Јануар 2016. – Пастирица, око 1950. Ото Лого

0

Пастирица, око 1950.

Ото Лого (1931-2016)

бронза

41 цм

cигн. д.д.

Инв. бр. 68/02

Стилизована и непропорционална фигура Пастирице пружа нам све основне одлике вајарског дела Ота Лога. Обликујући свој ликовни израз у оквирима савремених светских оријентација Лого се кретао ка чистим облицима кроз деформацију одређених елемената. Површине његових скулптура посебно су обрађене и на тај начин су добиле тактилне и хроматске вредности које појачавају сам утисак дела па су уметникова дела често тумачена као метафора.

Ото Лого

Основно образовање завршио је у Суботици, а затим са породицом долази у Београд. Два разреда средње уметничке школе завршава у Новом Саду, затим уписује Академију примењених уметности у класи проф. Радете Станковића где се показао као изузетно талентован студент. Од 1955. је члан УЛУСа. Излагао је на великом броју колективних изложби у земљи. Учествовао је на међународним симпозијумима у некадашњој Југославији, па се његова дела налазе у Крапини, Аранђеловцу и Лабину. Приредио је низ самосталних изложби у иностранству (у Паризу, Венецији , Бриселу, Цириху итд.). Његовом опусу припада и велики број споменичких скулптура, међу којима и споменик Јовану Цвијићу у Београду (1995), споменик Љишкој борби 1941 у Љигу (1985), споменик Живојину Мишићу у Мионици (1988), споменик Марку Миљанову у Подгорици, споменик прве смотре ваздухопловних јединица 1944. на Вису, споменик Хабибу Бургиби у Сусуу у Тунису  и низ портретних бисти народних хероја. Добитник је многобројних награда као што су Октобарска награда града Београда (1967), награда за споменик председнику Републике Тунис Хабибу Бургиби (1975, Тунис), орден „Великог официра“ за културне заслуге (1977, Тунис), итд.

Умро је у Београду  5. јануара 2016.

 

logo