“Веран предањима српскога народа и мојих предака, Ја ћу се у спољашњим односима руководити традиционалним тежњама српског народа, а у исто доба одржаваћу пријатељске односе, које захтева потреба европске заједнице, нарочито међу суседним народима.”

Дана 12. јуна 1903. године, по тада важећем јулијанском календару, Петар Карађорђевић положио је у Народној скупштини заклетву на нови Устав, и тиме постао Краљ Србије.

Почетком XX века Србија је била ослабљена унутрашњим политичким кризама и спољним притисцима. Учестали сукоби политичких интереса и различитих идеологија стајали су на путу успону тада већ јаке грађанске класе. Поигравање са законима и уставима, распуштања Скупштине, недостатак јасног става у спољној политици и одсуство стратешког савезништва, створили су огромно незадовољство у свим слојевима српског друштва, што је кулминирало Мајским превратом.

Ступањем Краља Петра I на престо у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Као европски образован и просвећен владар, и човек богатог животног искуства, Краљ Петар I увео је у Србију европске политичке институције и вредности, чиме је у земљи успоставио унутрашњи мир. Залагао се за демократију, парламентаризам, слободу штампе, страначке делатности, збора и договора, и за лична грађанска права. Тврдио је да само само слобода може да омогући напредак народа, развитак науке, културе, просвете и економије.

Непосредно по полагању заклетве пред посланицима, сенаторима и члановима Владе, Краљ Петар I изјавио је: “Ја хоћу да будем истинити уставни Краљ Србије. Устав и све уставне гаранције за мене су светиње које ћу вазда најбрижљивије поштовати и чувати”. Том приликом позвао је на политичко и династичко помирење рекавши: “Све праштам, све остављам забораву ”.

Краљ Петар I био је најобразованији српски владар новијег доба. Читао је дела водећих француских и енглеских филозофа и социолога тога доба, а сам је на српски превео есеј великог енглеског мислиоца Џона Стјуарта Мила “О слободи”. Иако је био искрени верник, показивао је пуну верску толеранцију. Краљ Петар I настојао је да помири дух европског модернизма са традиционалним вредностима српског патријархалног друштва, да помири старо и ново, село и град, занате и индустрију. Сматрао је да је сеоско домаћинство окосница друштва и трудио се да га заштити од осиромашења. Борио се против корупције, бирократије и странчарења, а у спољној политици подржао је промену оријентације у односима са Аустро-Угарском.

За време владавине Краља Петра I остварен је програм ослобођења и уједињења српског народа из Македоније, Косова и Метохије и Рашке области. Краљ Ослободилац у народном сећању остао је запамћен као без премца најпопуларнији владар Србије, из милоште прозван “Чика Пера”. Његова дела и личност описивани су кроз бројне анегдоте и песме, генерацијама, до данас. Тиме су се на најбољи могући начин оствариле речи Краља Петра I: “Без љубави народне, слаби су престоли земаљски”.