Intervju Prestolonaslednika Aleksandra za američki magazin Pitsburg Post-Gazeta

PA i PK NEW

26/04/2015

Piše Makenzi Karpenter / Pitsburg Post-Gazeta

Originalnu verziju intervjua možete pročitati putem linka http://goo.gl/hJM9ZI na websajtu “Pittsburgh Post-Gazette” (www.post-gazette.com)

Čovek koji je trebalo da bude kralj Jugoslavije sedeo je u subotu popodne u dnevnoj sobi kuće u Šejdisajdu i govorio o telemedicini.

Ključna reč ovde je „trebalo”, pošto više nema Jugoslavije, a Prestolonaslednik Aleksandar II od Srbije (69), danas izgleda daleko manje zainteresovan za razgovore o vraćanju kraljevskih titula nego za pomaganje Srbiji da obnovi sistem zdravstvene zaštite, koristeći stručnost najboljih lekara iz Pitsburga.

Dakle ovde je, sedi sa suprugom Princezom Katarinom u domu svojih dobrih prijatelja i domaćina Roberta i Eugenije Fridlander. On nosi plavo poslovno odelo, ovaj sin, unuk, praunuk, nećak i rođak skoro svakog monarha, čini se, u Evropi, pretendenata ili vladajućih. On je zapravo jedan od retkih koji može da tvrdi da po obe strane ima dedove kraljeve – po ocu Jugoslavije, po majci Grčke.

On i njegova supruga su gosti dr Fridlandera, načelnika Odeljenja neurolhirurgije Medicinskog centra Univerziteta u Pitsburgu (UPMC), koji je u petak organizovao večeru sa ciljem da se prikupi novac za jedan od omiljenih projekata Princa i Princeze – program telemedicine koji povezuje stručnjake UPMC sa lekarima u Srbiji.

“Previše je skupo da se pacijenti dovode ovde”, objasnio je dr Fridlender, koji je pre 15 godina sreo Princa i Princezu u Atini preko zajedničkih prijatelja, jer su i njegova supruga Eugenija i Princeza Katarina Grkinje.

Danas je odeljenje dr Fridlandera u UPMC, sa 40 neurohirurga, najveće te vrste u zemlji. „Shvatili smo da bismo mogli da uradimo nešto, a to je da pomognemo putem telemedicine, koja povezuje lekare iz Beograda i Pitsburga”, rekao je on.

Postoje infrastrukturni troškovi vezani za to, ali na večeri u petak prikupljeno je 25.000 dolara. Dr Fridlender se nada da će UPMC na kraju moći da pošalje svoje lekare u Beograd da drže kratke kurseve, i dovede srpske lekare ovde na mesec ili dva.

Srbija je već imala koristi od veze sa UPMC, dodao je on. U februaru, dvogodišnji dečak u Beogradu sa ozbiljnom bolešću srca koju je teško dijagnostikovati, operisan je nakon konsultacija putem telemedicine sa stručnjacima tima Dečije bolnice. Takođe, jedna mlada žena kojoj je bila neophodna transplantacija jetre, otputovala je u UPMC bolnicu na Siciliji, gde je operisana.

“Pokušavamo da na svaki način iskoristimo naše prisustvo u Srbiji. To nije samo komunikacija putem Skajpa. Morate da prođete kroz ceo proces sa kolegama, da proverite da li su urađene sve studije i testovi, sa stručnjacima koji su sve to prethodno radili mnogo puta”.

Ova vrsta napretka je upravo ono što Prestolonaslednik Aleksandar želi za zemlju u kojoj živi tek od 2001 – on je čovek koji je odrastao praktično bez stalnog prebivališta, dok su njegovi roditelji vodili buran život u Londonu, Njujorku, na jugu Francuske i u Švajcarskoj.

Njegov deda, Kralj Aleksandar, nazvao je svoju zemlju Jugoslavija 1929, ali je postao žrtva geopolitičkih nemira u zvaničnoj poseti Francuskoj 1934, kada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova. Otac Princa Aleksandra, Petar II, postao je kralj, sa tri namesnika, sa 11 godina. Ali, u aprilu 1941, nakon što je Nemačka napala i okupirala zemlju, on se povukao u Atinu, zatim, kako su nacisti napredovali, u Jerusalim, Kairo i konačno London, gde je uspostavio izbegličku vladu.

Princ Aleksandar rođen je u Londonu 1945. godine, u apartmanu 212 hotela Kleridžiz u Londonu, koji je na nekoliko sati bio proglašen za jugoslovensku teritoriju, po naređenju premijera Vinstona Čerčila. Kasnije, kada je mladi princ kršten u Vestminsterskoj opatiji, njegovi kumovi bili su Kralj Džordž VI i tada samo Princeza Elizabeta, sada kraljica Elizabeta II.

On, naravno, obožava Kraljicu, koju često viđa – svi plemići u Evropi, čini se, održavaju prisne veze – ali da li je ikada sreo Čerčila, velikog lidera iz Drugog svetskog rata?

O tome postoji porodična priča, koju mu je ispričao njegov otac, kralj Petar: „Čerčil je navodno rekao da želi „da vidi dečaka” i odveli su me do njega. On me je potapšao po glavi i rekao da je vreme za spavanje”.

Princ je pohađao Gordonstoun, britansku školu, samo dve godine ispred princa Čarlsa. Potom je stupio u britansku vojsku, oženio se, dobio tri sina, a živeo je u Njujorku, Čikagu i kasnije u Londonu sa svojom drugom suprugom.

“Tragedija je što je moj otac mislio da će se vrati koliko sutra, sledeće nedelje, ili narednog meseca”, rekao je princ Aleksandar. Ali kada je Kralj Petar je umro u SAD 1970. godine, sahranjen je u srpskom manastiru u Ilinoisu, protiv volje svog sina.

Od kada je napustio London da bi se za stalno preselio u Srbiju sa suprugom, 2001. godine – „pola miliona ljudi izašlo je da ga pozdravi”, kaže ponosno Princeza Katarina – postao je vrhunski promoter svoje zemlje, privlačeći investitore i promovišući turizam otvaranjem dva dvora koji pripadaju njegovoj porodici za posetioce. Postoji čak i sajt: www.royal.rs. A pre dve godine, tela njegovog oca, majke i strica, vraćeni su u Srbiju i sahranjeni u kraljevskom mauzoleju blizu Beograda.

Sve to je u ime oporavka njegove domovine, postradale u građanskim ratovima i dva svetska rata, od strane komunističke diktature i brutalne vlasti Slobodana Miloševića, optuženog za ratne zločine tokom 90-ih, nakon raspada Jugoslavije.

Kada su se vratili, zatekli su zemlju u kojoj je funkcionisala samo trećina medicinske opreme, a druga trećina bila stara 30 godina, rekla je Princeza Katarina, koja je dovela svoju fondaciju za zdravstvenu zaštitu dece, Lajflajn (www.lifelineaid.org) u Beograd. Dodaje da su, obilazeći susednu zemlju, Bosnu „delili vizit-karte govoreći ’mi donosimo pomoć, ne zauzimamo strane’. Poenta je da pokušavamo da pomognemo svima”.

Živahna, dinamična žena, otvoreno priznaje da je, kada je prvi put srela dr Fridlandera preko zajedničkih prijatelja, iskoristila je priliku „da se sprijatelji s njim”. I kada ga je pre pet godina angažovao Harvard, „mi smo ga pratili do Pitsburga, do ove poznate zdravstvene ustanove i sada svaki put kad imam neki problem u Srbiji, ja kažem „ne brini, pozvaću doktora Fridlandera”. Lekari sada znaju da je on tu za njih, a ne možete ni da zamislite šta to znači za njih. On je prvi lekar koji je za 25 godina nastojanja da pomognem našoj zemlji otvorio svoj dom da nas”.

Što se tiče njenog supruga, on je zadovoljan onim ko je, čak i ako nije primio odštetu za imovinu svoje porodice od sadašnje vlade. Nema potrebe za referendumom; on zna šta šta je njegovo naslestvo.

“Ja sam naslednik”, jednostavno kaže on, dodajući da “monarhija nije ono što je nekad bila. Morate da pravite razliku u životima ljudi” kaže on, ističući da kada se vratio 2001. godine u dvor njegove porodice u kom je živeo Josip Broz Tito, naišao je na grob mlade ljubavnice jugoslovenskog diktatora, koja je umrla od tuberkuloze.

“Bio je to jedan od onih grobova sa crvenom zvezdom i komunističkim simbolima, a ja sam pomislio, da ću da ih zadržim. Navodno su Titov pas i konj takođe tu sahranjeni. Mislio sam, naravno da ću da sačuvam ovo. Samo diktatori brišu istoriju.”

Dr Robert M. Fridlender, načelnik odeljenja neurohirurgije UPMC sa suprugom Eugenijom i Njihovim Kraljevskim Visočanstvima Prestolonaslednikom Aleksandrom i Princezom Katarinom Dr Robert M. Fridlender, načelnik odeljenja neurohirurgije UPMC sa suprugom Eugenijom i Njihovim Kraljevskim Visočanstvima Prestolonaslednikom Aleksandrom i Princezom Katarinom