Март 2013. – Радови Антуна Мотике у Дворском комплексу

1

Ентеријер са црвеним столњаком
Aкварел и темпера
димензије: 42 x 59 цм
инвентарни број: 30 /01
50-те год. ХХ века
Сигнирано горе десно
Краљевски двор

Букет у плавом врчу
Гваш и уље на картону
димензије: 99.5 x 72 цм
202/01
око 1946.
Сигнирано горе десно
Бели двор

У ликовној збирци Дворског комплекса налазе се два рада приписана једном од најзначајнијих хрватских сликара и педагога Антуну Мотики. Оба дела потичу из периода југословеснског послератног сликарства. Ушла су у колекцију после 1953. године на захтев Кабинета Председника Републике.

Свестрани уметник Антун Мотика био је познат јавности превасходно као сликар лирских ентеријера и пејзажа са изразитим сензибилитетом за боју и светло иако је заправо био један од најистакнутијих уметника који је експерименисао са техникама. У право на његовим делима из колекције Дворског комплекса приметна је та лирска црта његовог сликарства али и склоност ка декоративном и ка истраживању простора. Букет у плавом врчу дело које нас прожима експлозијом боја од жуте, преко црвене и тиркизно плаве до тамних нијанси окера. За разлику од тог дела слика Ентеријер са црвеним столњаком задржава понегде интезитет боје али само кроз линије облика и форми. По својим карактеристикама ово дело указује да је у време настанка уметник већ увелико у својим уметничким истраживањима.

Антун Мотика( Пула 1902 – Загреб 1992)

Завршио је Краљевску академију у Загребу 1926. године. Најпре студира вајарство у класи проф. Рудолфа Валдеца, а затим сликарство код проф. Љубе Бабића и Максимилијана Ванке. Два пута у том периоду борави у Паризу где се сусреће са Бонардовим интимизмом и Дуфијевим колоризмом. У периоду од 1940- 1961. године Мотика ради на Школи за умјетност и обрт у Загребу. Излаже у Загребу, Љубљани , Ријеци; Учествује на многобројним изложбама у Југославији и у иностранству: Москва, Лењинград, Варшава, Милано, Рим, венецијансо Биенале и тд.
Поетичан илиризам био заступљен је у Мотикином сликарству од самог почетка. Пејзажи, ведуте, мртве природе у гвашу, акварелу и темпери сликане су светлим тоналитетима. У каснијој фази прелази на другачије начине изражавања. Од 1952. године улази у “архајски надреализам“ како је он говорио где долази до сажимања мотива и појаве чвршћих облика у његовим радовима. Мотив вазе је веома често заступљен у његовом раду .

SD30w BD100w