Juli 2013. – Zarobljena crnkinja, Žan Baptist Karpo

0

Bronza

Visina: 62cm

inv. br. 58-02

Beli dvor

Zarobljena crnkinja delo je francuskog vajara i slikara Žan Baptist Karpoa iz 1872. godine koje se nalazi u u Belom dvoru. Sačuvana arhivska dokumentacija ukazuje da je ova skulptura bila deo prvobitne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa.

Realističnom obradom detalja umetnik je upečatljivo predstavio portret mlade Afrikanke. Posebna pažnja je posvećena njenom izrazu lica, u kome se jasno očitava sva patnja ropstva ali i nepristanak na povinovanje zarobljeništvu. Naušnice u vidu krupnih kružnih alki dodatno doprinose grčevitom zamahu tela i dinamici kompozicije. Osećaj za pokret jedna je od glavnih karakteristika Karpoove umetnosti uopšte. Oko grudi Karpo je dodao grubi konopac koji steže telo i predstavlja slikovitu kritiku ropstva. Francuska je ropstvo u svojim kolonijama ukinula još 1848, a sedamdesetih godina devetnaestog veka ovo je bila aluzija na tada veoma aktuelnu Linkolnovu proklamaciju o emancipaciji iz 1862/63.

Odlivak Zarobljene crnkinje zapravo je izdvojeni detalj bronzane fontane za Luksmeburški vrt u Parizu koju je po narudžbini Barona Žorža Ežena Osmana osmislio Žan Baptist Karpo 1867. godine. Skulptor je za ovu fontanu odabrao temu četiri dela sveta koji podupiru nebesku sferu. Četiri ženske figure zapravo su personifikacije četiri kontinenata Evrope, Afrike, Azije i Amerike. Fontana je tek 1874. godine bila izvedena i postavljena u čuveni vrt Lukseburške palate. Dve od četiri figure fontane inspirisale su Karpoa da napravi zasebne poprsne portrete. Tako je personifikacija Azije poslužila kao inspiracija za bistu Kineza, a figura Afrike za poprsje Zarobljene crnkinje koju je Karpo reprodukovao u nekoliko različitih materijala. Mermernu verziju ove biste Karpo je izlagao na Pariškom salonu 1869. godine sa natpisom „Zašto biti rođen kao rob“. Delo je doživelo veliki uspeh i odlične kritike šire javnosti, a otkupio ga je lično Car Napoleon III.

Žan Baptist Karpo (1827 –  1875)

Žan Baptist Karpo rođen je u Valensijen u severnoj Francuskoj. Slikarstvo i vajarstvo učio je kod Fransoa Rida i Fransiska Žozef Direa na Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Nakon osvajanja Rimske nagrade seli se u Italiju gde je u prestonici proveo pet godina (1854-1859)  proučavajući dela Mikelanđela, Donatela, Verokia, kao i velikana barokne umetnosti.

Svojim smelim odricanjem klasicističke zatvorenosti i obradom  plastične forme svrstao se u jednog od vodećih predstavnika francuskog vajarstva devetnaestog veka. U njegovim delima očigledni su uticaji baroka i romantizma. Smatra se najznačajnijim umetnikom Drugog carstva, a u umetničkom smislu pretečom Ogist Rodena koji je polazeći od njegovog slikovitog izraza ostvario konačan impresionistički izraz u plastici.

10 06 05 04 03 02 01