Мај 2014. – Из Ловрана / Сцена у парку

0

Из Ловрана / Сцена у парку

Сокић Љубица Цуца (1914 – 2009)

Темпера

Димензије: 41х 65 цм

Време настанка: 1951.

Сигн. д.д.

Инв.бр. 24 /01

Краљевски двор

Слика Из Ловрана стилски припада циклусу дела Љубице Сокић које уметница излаже 1951. године у галерији УЛУСа. Заједно са Душаом Ристићем Сокићева те године излаже темпере, пастеле и цртеже  којима се бавила као посебном а не припремном ликовном техником. Ведуте Илока, Ровиња,старе фасаде, улице, мртве природе…биле су теме њених изложених дела, сликане у интимистичком маниру.

Сцена у парку / Из Ловрана припада кругу ових остварења икао се не може са прецизношћу утврдити да ли је и ова слика била на поменутој изложби. Иако тематски припада пејзажу ова композиција пре указује на емоционалну дубину, и неки интимни запис. Светли колорит темпере са жутим, зеленим и окер-црвеним акцентом, сведеност облика: одлике су ове композиције. Сликарство овог период сликарке Љубице Цуце Сокић одликује мирноћа, одмереност. Идејну основу за своје радове уметница налази у перцепцији објективног, постојећег света, тежећи да у природи заправо открије хармонију.

Љубица Цуца Сокић рођена је у Битољу. Гимназију је похађала у Београду, у којој  је професор цртања била Зора Петровић. Сликање је учила код професора Васе Поморишца, Бете Вукановића, Љубе Ивановића и Ивана Радовића.  У међуратним годинама, тачније у периоду од 1936-1939 Љубица Сокић је радила и излагала у Паризу. Након повратка из Париза, попрви пут самостално је излагала 1939. у Павиљону Цвијете Зузорић.

Била је један од оснивача групе Десеторица, излагала је у оквиру групе , а затим на изложбама УЛУСа после 1945. Након рата бави се пејзажима, портретима и мртвом природом. Била је професор ма Академији ликовних уметности у Београду у периоду од 1948-1972. Године 1968. постаје дописни, а од 1978. године и редовни члан САНУ. Осим сликарства њено интересовање било је усмерено и на илустрације дечијих књига и часописа.

Добитник је многобројних награда и признања, међу којима је Савезна награда за сликарство ФНРЈ 1949, Седмојулска награда СР Србије 1972,

Уметност Љубице Цуце Сокић припада зрелом модернизму. Њено интимистичко сликарство поседује класичне мотиве од  пејзаже, мртве природе и урбаних ведута до портрета. Средином пете деценије постепено се креће ка упрошћавању форми, поједностављивању композиција и умиривању колористичке гаме. Уметност Сокићеве полази од реалности која је окружује, а њен начин ликовног размишљења је апстрактан. Она ниј езаинтересована за реалне представе објекта већ је интересују утисци и трагови које ти предмети остављају.