Biografija

glavna

Rođen je u Vrpolju u Slavoniji, 15. avgusta 1883. Posle šegrtovanja u klesarskoj radionici Harolda Bilinića u Splitu, 1901. upisuje u Beču Likovnu akademiju  gde ostaje do 1906. Izlažući sa bečkim umetnicima u okviru grupe Secesija već tokom studija stiče afirmaciju. Od 1908. radi u Parizu u svom ateljeu, gde nastaje najveći deo radova za grandiozno zamišljenu arhitektonsko-skulptorsku celinu Vidovdanski hram. Ti radovi su u više navrata izlagani, ali su najveće priznanje dobili na Svetskoj izložbi u Rimu 1911. gde su osvajili prvu nagradu za skulpturu. Meštrović boravi četiri godine u Rimu studirajući skulpture antike. Bio je potpuno opčinjen Mikelanđelom kojeg je smatrao najvećim skulptorom svih vremena. Tokom Prvog svetskog rata izlaže 1915. u Engleskoj u Viktorija i Albert muzeju.

Posle rata dolazi u Kraljevinu SHS gde postaje profesor, a kasnije direktor Kulturnog instituta u Zagrebu. U to vreme Ivan Meštrović je imao je veoma bliske kontakte sa jugoslovenskim dvorom i lično sa kraljem Aleksandrom I.  U periodu od 1932 – 1934. po porudžbini prvog čoveka države, isključivo za prostor Dvorskog kompleksa, Ivan Meštrović radi niz dela koja čine jedinstvenu celinu u cilju propagiranja državne ideje integralnog jugoslovenstva. Težnja kralja za stvaranjem virtuelene jugoslovenske tradicije ogledala se u Meštrovićevoj vizualizaciji zajedničke mitologije, porekla i istorije jugoslovenske nacije. Koncept te jedinstvene skulptoralne celine trebalo je da predstavlja viziju idealne države jugoslovena pod vođstvom kralja Aleksandra.

Nakon Drugog svetskog rata  Ivan Meštrović odlazi u SAD. Od 1946. radi kao profesor na Univerzitetu Sirakuzi, a nešto kasnije postaje profesor na Univerzitetu Notr Dam. Umroo je u Saut Bendu, Indijana  1962.

 

Tekst za galeriju preuzet iz knjige ”Katalog drzavne umetnicke kolekcije Dvorskog kompleksa”, Novi Sad  2014.

08 m197200090088 m198602690004
mestrovic mestrovic1