Maj 2015. – Женска фигура, Ристо Стијовић

120

Женска фигура, 1932.

Ристо Стијовић (1894 – 1974 )

 

Бронза

64 цм

Сигн.д.л.  подножна плоча

Инв. бр. 10/ 02

Краљевски двор

 

У скулптури Ристе Стијовића у међуратном периоду, као што  је приметио Срето Бошњак, главни елементи маса и волумен творе једну врсту „психолошки оправданог“ пластичног знака.Стијовићева дела имају јасну и чврсту форму. Његова највећа преокупација били су женски актови и портрети. Управо један од његових актова чува се у оквиру Дворског комплекса. Наглашена стилизација и једноставност облика, глатка фактура, затвореност фигуре са меким и заобљеним линијама основне су карактеристике овог Стијовићевог рада које се уклапа у опште одлике кретања у уметности треће и почетком четврте деценије 20. века.Скулптура је настала према мермерном оригиналу из 1932. и припада његовом опусу скулптура у малом формату којем остаје веран све до почетка шездесетих година 20. века када је ангажован на изради монументалних скулптура.

 

Ристо Стијовић.- Рођен је у Подгорици. Године 1912. уписује Уметничко-занатску школу у Београду у којој ради као ученик Ђорђа Јовановића. Почетком Првог светског рата одлази на фронт и са војском прелази Албанију и одлази на Крф. Од 1916. у Паризу уписује École des beaux-arts. У Француској се заинтересовао за скулптуру у дрвету која ће обележити његов опус. Пресудан утицај у формирању његовог уметничког израза имала су познанства са Емилом Бернаром и Франсоа Помпоном. Стијовић се 1927. године враћа у Београд где постаје професор у гимназији. Био је члан групе Облик, затим друштва Лада, Кола српских уметника и Дванаесторице. Године 1965. избран је за редовног члана САНУ. Иако је остао упамћен по својој склоности ка интимистичкој скулптури, аутор је неколико значајних јавних споменика попут споменика Франше Депереу, споменика Јовану Стерији Поповићу итд. Поред дрвета Стијовић се бавио и склптуром у бронзи , полудрагом и драгом камену. Био је један од најзначајнијих скулптора анималиста са ових простора.