Новембар 2013. – Портрет Јелисавете Трубецкој

Untitled-1

Непознати аутор, (копија према Францу Ксавијеру Винтерхалтеру) (Franz Xavier Winterhalter)

уље на платну

73,5 x 62 цм

1859.година

инв. бр. 131/01,

Краљевски двор

Портрет непознате Девојке са бисерном огрлицом припада уметничкој збирци Дворског комплекса. Детаљнија истраживања порекла слике открила су да је портретисана девојка руска племкиња Јелисавета Трубецкој, а дело је копија репрезентативног портрета у целој фигуре ове племкиње који је радио Франц Ксавијер Винтерхалтер.  Реч о  слици насталој редуковањем оригиналног званичног портрета по поруџбинни. Таква пракса била је присутна у  високим слојевима XVIII и XIX века. Као и у случају државних портрета, копија је најчешће наручивана као дипломатски или лични поклон од највишег значаја. Поклањање сопственог лика било је симбол оданости владару а самим тим и оданости држави. У аристоркатским круговима поклањање сопственог портрета имало је двоструку функцију, било је израз наклоности и имало је улогу визуелног сувенира намењеног најближим члановима породице.

Јелисавета Јесперовна Трубецкој (1834-1918) била је представница једне од најугледнијих и најмоћнијих руских принчевских породица. Године 1865. удаје се за Алексеја Демидофа, и њихова ћерка Аурора Демидоф да Сан Донато касније ће постати супруга Арсена Карађорђевића и мајка кнеза Павла Карађорђевића. Управо ова породична веза наводи нас на претпоставку да је слика купљена пре 1946. године у време кнеза Павла. На оригиналном портрету Франца Ксавијера Винтерхалтера из 1859. године (данас у приватној колекцији) чија се редукована копија налази у колекцији Дворског комплекса, Јелисавета Трубецкој је приказана као млада елегантна племкиња половине XIX века. Издужена деликатна фигура, грациозни покрет главе и руку одају рафинман који је приличио принцези Трубецкој. Занимљива је чињеница да Винтерхалтер овај портрет ради као копију фотографског портрета (који се данас чува у Музеју Орсеј) из исте године, дела Андреа Ежена Дезидерија једног од најзначајнијих француских фотографа XIX века. Винтерхалтер верно преузима и раскошну фризуру и хаљину Јелисавете Трубецкој, док бујни врт у којем је она фотографисана претвара у имагинарну силку аркадијске природе. Попут најбољих Винтерхалтерових портрета, портрет Јелисавете Трубецкој је блистава представа идеализоване лепоте, где се лик младе племкиње претапа у слику вечне становнице Аркадије. Иако је слика у колекцији само један мали сегмент Јелисаветиног лика, ипак се на њему види одблесак раскоши оригиналног портрета.

Франц Ксавијер Винтерхалтер (Франз Xавиер Wинтерхалтер) (1805-1873), сликар и литограф, рођен је у Мензеншванду на Шварцвалду. Од 1824. студира на минхенској академији и ради у литографском заводу Фердинанда Пилотија репродукујући слике холандских, фламанских и италијнских мајстора. Године 1828. постаје учитељ сликања у Карлсруе и почиње своју каријеру као портретиста. Године 1834. одлази у Париз и убрзо стиче наклоност Луја Филипа што му омогућава приступ највишим круговима европске аристократије. Убрзо постаје омиљен дворски и племићки сликар и један од најтраженијих портретиста свога доба. Добијао је понуде са свих европских дворова и међу најчувенијим су портрети краљице Викторије и Наполеона III. Његови портрети, насликани у духу бидермајера са великом идеализацијом портретисних, били су дуго времена модел за репрезнетативни аристократски портрет.

IMG_2010m