Oktobar 2013. – Hristovio skidanje s krsta Flamanska škola, 15. vek

0

Hristovio skidanje s krsta ili Pijeta, rad je nepoznatog flamanskog umetnika iz 15. veka. Slika pripada inicijalnoj zbirci dela Dvorskog kompleksa, a danas se nalazi u delu privatnim prostorima Kraljevskog dvora, i smeštena u biblioteci.

Reč je religioznoj sceni  koja prikazuje Bogorodicu koja oplakujući pridržava zajedno sa svetim Jovanom izmučeno Hristovo mrtvo telo. Težište čitave kompozicije nalazi se u donjem levom delu slike. Okruženi novozavetnim likovima koji su odeveni u renesansne kostime, Bogorodica, sv. Jovan, Hrist i Magdalena postavljeni su u imaginarni pejzaž koji nosi duboku religioznu simboliku. Uprvo prisustvo ovako razvijenog i suptilno prikazanog pejzaža, kao i izrazite emocionalnosti likova,  ukazuje nam da je autor ovog dela morao biti izuzetan umetnik .

Ideja o temi Hristovog oplakivanja i skidanja skrsta razvijena je  u Nemačkoj u 14. veku i veoma je slična kasno srednjovekovnoj ideji predstavljanja mrtvog Hrista koji je ustao iz groba  i kojega često pridržavaju druge biblijske ličnosti, sa amblemima Hristovog stradanja koji naglašavaju iskupiteljski značaj njegovih patnji. Ipak, tema Pjete ima za cilj da stavi jači akcenat na ljudsko stradanje, a slabiji na simboličke aspekte Hristovih muka.

U skladu sa načinom predstavljanja religioznih slika 15. veka, i ovde je predstavljena brutalnost mučenja Hristovog tela: lice okupano krvlju, rana od koplja iz koje ističe krv i malaksalost mrtvog tela, u pozadini tela  koja vise razapeta na krstovima.

Po tematici i relativno malom formatu dela „Skidanje sa krsta“ je delo koje je očigledno nastalo kao mala devociona slika, ikona namenjena privatnoj pobožnosti. Zbog rafinmana izrade i visoke umetničke vrednosti velika je verovatnoća da je nastala za privatnu kapelu nekog flamanskog aristokrate.

Flamanska škola 

U flandriji u 15. veku razvija se novi renesansni stil koji nastaje nezavisno od razvoja renesanse u Italiji. Poput umetnika u Italiji flamanski umetnici takođe otkrivaju linearnu perspektivu, eksperimentišu sa konceptima vremena i prostora. Takođe za flamansku renesansu ili „ars nova“ vezuje se i otkriće uljanih boja koje se pripisuje Janu Van Ajku. Upravo će Jan van Ajk stvoriti i nekoliko ključnih dela flamanske renesanse – Portret Arnolfinijevih, Portret čoveka sa crvenim turbanom, i možda najčuvenijih politptih toga doba Ganski oltar (obožavanje Mističnog jagnjeta). Među ostalim umetnicima bitno je pomenuti Roberta Kampina, Rožea Van der Vejdena, Petrusa Kristusa, Hansa Memlinga koji su ključno odredili umetnost flamanske renesanse.

02 03 04