Jun 2017 Portretna bista grofice di Bari (Jeanne Bécu Madame du Barru)

0

Modelovano po originalnom delu Ogistena Pažua (Augustin Pajou, Paris 1730–1809)

Poslednja trećina 18.veka
Manufaktura porcelana u Sevru (Manufacture Nationale de Sèvres)
Biskvit porcelan
Visina 61 cm
Kralјevski dvor

Porcelan biskvit Visina: 61cm
Portretna bista grofice Di Bari rad je jednog od najznačajnijih dvorskih umetnika francuskog vladara Luja XV Ogistena Pažua. Ova raskošna statua nabavlјena je putem otkupa za Kralјevski dvor 1955. godine i zauzima istaknuto mesto u Plavom Salonu Kralјevskog Dvora, središnjem salonu kralјevske rezidencije.Grofica di Bari bila je omilјena i glavna metresa Luja XV od trenutka kada ga je 1768. godine upoznala. Za ovu atraktivnu mladu damu Kralј je dao da se izgradi čuveni zamak Luvesijen. Osim što je imala veliki uticaj na francuskom dvoru, Pposedovala je nesporan ukus za umetnička dela i bila je mecena skulptoralne radove i naručilac je čitavog niza umetničkih dela od najbolјihim umetnikacima toga vremena. Prvi skulptor Luja izveo je između 1770. i 1773. godine pet varijeteta senzualnih portretnih bista te kralјeve milјenice. Sve se međusobno razlikuju po upečatlјivoj frizuri do čijeg je oblikovanja grofici očigledno bilo veoma mnogo stalo. Majstorstvo u obradi materijala pojačava lepotu portretisane dame čije je crte lica umetnik maksimalno idealizovao bez ambicije da izrazi njen karakter. Harmonične proporcije, fluidne linije i veština oblikovanja doprinose naglašenoj putenosti i čulnosti ovog umetničkog dela. Glava je blago okrenuta u levo čime se posmatračev pogled efektno skreće na karakterističnu frizuru. Kosa je podignuta na potilјak u obliku tijare otvarajući u prvi plan visoko, glatko čelo dok ostatak kose u pozadini pada u gustim krupnim spiralnim kovrdžama niz obnaženo levo rame. Pažu na ovaj način poziva posmatrača da prati kretanje kose i pokrene se oko biste. Portretna bista grofice Di Bari izvedena je u vreme kada se u skulpturi inauguriše novi stil koji se poziva na vrednosti Antike. Za razliku od njegovog savremenika i konkurenta Udona, Pažu prepliće nove klasicističke tendencije sa pozno baroknom estetikom i teži idealizaciji lika kojom postiže nesvakidašnju lepotu portreta. Mlada žena nije predstavlјena u savremenom rokoko kostimu već u antičkoj togi koja je u grčkom stilu povezana preko desnog ramena. Iako su nabori obuzdani oni još u detalјima zadržavaju razigranost karakterističnu za rokoko. Bezizražajni lik i ponosno držanje daju grofici uzvišenu plemenitost antičke boginje.

Manufaktura porcelana u Sevru od samog početka bila je poznata po angažaovanju najznačajnijih francuskih umetnika. Predlošci slika i modeli skulptura istaknutih autora korišćeni su u proizvodnji. Tako su modeli skulptura i portretnih bisti u terakoti u većini slučajeva bili reprodukovani i u biskvit porcelanu. Dešavalo se takođe, da skulpture koje su izvedene u mermeru kasnije budu reprodukovane i u porcelanu. Takav slučaj je i sa portretnom bistom grofice Di Bari. Prva portretna bista grofice u mermeru, izvedena od strane Ogistena Pažua, danas se čuva u Luvru, dok se modeli ove portretne biste u porcelanu nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama širom sveta.

 

OGISTEN PAŽU
Ogisten Pažu rođen je 1730. godine u jednoj od siromašnijih četvrti Pariza. Nјegov prvi učitelј bio je njegov otac, ali je dečak veoma rano pokazao takav talenat da je ubrzo primlјen u radionicu Žan Baptist Lemoana. Četiri godine kasnije, sa samo neverovatnih 18 godina, osvojio je prvu nagradu za skulpturu Kralјevske Akademije u Parizu. Nakon što je osvojio prestižnu nagradu grada Rima, kralј Luj XV postaje njegov mecena i podržava ga finansijski tokom čitavih studija na Akademiji u Rimu. Tokom šezdesetih godina osamnaestog veka Pažu je radio na mnogim javnim narudžbinama među kojima su najpoznatiji radovi na dekoraciji Operske sale u Versaju, Kralјevske palate i Palate pravde. Početkom sedamdesetih ulazi u krug štićenika grofice Di Bari koja je u značajnoj meri doprinela širenju slave njegovog imena. Bista grofice Di Bari donela je Pažuu trenutnu popularnost i on je ostao poznat kao neprevaziđeni portretista žena tog vremena. Tokom Francuske revolucije Pažu je imenovan kao član komisije za konzervaciju francuskih spomenika. Tokom perioda krvavih okršaja sklonio se u Monpelјe. Po povratku u Pariz bio je isuviše bolestan da bi radio. Ubrzo je 1806. godine bio izbačen iz svog atelјea u Luvru i tri godine kasnije i umire.

LX7V6143w1 LX7V6135w1 LX7V6127w1 Augustin Pajou