod višedecenijskim zakupom kompanije „Adrijatik propertiz“ u vlasništvu grčkog biznismena Petrosa Statisa, u katastarsku evidenciju Uprave za nekretnine 8. novembra upisana je zabeležba o postojanju restitucije, pišu podgoričke Vijesti.


FOTO: EPA

 

O Elizabeti II

BRITANSKA KRALJICA RUKOM PIŠE PISMA KARAĐORĐEVIĆIMA
Da li ćete ići u London na proslavu 70 godina braka britanske kraljice Elizabete II i princa Filipa?

Princ Aleksandar: To je zaista neverovatna brojka. Kraljica nas je pozvala, ona je jedna divna osoba, ona je moja kuma, a njen otac kralj Džordž VI bio je moj kum. Uvek je bila dobra prema nama, da li ste znali da kraljica ručno piše pisma? Ne kuca ih, nego rukom piše prelepa pisma i šalje nam ih.


FOTO: MARINA LOPIČIĆ

FOTO: DON WEERASIRIE

Prvi susret prinčevskog para

ALISON UPOZNALA FILIPA I DANICU
Kako su se upoznali princ Filip i Danica?
Princeza Katarina: Zajedno imamo petoro dece. Petar, Filip i Aleksandar imali su manje od četiri godine kad su došli da žive s nama, a danas je moja ćerka Alison izabrala da živi s nama u Beogradu. Momci su bliski s Alison i s njeno četvoro dece, ona nam je uvek pomagala. Zapravo, Alison je i upoznala Filipa i Danicu. Alison i ja smo bili na događaju koji je organizovao časopis El i tamo je bila i Danica. Pošto sam je upoznala, okrenula sam se i rekla ćerki: „Ova devojka je veoma lepa, treba da je upoznamo s momcima.“ Fotografisale smo se s njom. U međuvremenu, naša ćerka Alison je ostala u kontaktu s Danicom i predložila da je pozovemo na porodičnu večeru, dan pre venčanja princa Mihaila i princeze Ljubice. Danica je prihvatila da dođe na večeru i Alison je stavila karticu s njenim imenom pored Filipa. Prvi put sam videla Filipa tako fasciniranog nekom devojkom. Naravno, sve mora biti Božja volja, ali ponekad zaboravljamo da smo mi Božje ruke na zemlji. Deca koja obilaze dvorove pitaju me: „Princezo, gde je vaša kruna?“ Moj odgovor je moja kruna je u mom srcu. Bez ljubavi nemamo ništa.