Октобар 2013. – Христовио скидање с крста, Фламанска школа, 15. век

0

Христовио скидање с крста или Пијета, рад је непознатог фламанског уметника из 15. века. Слика припада иницијалној збирци дела Дворског комплекса, а данас се налази у делу приватним просторима Краљевског двора, и смештена у библиотеци.

Реч је религиозној сцени  која приказује Богородицу која оплакујући придржава заједно са светим Јованом измучено Христово мртво тело. Тежиште читаве композиције налази се у доњем левом делу слике. Окружени новозаветним ликовима који су одевени у ренесансне костиме, Богородица, св. Јован, Христ и Магдалена постављени су у имагинарни пејзаж који носи дубоку религиозну симболику. Упрво присуство овако развијеног и суптилно приказаног пејзажа, као и изразите емоционалности ликова,  указује нам да је аутор овог дела морао бити изузетан уметник .

Идеја о теми Христовог оплакивања и скидања скрста развијена је  у Немачкој у 14. веку и веома је слична касно средњовековној идеји представљања мртвог Христа који је устао из гроба  и којега често придржавају друге библијске личности, са амблемима Христовог страдања који наглашавају искупитељски значај његових патњи. Ипак, тема Пјете има за циљ да стави јачи акценат на људско страдање, а слабији на симболичке аспекте Христових мука.

У складу са начином представљања религиозних слика 15. vека, и овде је представљена бруталност мучења Христовог тела: лице окупано крвљу, рана од копља из које истиче крв и малаксалост мртвог тела, у позадини тела  која висе разапета на крстовима.

По тематици и релативно малом формату дела „Скидање са крста“ је дело које је очигледно настало као мала девоциона слика, икона намењена приватној побожности. Због рафинмана израде и високе уметничке вредности велика је вероватноћа да је настала за приватну капелу неког фламанског аристократе.

Фламанска школа 

У фландрији у 15. веку развија се нови ренесансни стил који настаје независно од развоја ренесансе у Италији. Попут уметника у Италији фламански уметници такође откривају линеарну перспективу, експериментишу са концептима времена и простора. Такође за фламанску ренесансу или „арс нова“ везује се и откриће уљаних боја које се приписује Јану Ван Ајку. Управо ће Јан ван Ајк створити и неколико кључних дела фламанске ренесансе – Портрет Арнолфинијевих, Портрет човека са црвеним турбаном, и можда најчувенијих политптих тога доба Гански олтар (обожавање Мистичног јагњета). Међу осталим уметницима битно је поменути Роберта Кампина, Рожеа Ван дер Вејдена, Петруса Кристуса, Ханса Мемлинга који су кључно одредили уметност фламанске ренесансе.

02 03 04