Јануар 2013. – Мртва природа са тиквом и драперијом

0 - Copy

Уље на платну

Димензије: 194,5 x 130 цм

инв. бр. 83/01

1955. година

Краљевски двор

Слика Мртва природа са тиквом и драперијом једна је од три слике Марка Челебоновића који се налазе у Ликовној збирци Дворског комплекса на Дедињу. Заједно оне представљају различите тематске целине којима се овај сликар бавио. Мртву природу Челебоновић је насликао 1955. године. У колекцију стиже посредством откупа Кабинета Председника Републике након 1955. године, а тренутно се чува у депоу Краљевског двора.

Марко Челебоновић је неретко инспирацију за своја дела налазио у свакодневном животу, у композицијама кућног ентеријера, као што се види на слици Мртве природе из Ликовне збирке дворова на Дедињу. На њој видимо различито воћа и кухињске предмете распоређене на столу, који уједно одређује и ограничава простор слике. У првом плану црвена драперија обмотава посуду нејасног садржаја, вероватно неочишћених ораха. Иза се по хоризонтали ређају празан тањир, тањир са воћем, зелени бокал, а у последњем низу су правоугаона плоча наслоњена на зид, тиква и стаклени бокал.

Форме предмета су јасно оивичене сенкама али је детаљна обрада занемарена у корист боје. На слици преовлађују земљани тонови, у односу на њих црвена драперија у првом плану и наранџаста тиква у задњем истичу се као главни бојени акценти, повезани динамиком раштрканог воћа и бокала постављених између. Једини предмет који ремети равнотежу композиције оптерећујући леву половину слике је правоугаона плоча постављена иза црвене драперије. Челебоновићева Мртва природа је насумични исечак кухињског ентеријера пре него исценирана поставка, она је одраз тренутне инспирисаности једноставним предметима приказаним унутрашњим оком уметника.

Од свих сликарских жанрова мртва природа је од стране критичара и теоретичара дуго занемаривана као „ниже“ сликарство, сликарство коме недостаје наратива и племенитост и као одраз чисто техничког мајсторства. Мртва природа – цртеж или слика воћа, цвећа и различитих кућних предмета најчешће распоређених по столу, виђена је као чиста реплика не-природних објеката, која као таква не захтева имагинацију уметника. Историјски гледано композиције мртве природе су прво имале чисто декоративну улогу, затим су постале додатак портретима или фигуралним композицијама, потом носиоци сталешких и симболички обележја, да би у 16. веку почеле свој пут осамостаљења прво у делима холандских, енглеских и шпанских уметника. Несугласица међу теоретичарима о значају мртве природе продубљена је на прелазу из 19. у 20. век специфичним приступом овој тематици од стране сликара импресионизма али и различитих уметничких праваца позног импресионизма и модерне. Ови уметници показали су да мртва природа уметнику дозвољава контролу над сликаним предметом и могућност да истраживањем односа како у формалном тако и колористичком смислу разуме али и креира структуру слике.

Марко Челебоновић је свој таленат за сликарство открио 30-их година прошлог века када је као дипломирани правник отишао у Париз на додатно школовање. У Паризу је добио прве лекције о сликарству, а манир је развио на југу Француске, у Сен Тропеу. Као уметник сазрео је са својим француским али и југословенским колегама. У Челебоновићевом сликарском опусу преовлађују теме као што су портрети, фигуралне и предметне композиције интимног кућног живота, пејсажи и мртве природе. Иако је инспирацију налазио у конкретним фигуралним и просторним композицијама у техничком смислу давао је примат колористичкој обради често угрожавајући структуру форме. Излагао је на бројним групним и самосталним изложбама у Југославији и свету. Као професор Академије ликовних уметности у Београду своја знања и сентимент преносио је и на младе генерације југословенских сликара.

IMG_1694m - Copy IMG_1704m - Copy