Саопштење

Илустрована Политика, 7. август 2012.

СЛАВНИ АДВОКАТ ДЕЗМОНД ДЕ СИЛВА ЗА „ИЛУСТРОВАНУ"

ПОКУШАЛИ СУ ДА МЕ ОТРУЈУ

Док нам је говорио о важности коју за нашу државу има пренос посмртних остатака краљице Марије на Опленац и писму које је у Србију недавно упутила британска краљица Елизабета Друга, а чији је он саветник и члан Крунског већа, открили смо невероватну животну причу овог човека који је, чим се родио, једном ногом био на истоку, а другом на западу.

Недавно је у Србију стигло писмо од британске краљице Елизабете Друге, али се о томе готово ништа не зна у овдашњој јавности. Можда и зато што у нашој држави не знају шта би радили са садржином тог писма? Британска краљица писала је у Београд свом рођаку принцу Александру о његовој баки краљици Марији. Примајући вести из Србије о намери принца Александра да по-смртне остатке својих предака, укључујући оца краља Петра Другог и баке краљице Марије, пренесе и сахрани у породичној крипти Карађорђевића на Опленцу, бри-танска владарка је решила да брзо стави тачку на дилеме да ли ће такав чин бити дозвољен. Јер, краљица Марија је сахрањена на британском краљевском гробљу Фрогмор, у Виндзору, у Енглеској 1961. године.

Укратко - Елизабета Друга је написала да ће дати дозволу за ексхумацију „само уколико се пренос остатака обави на највишем државном нивоу" и да би она, у том случају, у Србију, уколико лично не буде могла да дође због година, послала највишег представника британске круне. Међутим, Одбор за пренос посмртних остатака седам чланова породице Карађорђевић (са разних страна света) на Опленац, на чијем челу се налазио Борис Тадић док је био председник Србије, тренутно не ради ништа на том питању, нити се зна да ли ће на-ставити да ради у истом саставу.

Стигао и до Месеца

У међувремену, британска суверенка редовно, једном недељно, како сазнајемо, обилази гроб своје рођаке краљице Марије, за коју је била прилично везана, а који се налази у непосредној близини места на коме почива легендарна краљица Викторија, од које обе вуку порекло - Марија је Викторијина праунука.

Знам за ту преписку између краљице Елизабете Друге и престолонаследника Александра и мада мислим да није адекватно да ја коментаришем та приватна писма, сматрам да би пренос остатака раљице Марије свакако требало да буде ин од највишег државног значаја за Србију - каже нам господин Дезмонд де Силва, лавни адвокатсветског реномеа, који живи Лондону. Он је незамењиви саветник ројних државника и политичара, бивши зет принца Томислава Карађорђевића са чијом ћерком Катарином је био у браку више од ведеценије. Најважнијеза ову причу је што је он још осамдесетих година постао члан крунског већа краљице Елизабете Друге која а је недавно одликовала титулом витеза за допринос међународном праву и поставила за члана Крунског савета, најужег саветодавног тела британског монарха.

Изгледа да је саветовање једне од најмоћнијих жена света врхунац каријере за адвоката узбудљиве породичне биографије и личне каријере?

Другачије бих то поставио: то је само нова улога за мене, веома важна, а да ли сам достигао врх каријере и постоји ли нешто више, не знам. Па један од мојих клијената био је Баз Олдрин, астронаут који је тигао до Месеца, шта ћете више од тога са осмехом каже Дезмонд де Силва.

Током година, био је чест гост Карађорђевића у дворском комплексу на Дедињу, посетио је и Опленац својевремено, а присуствовао је и преносу посмртних остатака краља Николе у Црну Гору.

Мислим да би таква прилика са краљицом Маријом довела у Србију чланове бројних краљевских породица Европе са који-ма су Карађорђевићи у сродству, а ефекат тога би био добар међународни публицитет за вашу земљу. Показао би да је Србија земља са дугом и богатом историјом. Свака позитивна ствар која доводи Србију пред лице света је добра. Знате на којим се функцијама налазим и да сам један из малобројне групе краљичиних саветника и да не могу да вам говорим о томе шта се говори на нашим састанцима у Бакингемској палати, али Њено величанство има врло блиске односе са неким члановима породице Карађорђевић са којима се често виђа, што је сасвим природно.

И баба револуционар

На први поглед, Дезмонд де Силва делује помало хладно и уздржано, док је, с друге стране, цео његов живот био велика борба и непрестано путовање око света. А све то има везе са његовим пореклом...

Рођен Је 13. децембра 1939. на Цејлону, данашња Шри Ланка, у породици правника и интелектуалаца. После завршене средње школе отишао је на студије у Кембриџ (Велика Британија) где је дипломирао право. У тој земљи је служио и војску и отпочео политичку каријеру, најпре у Саветодавном одбору града Лондона, а једно време провео је и као саветник премијерке Маргарет Тачер. Успињући се на лествицама успеха у адвокатури, Де Силва почиње да ради и за Уједињене нације и то као један од свега четири главна тужиоца за ратне злочине при трибуналу у Хагу. Његово задужење био је крвави рат у афричкој држави Сијера Леоне. Добијао је задатке и у врућој израелско-палестинској зони, али никада није запостављао адвокатски позив: у земљама Комонвелта многе је спасао смртне казне, тамо где она још постоји.

Прича се, чак, да никада није изгубио ниједан случај пред судом.

Ах, нема адвоката који то може да каже! Уколико неко тврди такву ствар, или је лажов или никада није ни радио као двокат. Могу само да кажем да је добар двокат онај који је добио више случајева од лошег адвоката.

Дезмонд је био предодређен да постане добар адвокат. Његова породица у Сри Ланци генерацијама се бавила тим послом.

Са стране оца, која је сто посто цејлонска, ја сам шеста генерација адвоката, још од 1828. године. Већина са мајчине стране су Британци, и Енглези и Шкоти, али и Ирци. Постоји званична историја моје породице која се чува у две школе у Лондону, која успева да прати моје претке до 1435. одине. Тако сам, чим сам се родио, једном ногом био на Истоку, а другом на Западу. Деда Џорџ се, поред адвокатуре, бавио и борбом за независност Цејлона, бака Агнес борац за женска права, а отац Фред, чувени адвокат, био је касније амбасадор своје земље у Француској и Швајцарској. - У време када сам ја рођен, Цејлон је био британска колонија и на страни Британије ратовао је против Немачке и Јапана. Британија је на Цејлону установила Ратни савет и команду за Југоисточну Азију. На њеном челу био је лорд Луј Маунтбатен који је требало да организује борбу против Јапана. Лорд је био у блиским везама са британском краљевском породицом и ујак Маргарете од Бадена, прве жене Томислава Карађорђевића. Маунтбатен је често долазио у кућу мог деде који је такође био високи члан Ратног савета, а ја сам као дете волео да слушам њихове приче док сам седео у лордовом крилу. Ко би тада могао да претпостави да ћу се једног дана, четрдесет година касније, оженити његовом рођаком принцезом Катарином од Југославије. Ето, тако вам моја веза са Карађорђевићима траје још од Другог светског рата!

Комунисти плаве крви

Много касније, учећи школе и студирајући, сазнавао је неке ствари о „партизанима, четницима, Југославији, генералу Михаиловићу, Титу и како су Карађорђевићи отишли у избеглиштво", како нам каже Дезмонд: „Увек ме је запањивало то што је Тито, као комуниста и војник, чим је дошао на власт, почео да живи као краљ, што су комунистички лидери често чинили, видеће се касније. Нико се на то, наравно, није жалио, јер је тајна полиција добро обављала свој посао."

Следећих деценија сер Дезмонд де Силва није имао много времена за приватни живот, чак ни за посете родитељима и родбини у Сри Ланци (где му је у наследство остало једно острво, док на породичном имању његова сестра Хелга данас води хотел). Средином осамдесетих и то се променило када је упознао Катарину од Југославије, ћерку принца Томислава Карађорђевића.

Први пут сам је видео када је током једне вечере седела преко пута мене и три ствари су ме привукле на њој. Најпре јена висина, јер и ја сам прилично висок. Затим њена класична лепота и чињеница а има изврстан смисао за хумор. Искористио сам следећу званичну вечеру да је позовем да ми прави друштво. То је била посета тадашњег мароканског краља Хасана Другог Лондону 1986. године. Краљ је био познат по томе што никада не стиже на време. Овог пута каснио је 45 минута и то време смо Катарина и ја искористили да причамо и боље се упознамо. Договорили смо се и за следећи излазак и тако је почело. Венчали смо се следеће године, а убрзо смо добили и ћерку Викторију која тренутно студира историју. Желим кажем да се поноси својим српским пореклом и уредио сам да добије држављанство Србије.

Ухапсио Чарлса Тејлора

Оснивање породице, саветовање премијера и монарха Велике Британије, добро плаћени послови адвоката нису били довољни да смире Де Силвин авантуристички дух. Или, боље речено, авантуристички осећај за правду. Преузео је дужност главног тужиоца УН за Сијера Леоне и, према речима сведока, на њега су пуцали, покушали да га отрују, хапсили су га и затварали да би на крају он остварио победу: за време његовог мандата ухапшен је Чарлс Тејлор, злогласни председник ове афричке државе, о коме је „Илустрована Политика" недавно писала.

Због мог искуства у међународном праву, када су УН одлучиле да оснују Међународни кривични суд за ратне злочине и злочине против човечности у Сијера Леонеу, позвали су ме да будем заменик тужиоца. Касније ме је генерални секретар УН Кофи Анан поставиоза главногтужиоца и у том периоду ухапсили смо Чарлса Тејлора који је недавно осуђен на казну од педесет година затвора, и тако постао први шеф државе после Другог светског рата који је осуђен пред међународним судом.

Неке ствари из Сијера Леонеа наш саговорник никада неће заборавити.

Неке ствари које сте спомињали налазе се на Интернету и није баш сигурно ко то прича из прве руке, а само неке су делимично тачне. Нико није покушао да ме убије током последњег задатка у Сијера Леонеу, а раније јесу, и затварали су ме док сам се борио против њихове злочиначке власти, али такви послови увек носе ризике. Срећан сам што су они који су пуцали промашили и што је отровано пиће намењено мени откривено на време, али требало би много времена да се иде у детаље. Оно што је мени тада било важније јесте да је 17.000 војника чувало мир у земљи у којој су се ужасне ствари дешавале током тог рата за дијаманте. Сећам се одласка у један логор за избеглице где сам видео једну мајку којој су побуњеници одсекли руке и ноге, како је беспомоћно покушавала да нахрани своју малу девојчицу. Из тог логора сећам се и девојчице од осам година којој су руке биле одсечене до лаката. Питала је мајку: „Мама, када ће руке поново да ми израсту?" Такве сгвари вас натерају да не мислите на себе док монструми који су чинили та зверства не стигну пред правду.

Америка је погрешила

Зашто је онда одбио понуду да буде и тужилац у случају Ирака и Садама Хусеина?

Зато што сам у време када је Садам био ухапшен био тужилац за Сијера Леоне и нисам могао да напустим ту обавезу. Невезано за то, хтео бих да кажем да имам дубоке сумње у легалност тог другог рата у Заливу. Независно од тога да ли је и какве лоше ствари Хусеин чинио, то је био чин лоше спољне политике САД. Извршивши инвазију и уништивши ирачку војску, америчка коалиција је направила изузетно лошу ствар. Милитантни исламисти почели су да упадају у Ирак и боре се против „неверника", а после свргавања Садама, Иран се поново осетио слободним и почео да прети Израелу. А видите и сада колико је ситуација на Блиском истоку компликована и опасна.

Четири године после развода од Катарине, Дезмонд де Силва није прекинуо односе ни са Карађорђевићима у Београду.

Волим да дођем и да им помогнем уколико могу, јер принц Александар и принцеза Катарина су толико посвећени добробити Србије и њеног народа, чак и по цену да то лично плаћају. Моје мишљење је да Србија треба да буде поносна што има краљевску породицу која је родбински повезана са већином других европских краљевских породица. Све уставне монархије у Европи су успешне, стабилне и поносне. У земљама које немају краљевске породице, измишљају се династије, од Америке са Кенедијевима и Рузвелтовима, до Кубе где је Фидела Кастра наследио његов брат Раул или Либије где је Гадафи планирао сина за наследника на месту шефа државе. Понекад, народ мрзи те династије, можда зато што нису уставне. Зато је уставна монархија са краљевском породицом, која представља јединство народа и служи само да саветује демократски изабране политичке вође, супериорна форма владавине. Комбинује демократске вредности садашњости са националним поносом из прошлости.

 
 

Copyright © 1997 ЊКВ Престолонаследник Александар II
Сва права задржана
webmaster@dvor.rs