Фебруар 2015. – Вазе Ивана Мештровића у Дворском комплексу

0

Вазе Ивана Мештровића у Дворском комплексу

Иван Мештровић ( Врпоље 1883- Саут Бенд, САД1962)

 

Ваза са представом жетелаца

бронза

119 цм

Година настанка :1933.

без сигнатуре

Инв.бр. 71/02

Краљевски двор

 

Ваза са представама коњаника –стрелаца

бронза

118,5 цм

Година настанка: 1933.

без сигнатуре

Инв.бр. 72/02

Краљевски двор

 

Две бронзане вазе са плитким рељефним представама  поручене су на захтев Њ.В. Краља Александра I Карађорђевића 1933. године. Настале су на основу  мермерних ваза које је Мештровић 1909. године израдио за свог мецену, бечког нафтног магната: једна са представом жетелаца и ратара и  препознатљивим симболима плодности, а друга са представом коњаника.

Иконографско решење, плошност и линеарност подсећају на  античку грчку рељефну пластику. Позивање на античку уметност и мотиве, као и тема ратника има у основи идеју универзалног симбола борбе за успостављање општег мира и уједињења. Пандан првој представи је рељеф друге вазе са призорима жетелаца и ратара као симбола хармоније, плодности и богатсва.  Ти рељефи симболично представљају  ратнике и ствараоце који  учествују у формирању Југославије и идеје југословенства.

 

Иван Мештровић - Рођен је у Врпољу. После шегртовања у клесарској радионици Харолда Билинића у Сплиту, 1901. уписује у Бечу Ликовну академију  где остаје до 1906. Излажући са бечким уметницима у оквиру групе Сецесија већ током студија стиче афирмацију. Од 1908. ради у Паризу у свом атељеу, где настаје највећи део радова за грандиозно замишљену архитектонско-скулпторску целину Видовдански храм. Ти радови су у више наврата излагани, али су највеће признање добили на Светској изложби у Риму 1911. где су освајили прву награду за скулптуру. Мештровић борави четири године у Риму студирајући скулптуре антике. Био је потпуно опчињен Микеланђелом којег је сматрао највећим скулптором свих времена. Током Првог светског рата излаже 1915. у Енглеској у Викторија и Алберт музеју. После рата долази у новоосновану Краљевину СХС где постаје професор, а касније директор Културног института у Загребу.

02b 02a 01a 01b