Јули 2013. – Заробљена црнкиња, Жан Баптист Карпо

0

Бронза

Висина: 62цм

инв. бр. 58-02

Бели двор

Заробљена црнкиња дело је француског вајара и сликара Жан Баптист Карпоа из 1872. године које се налази у у Белом двору. Сачувана архивска документација указује да је ова скулптура била део првобитне уметничке колекције Дворског комплекса.

Реалистичном обрадом детаља уметник је упечатљиво представио портрет младе Африканке. Посебна пажња је посвећена њеном изразу лица, у коме се јасно очитава сва патња ропства али и непристанак на повиновање заробљеништву. Наушнице у виду крупних кружних алки додатно доприносе грчевитом замаху тела и динамици композиције. Осећај за покрет једна је од главних карактеристика Карпоове уметности уопште. Око груди Карпо је додао груби конопац који стеже тело и представља сликовиту критику ропства. Француска је ропство у својим колонијама укинула још 1848, а седамдесетих година деветнаестог века ово је била алузија на тада веома актуелну Линколнову прокламацију о еманципацији из 1862/63.

Одливак Заробљене црнкиње заправо је издвојени детаљ бронзане фонтане за Луксмебуршки врт у Паризу коју је по наруџбини Барона Жоржа Ежена Османа осмислио Жан Баптист Карпо 1867. године. Скулптор је за ову фонтану одабрао тему четири дела света који подупиру небеску сферу. Четири женске фигуре заправо су персонификације четири континената Европе, Африке, Азије и Америке. Фонтана је тек 1874. године била изведена и постављена у чувени врт Луксебуршке палате. Две од четири фигуре фонтане инспирисале су Карпоа да направи засебне попрсне портрете. Тако је персонификација Азије послужила као инспирација за бисту Кинеза, а фигура Африке за попрсје Заробљене црнкиње коју је Карпо репродуковао у неколико различитих материјала. Мермерну верзију ове бисте Карпо је излагао на Паришком салону 1869. године са натписом „Зашто бити рођен као роб“. Дело је доживело велики успех и одличне критике шире јавности, а откупио га је лично Цар Наполеон III.

Жан Баптист Карпо (1827 –  1875)

Жан Баптист Карпо рођен је у Валенсијен у северној Француској. Сликарство и вајарство учио је код Франсоа Рида и Франсиска Жозеф Диреа на Академији лепих уметности у Паризу. Након освајања Римске награде сели се у Италију где је у престоници провео пет година (1854-1859)  проучавајући дела Микеланђела, Донатела, Верокиа, као и великана барокне уметности.

Својим смелим одрицањем класицистичке затворености и обрадом  пластичне форме сврстао се у једног од водећих представника француског вајарства деветнаестог века. У његовим делима очигледни су утицаји барока и романтизма. Сматра се најзначајнијим уметником Другог царства, а у уметничком смислу претечом Огист Родена који је полазећи од његовог сликовитог израза остварио коначан импресионистички израз у пластици.

10 06 05 04 03 02 01