• Vesti - Frankfur 19. jul 2001
• Vreme 19. jul 2001.
• Nin  19. jul 2001.
• Danas 19. jul 2001.
• Politika 19. jul 2001.
• Glas javnosti  19. jul 2001.
• Novosti  19. jul 2001.
• Ekspres  19. jul 2001.
• Politika 18. jul 2001.
• Blic 18. jul 2001.
• Ekspres 18. jul 2001.
• Novosti 18. jul 2001.
• Danas 18. jul 2001.
• Politika 17. jul 2001.
• Novosti 17. jul 2001.
• Blic 17. jul 2001.
• Borba 17. jul 2001.
• Danas 16. jul 2001.

NJKV ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC JUCE IZ STAROG DVORA NA DEDINJU PORUCIO

KRUNA GARANT DEMOKRATIJE

Nisam politicar, ovde ih ima dovoljno, ali jedan covek mora da razgovara sa svim politicarima, da bude garant demokratije, to je posao krune, rekao prestolonaslednik • Problem - telefoni, kuhinja i kupatilo

- Sada je najvaznije da se nasem narodu obezbedi posao da bi imao bolju buducnost, dobar zdravstveni sistem i solidnu socijalnu zastitu. Potrebno je, takodje, obezbediti i investicije iz inostranstva. Nisam  za referendum o povratku monarhije. Nisam i ne zelim biti politicar. Ovde ih ima dovoljno. Postujem vlast izabranu na demokratskim izborima, ali nasa zemlja mora da ima jednog coveka, koji ce da radi na kontinuitetu, na jedinstvu, da ima kontakte sa svim politicarima i bude garant demokratskih procesa. To je posao krune, ali mi najpre zelimo da pomognemo ekonomsku obnovu zemlje - izjavio je prestolonaslednik Aleksandar, na jucerasnjoj konferenciji za novinare, koju je odrzao u Starom dvoru na Dedinju u prisustvu princeze Katarine i knjeginje Jelisavete Karadjordjevic.
On je dodao da je sad nastupila nova epoha za Kraljevski dom Karadjordjevica, i da sa porodicom namerava da se uskoro preseli u dvor svog oca kralja Petra Drugog i svog dede kralja Aleksandra Ujedinitelja.

- Ali, pre useljenja potrebno je popisati dvorsku imovinu i umetnicka dela, uvesti nove telefonske linije, izvrsiti preuredjenje kupatila i kuhinje, koja je sada udaljena stotinak metara od dvora. To je problem i mi zelimo da napravimo kuhinju blizu trpezarije. Zatim, Ugovorom sa Saveznom vladom moramo da preciziramo sve detalje tekuceg i investicionog odrzavanja, brojnost zaposlenog osoblja, da resimo pitanje obezbedjenja. Dok je za humanitarnu kancelariju princeze Katarine, koja bi trebalo da bude u kompleksu dedinjskih dvorova, potrebno nabaviti kompjutere za rad - objasnio je prestolonaslednik Aleksandar.

Sef slozne familije

Spavanje na Oplencu

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ PREKSINOĆ UŠAO U BELI DVOR

DINASTIJA PONOVO NA DEDINJU

Na svoj 56 rođendan, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, preksinoć se, po odluci jugoslovenske Vlade, uselio u Beli dvoru beogradskom rezidencijalnom naselju na Dedinju, čime je završena emigrantska odiseja dinastije duga šest decenija.
Na svečanosti u Palati federacije predsednik jugoslovenske vlade u ostavci Zoran Žižić predao je u utorak uveče porodici Karađorđević Odluku Vlade Jugoslavije o ustupanju Starog i Belog dvora na Dedinju.
Naglašavajući da mu je čast da svedoči u ovom značajnom trenutku naše istorije da se "nakon šest decenija kraljevska porodica vraća u svoj dom, svome narodu i u svoju zemlju", premijer Žižić je istakao da je "ovom odlukom Savezne vlade uspostavljen pravi red stvari, otvoren prostor tradiciji, ispoštovane prave vrednosti i izvršen nalog sudbine".

- Kada se svome domu vrate Karađorđevići, i svako od nas svome domu će biti bliži, uveren da živi u pravom društvu i da je na pravom putu. Svakom od nas biće vraćeno ono što mu je nepravedeno oduzeto ili čega smo se sami odrekli onoga momenta kada se porodici Karađorđević vrati njihova imovina oduzeta u jednom trenutku naše presudne istorije-kazao je Žižić.
Pošto se u obraćanju javnosti zahvalio predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, premijeru Zoranu Žižiću i predsedniku republičke vlade Zoranu Đinđiću, vidno uzbuđen, prestolonaslednik Aleksandar je istakao da je ovo veliki dan za njega, njegovu porodicu i kraljevski dom.
- Nadam se da je ovo veliki dan i za zemlju i za naš narod.. Nakon šest decenija Karađorđevići su ponovo kod kuće, sa svojim narodom. Time je ispravljena velika nepravda.

U ime svoje porodice i u svoje lično ime izražavam zahvalnost svima koji su nas godinama podržavali i koji su doprineli ovom srećnom ishodu. Mi iskreno poštujemo vladu izabranu od naroda kroz demokratski proces. Znamo da samo slobodno društvo živi u prosperitetu. Naš narod zaslužuje i slobodu i prosperitet. Mi ćemo pomoći u tome - rekao je prestolonaslednik Aleksandar.
On je najavio da će njegova supruga princeza Katarina organizovati humanitarnu kancelariju na Dedinju, dok će prestolonaslednik pomoći ekonomski prosperitet otadžbine.
- Svesni smo velike odgovornosti koju preuzimamo ulazeći u kraljevski dvor. Nameravamo da u budućnosti ostanemo bliski narodu. Naša kuća biće otvorena za sve - poručio je Aleksandar.
Dragiša Pešić, novi mandatar jugoslovenske vlade vraćanje dvora dinastiji Karađorđević ocenio je kao "istorijski čin koji potvrđuje da su Srbija i Jugoslavija jedno demokratsko društvo i da je demokratija na vlasti".

Dolaze Karađorđevići

Poziv dijaspori

R. Lončar

VREME 19.07.2001.

Useljenje Karadjordjevica:

U dobrom stanju

"Procena stanja u kome se nalaze dvorovi veliki je i detaljan posao za koji ce biti potrebno nekoliko godina. Mislim da ce se s tim poceti tek kada budu rascisceni pravno-naslednicki odnosi. Koliko sam u ovih nekoliko letimicnih poseta mogao da vidim, izgledaju prilicno ocuvano", kaze clan Krunskog saveta Dragomir Acovic

Mozda zato sto je Beli dvor za svoje rezidencijalno boraviste odmah nakon rata izabrao Josip Broz Tito, a dane predsednikovanja Saveznom Republikom Jugoslavijom u njemu proveli Zoran Lilic i Slobodan Milosevic, u ocekivanju ispunjenja odluke savezne vlade da se porodici Karadjordjevica ustupi dedinjski kompleks dvorova, fokus interesovanja bila je ova, nazalost pomalo omrazena, topciderska lepotica. Ali, prvi dom prestolonaslednika Aleksandra u zemlji u kojoj je Ukazom Skupstine FNRJ 8. marta 1947. godine njemu i njegovoj porodici oduzeta imovina i drzavljanstvo bice zgrada u kojoj su od Drugog svetskog rata gostovale mnoge svetski cuvene "glave"  Stari dvor.

"Prema zamisli Aleksandra Karadjordjevica, Beli dvor je izgradjen kao rezidencija kraljevica Petra, Tomislava i Andrije, dok je kao kraljevska rezidencija zamisljen Stari dvor. Otuda je potpuno prirodno da, kako sada stvari stoje, prestolonaslednik za svoj dom izabere ovo zdanje. Ali, sacekajmo da, najpre, prestolonaslednik ovde provede neko vreme, proseta stepenistima, prespava ili doruckuje. Tek tada, kada upozna kuce svojih predaka, ova odluka moze se smatrati konacnom", kaze clan Krunskog saveta Dragomir Acovic. Prema njegovim recima, drugo veliko dvorsko zdanje, Beli dvor, Aleksandar Karadjordjevic namerava da ustupi drzavi za rezidencijalne i ceremonijalne potrebe.

VLAGA U SUTERENU: Arhitekta Acovic inace je jedan od retkih za koga se moze reci da je, osim vokacijom, najpozvaniji da "oceni" stanje u kome se trenutno nalaze dvorski dedinjski kompleks jer je, za razliku od novinara koji su u veceri ceremonijalne dodele kljuceva ulazak porodice Karadjordjevica u Beli i Stari dvor posmatrali iza zatvorene kapije, on dvorska zdanja pogledao i iznutra.

"Procena stanja u kome se nalaze dvorovi veliki je i detaljan posao za koji ce biti potrebno nekoliko godina. Mislim da ce se s tim poceti tek kada budu rascisceni pravno-naslednicki odnosi. Koliko sam u ovih nekoliko letimicnih poseta mogao da vidim, izgledaju prilicno ocuvana. Mislim tu na spoljni izgled, ne na instalacije, vodovod i slicno. Primetio sam, recimo, da se u suterenu Starog dvora oseca vlaga (tu se inace nalazi soba za odmor, nazivana jos "Carobni salon" ili "Orijentalni salon", koja krije pravi raritet – fontanu od belog oniksa sa uklesanim stihovima Branka Radicevica – prim. aut.), jer su naprsle cevi od centralnog grejanja, ali to ne bi trebalo da zahteva tezak i skup postupak popravke. Slicno je i sa staklenim krovom nad centralnim holom Belog dvora koji, inace, izgleda "sjajnije" od Starog. Mozda i zato sto je iz njega u Beli dvor preneto dosta namestaja i umetnickih vrednosti", opisuje svoj susret sa dedinjskim dvorovima Dragomir Acovic. Verovatno izmedju ostalog misleci na persijski tepih "Cavcagan", u osnovi plav sa bordurom jarkih boja, za koji je vec duze poznato da je iz centralne sobe Starog prenet u Beli dvor.

Beli i Stari dvor sagradjeni su 1925. i 1934. godine u vizantijsko-srpskom stilu i maniru akademizma, imaju 4000 metara kvadratnih takozvanog korisnog prostora. Svaki ponaosob. U tu kvadraturu, osim samih dvorskih objekata, ubraja se i Slamnata kuca, koju je kralj Aleksandar koristio kao gostinsku, a strani drzavnici, tacno njih 112 medju kojima i Margaret Tacer i Mihail Gorbacov, koji su u Starom dvoru odsedali u periodu od 1947.godine do danas kao objekat u kome je njihovo obezbedjenje instaliralo interne siteme veza. Tu je i Kapela svetog Andrije, zamisljena kao kopija Milutinove kraljeve crkve u Studenici, koja je sa zgradom kraljeve rezidencije povezana kolonadom od belog mermera. Ovim kamenom pokrivena je jos i fasada Starog dvora, koji je kao svoju rezidenciju sve do marsejskog atentata koristio kralj Aleksandar. Prema misljenju arhitekte Acovica, svi pomenuti objekti nalaze se u solidnom stanju. "Sto se autenticnosti tice ona je u nekim delovima sasvim sigurno sacuvana, ali u nekim sasvim sigurno i ocigledno nije," kaze Acovic i dodaje da arhitektonsko ruglo citavog kompleksa predstavlja jedina zgrada koja je sagradjena u posleratnom periodu – otvoreni bazen koji se trenutno koristi kao magacin. U dokumentaciji novinske kuce "Politika" inace pise da je ova zgrada izgradjena 1966.godine, na predlog bivseg partijskog i drzavnog funkcionera ondasnje Jugoslavije Kire Gligorova.

UPOREDNI POPIS: Tu i tamo oljustena boja ili ispucalao drvo u podlozi slike sve je sto se na prvi pogled moze reci o umetnickim vrednostima koje se nalaze u dvorskim zdanjima. Posebno je pod znakom pitanja njihova originalnost, i to ne samo ona koja zavisi od godina posle rata vec i od trenutka kada su kupovana. "Ne bih se usudio da procenjujem takve stvari. U momentu kada su kupovane, pre rata, na primer tri Rembrantove slike jesu smatrane njegovim originalima, ali kako bi ih strucnjaci procenili danas kada se pre desetak godina saznalo da se medju delima koja su smatrana za Rembrantove nalaze slike njegovih ucenika, to ne znam." Jedna od slika o kojima Acovic govori jeste ulje na platnu "Covek sa flautom", koja se trenutno nalazi na trpezarijskom zidu Belog dvora. U ovom i Starom dvoru trebalo bi da se nalaze jos i dela Pusena, Danatonija, portret "Devojcica sa plavom masnom i ruzom" Franca Vinterhaligera iz 1871.godine, ulje na platnu "Drvoseca" nepoznatog holandskog majstora…

Slicna nedoumica postoji i kada je u pitanju namestaj za koji se veruje da ima neprocenjivu umetnicku vrednost. Na primer, u "kraljicinom apartmanu" Starog dvora stoji vitrina u stilu Luja XVI i pijanino iz XIX veka. U Plavom salonu je garnitura, kanabe i cetiri fotelje, presvucena francuskim goblenima iz XVIII veka radjenim prema kartonima Vatoa. U Zlatnom salonu istog dvora ocevici su, tvrde, pre izvesnog vremena videli jedne pored drugih dve pozlacene skrinje izradjene u Italiji u prvoj polovini XV veka i globus iz istog perioda precnika metar i cetrdeset santimetara sa novim i starim kalendarom. Osim procene vrednosti, sav namestaj i umetnicka dela u dvorovima morace da prodju i proceduru uporednog popisa sa inventarom iz 1926. godine.

Dvorski park koji se u sest terasa prostire na povrsini od 15 hektara (celo imanje ima 27 hektara), u cijem osmisljavanju je ucestvovao slavni direktor Versajskog parka u Parizu Eduard Andre, naizgled je uredu, kaze Acovic.To se odnosi i na skulpture medju kojima je delo Ivana Mestrovica "Milos Obilic" visoko dva i po metra. Da li su sacuvane i retke biljke koje su radi uredjenja parka donosene iz egzoticnih krajeva centralne Azije, Evrope i Amerike u ovom momentu bilo bi vise nego neuljudno pitati. Bar ne predstavnike Krunskog saveta ili ljude iz prestolonaslednikove kancelarije, na koje su nas, inace, za informacije o ovoj temi uputili u saveznoj vladi (Nebojsa Dragovic, generalni Sekretarijat savezne vlade). Isto vazi i za biblioteku sa, kako se tvrdilo, 35.000 naslova.

Stanari

U vreme nastanka SRJ 1992. pokrenuta je procedura da se dedinjski dvorovi proglase spomenicima kulture, uz zadrzavanje rezidencijalne funkcije, i novi stanovnici Dedinja su posle dugog skanjeranja poceli da ih koriste. "Predlozili smo proglasenje Belog i Starog dvora za spomenike kulture, a zatim bi postali rezidencije stranim drzavnicima dok su u poseti nasoj zemÿi. Predlozili smo i da, kad u njima nema gostiju, budu otvoreni za gradjanstvo, da postanu turisticko mesto grada. Tako je to svuda u svetu. Steta je da sve to dvorsko blago ostane nepristupacno", objasnjavao je tada Trivo Indjic, pomocnik saveznog ministra za kulturu u vladi Milana Panica.

Posle Tita Dvor je zvrjao prazan sve do 1992. godine. Dobrica Cosic, prvi predsednik SRJ, odbio je da koristi dvor, ali je njegov premijer Milan Panic povremeno priredjivao manje diplomatske prijeme u Dvoru. Za vece je Dvor bio nepogodan jer krov prokisnjava, a fasada na pojedinim mestima otpada. Zoran Lilic koji je nasledio Cosica na mestu predsednika Jugoslavije, koristio je dvor u reprezentativne svrhe i tu je primao akreditive diplomatskih predstavnika. Slobodan Milosevic se u Dvor dovezao Titovim mercedesom i 1997, godine i uselio se u dom Karadjordjevica.

Prvi Karadjordjevic koji je posle 1945. godine usao u Beli dvor bila je princeza Jelisaveta, koja je 1989. godine na urgenciju Mitje Ribicica dobila odobrenje od tadasnjeg kolektivnog sefa drzave – Predsednistva SFRJ – za obilazak dvora.

Stari dvor

Kraÿ Aleksandar je 1929. godine sebi za rezidenciju sazidao Stari dvor u srpsko-vizantijskom stilu. Zidovi dvora su od belog brackog kamena, a enterijer i namestaj inspirisani su umetnoscu manastira. Prvobitno je bilo zamisljeno da Stari dvor bude porodicna kuca kralja Aleksandra, ali je kasnije projekt promenjen i odluceno je da bude izgradjena raskosna privatna rezidencija Karadjordjevica, koja je gradjena od 1924 do 1929. godine. U sklopu dvora je i porodicna crkvica uradjena kao replika Manastira sv. Andreje na Tresci u Makedoniji.

Oko dvora je veliki park od 15 hektara. Parkovi oko dvorova uredjeni su u francuskom duhu, po ugledu na Versaj. Glavni projektant dvora je arhitekta Zivojin Nikolic.

U zgradu dvora ulazi se kroz trem. Pored Svecanog hola, u prizemlju su smesteni i Plavi i Zlatni salon, trpezarija, kabinet i Velika i Mala biblioteka. Iz trpezarije dvokrilna staklena vrata vode u Intimnu bastu.

Na sprat se penje stepenistem u hol iz kojeg se ulazi u apartmane. Glavni muski apartman (kraljev) sastoji se od salona, spavace sobe i kupatila. Kraljicin apartman ima salon, spavacu sobu i predvorje sa kupatilom.

Na spratu postoje jos tri apartmana sastavljena od sobe i kupatila, i intimna trpezarija.

Na drugom spratu, koji je zapravo mansarda, smestene su tehnicke i ekonomske prostorije, sest jednokrevetnih gostinskih soba i dve dvokrevetne sve sa kupatilima.

Kamenim stepenicama iz svecanog salona silazi se u suteren gde su ulazni salon ili salon za pusenje, carobni ili orijentalni salon sa fontanom, trpezarija (vinoteka), bioskopska sala i mali salon za pusenje.

Beli dvor

U Belom dvoru pravi vlasnici nisu nikada stanovali. Beli dvor gradjen je od 1934. do 1937. godine za smestaj sinova kralja Aleksandra. Nakon sahrane kralja Aleksandra, knez Pavle Karadjordjevic prelazi u novu palatu koju je Aleksandar bio namenio svojoj deci. Izgradnja je bila jos u toku, a originalni planovi predvidjali su manju kucu sa zabatima u engleskom stilu. Buduci da su radovi jedva i poceli po Pavlovom preuzimanju vlasti, kada je zavrsena bila je to sasvim bela regentska palata do koje se dolazilo kroz aleju lipa. Pavle ju je nazvao "Beli dvor". Akademik arhitekta Viktor Lukovski izradio je projekte Belog dvora, a izvodjac radova poveren je arhitekti Aleksandru Djordjevicu. Odrazava evropski duh princa Pavla i pun je reminiscencija na renesansne engleske dvorove, sa bogatom zbirkom slika, strucnjaci kazu relevantnom u evropskim razmerama. Park oko Belog dvora ima 12 hektara i povezan je sa parkom oko Starog.

Posle useljenja u Beli dvor knez Pavle izgradio je tokom 1938. i 1939. godine podzemno skloniste. U Beli dvor se preko ulaznog hola ulazi u centralni hol iz koga se prelazi u veliki Svecani salon i Mali salon. U prizemlju je i Biblioteka i Svecana trpezarija, a mermernim stepenicama penje se u Galeriju.

Na prvom spratu je pet apartmana u koje se ulazi sa galerije i jedan poluapartman (bez salona).

Na drugom spratu nalaze se deset soba i pomocna biblioteka.

Koliko kosta obnova

NIN 19.07.2001

Dosli da ostanu

Posle sest decenija kraljevska porodica vratila se u dvorove na Dedinju koji su jos drzavno vlasnistvo

S nadom da ce prvi put, na svoj 56. rodjendan, prespavati u dvoru prestolonaslednik Aleksandar II Karadjordjevic presao je prag doma iz koga je jugoslovenska kraljevska porodica otisla pre vise od sest decenija. Secenju rodjendanske torte u Belom dvoru prisustvovala je Aleksandrova supruga Katarina, nekoliko rodjaka, telohranitelji, malobrojna pratnja, clanovi Krunskog saveta i savezni premijer.
 “Zelimo da se uselimo vrlo brzo. Moj cilj je da ovde ostanem i da dodju moji sinovi”, rekao je Aleksandar II Karadjordjevic, drzeci u ruci koznu tubu sa smotanom odlukom savezne vlade kojom se kraljevskoj porodici daje pravo koriscenja dvorova na Dedinju.
       “Ovom odlukom savezne vlade ispravljena je velika nepravda...”, rekao je izmedju ostalog Zoran Zizic, premijer SR Jugoslavije u ostavci koji je prestolonasledniku i urucio dokument u Srpskom salonu Palate Federacije 17. jula 2001. godine.
      
       Caru carevo...
       Uistinu, pravno gledajuci, odluka savezne vlade nije gotovo nista vise od lepog gesta kojim se kraljevskoj porodici stavlja do znanja da je dobrodosla u zemlju i dom na koji su, po rodjenju i krvi, imali prava jos pocetkom proslog veka.
       “Imovina nije vracena, za sada. U februaru mesecu narodna skupstina je precizirala da ce imovina biti vracena prema posebnom zakonu, ali taj zakon jos nije donet. Ovo je jedno privremeno resenje kojim je pokusano da se posledice te nepravde iz 1947. godine smanje kako bi se na neki nacin ono sto je bila intencija zakona, makar u nekoj meri, realizovalo», kaze arhitekta Dragomir Acovic, clan Krunskog veca, dodajuci: “U ovom trenutku prestolonaslednik ce imati prava da koristi dvorski kompleks na Dedinju kao jedini deo od one ukupne imovine koji ce, kada zakon bude dosao na dnevni red, biti predmet vracanja pravim vlasnicima”.
       To znaci da je prestolonaslednik samo korisnik dvorova na Dedinju i da je neko drugi vlasnik, iako je zapravo sve to vlasnistvo korisnika. Sve dok se imovina ne vrati kraljevskoj porodici prestolonaslednik ne predvidja da se u dvorovima obavljaju neki veliki radovi - bilo koje vrste.
       “Bice izvrsene one popravke koje su nuzne da dvorski kompleks dalje ne bi propadao”, kaze Acovic naglasavajuci da se vec sada moze reci da neke instalacije nisu u dobrom stanju i da na jednom mestu krov Belog dvora popusta.
       Buduci da su dvorovi na Dedinju bili odrzavani sve ovo vreme, moze se reci da su u relativno pristojnom stanju, odnosno da tu moze da se zivi. Medjutim, potpuni uvid u to sta sve treba popraviti i zameniti pre nego sto kraljevska porodica zaista otpocne svoj zivot na Dedinju, bice poznat tek kada se obavi detaljan pregled objekata.
       Sve troskove (racune i sl.) ce placati prestolonaslednik Aleksandar, odnosno kraljevska porodica. Napravljena je neka, sasvim uopstena procena koliki bi troskovi mogli da budu i kako kaze Acovic prestolonaslednik je rekao da on to moze da plati. Hoce li deo novca za popravke u dvorovima na Dedinju biti prikupljen od donatora, kao sto su neki drugi clanovi Krunskog saveta “najavili”, niko nije mogao ni da potvrdi, ni da ospori. Nacelno prestolonaslednik je spreman da zadrzi one koji su do sada radili na odrzavanju ovih objekata, ali to ce zavisiti od stvarnih potreba kraljevske porodice i, naravno, sposobnosti i kvaliteta tih ljudi.
      
       Sta je unisteno, nestalo...
       Takodje, odluka o tome hoce li dvorovi na Dedinju biti otvoreni za javnost, hoce li deo dvora biti muzejski i(li) galerijski prostor, bice doneta kasnije. Posle zakona o povracaju nacionalizovane imovine. Za ovih, skoro, sezdeset godina dovorovi su bili potpuno zatvoreni. U njih su mogli da kroce samo posveceni clanovi komunisticke i postkomunisticke nomenklature i nikakva nastojanja da se oni otvore za javnost, makar povremeno, nisu naisla na razumevanje.
       “Prestolonaslednik je uvek govorio da on ima nameru da te objekte ucini otvorenijima nego sto su oni to bili do sada”, kaze Acovic, dodajuci da se na osnovu inventarskih knjiga iz 1926. godine moze ustanoviti sta je bilo pre Drugog svetskog rata u dvorovima na Dedinju. Za vecinu predmeta sacuvani su i dokumenti koji govore o tome kad i od koga su kupljeni, ko je iz kojih sredstava platio... Potraga za slikama i umetnickim predmetima koji su nekada bili, a kojih sada nema u dvorovima - tek predstoji. Sigurno je da taj, gotovo istrazni, postupak nece zapoceti pre donosenja pomenutog zakona.
       “Treba ustanoviti sta je sacuvano, ali nije na svom mestu. Sta je unisteno, a sta ukradeno”, kaze Acovic tvrdeci da sa odmah moze videti da “citava gomila stvari koja je nekada bila sastavni deo ambijenta - sada nije tamo”.
       Oni koji su imali priliku da provire u dvorove na Dedinju, tvrde da ima predmeta posleratne umetnosti, pre svega, partizanske. U dvorovima se nalaze i predmeti koji nikada nisu bili u vlasnistvu kraljevske porodice, a koji su, recimo, vlasnistvo Narodnog muzeja uzeti na “pozajmicu” kako bi popunili mesta na kojima su nekada bili okaceni portreti clanova kraljevske porodice drugih vladara...
       “Jedan manji broj tih slika ja sam vidjao na izlozbama koje je priredjivao, recimo, Vojni muzej... i treba se nadati da nije sve pokradeno ili unisteno”, kaze Acovic.
       Bez obzira na sve “tehnicke” detalje kojima tek treba da se regulisu prava i obaveze porodice koja odnedavno moze da koristi svoje dvorove, postoji spremnost i, reklo bi se, ubedjenost da upravo dom Karadjordjevica treba da bude mesto gde ce se okupljati najvidjeniji ljudi. Za sada najkonstruktivniji plan ima Katarina, supruga Aleksandra II Karadjordjevica, koja namerava da osnuje humanitarnu kancelariju koja ce pomagati zdravstvenim i socijalnim sluzbama.
      
       LIDIJA KUJUNDZIC

Danas 19.07.2001

Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic primio novinare u Starom dvoru

„Narod nece imati troskove zbog nas"

Beograd - „Nikome ne trebaju sokovi. Ni Vladi, niti narodu. Obnova monarhije treba da bude postepen proces. Treba raditi polako. Sada je najvaznije da se nasem narodu obezbedi egzistencija i posao kako bi imao bolju buducnost, dobar zdravstveni sistem i socijalnu zastitu. Potrebno je obezbediti investicije iz inostranstva. Nisam za referendum o povratku monarhije. Nisam i ne zelim biti politicar. Ovde ih ima dovoljno. Postujem Vladu izabranu na demokratskim izborima. Ali, nasa zemlja mora da ima jednog coveka koji radi na jedinstvu, kontinuitetu, da ima kontakte sa svim politicarima i da bude garant demokratskih procesa. To je posao krune. Ali, najpre zelimo da pomognemo resavanju ekonomskih i socijalnih problema naroda", izjavio je juce na konferenciji za novinare u Starom dvoru na Dedinju prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic.

Poredeci situaciju u zemlji sa periodom povratka njegovog pradede kralja Petra Prvog iz Zeneve u Beograd, cime su zapoceli parlamentarni procesi u Srbiji, prestolonaslednik je rekao da posle useljenja u dvorove na Dedinju, njegovoj porodici predstoji obilazak zemlje i upoznavanje sa ljudima i prilikama. On je objasnio da je pre konacnog useljenja u Stari dvor, koji ce biti njegova kuca, potrebno resiti niz tehnickih i organizacionih pitanja poput provere spiskova sa popisom dvorske imovine, modernizacije kompjuterskog i telefonskog sistema, resavanje problema kuhinje...

Posle 55 godina izgnanstva sada imamo sansu da zivimo u svojoj zemlji. Naravno, ja se vec osecam Beogradjaninom, ali za sve nas ovo je novo stanje. Stanje u kraljevskom domu je dobro i tek treba da se dogovorimo ko ce se vratiti, kao i oko podele imovine, kada o njenom vracanju budu doneti potrebni zakoni. Zelim da cela porodica zivi ovde i pomaze nasem narodu. Moji sinovi ce uskoro doci. Oni studiraju u inostranstvu da bi stekli diplome, ali ce dolaziti na odmor da nauce jezik, upoznaju zemlju, svoje vrsnjake. Mi smo moderna porodica. Karadjordjevici imaju kontakte sa narodom i dvor ce ubuduce biti otvoren za narod,  naglasio je prestolonaslednik Aleksandar. On je napomenuo da se porodica Karadjordjevic finansira iz privatnih fondova i da vlada i narod nece imati troskove oko njih. Iako mu je pre dva dana, na 56. rodjendan u Palati federacije Zoran Zizic, savezni premijer u ostavci, zvanicno urucio odluku savezne vlade o pravu Kraljevske porodice Karadjordjevic na koriscenje dvorova na Dedinju, prestolonasledinik je posle nekoliko sati provedenih u Starom dvoru, te noci, ipak, spavao na Oplencu. Nezvanicno je savezna vlada definitivan ulazak Karadjordjevica u dvorove uslovila potpisivanjem ugovora o njihovom koriscenju, prestolonaslenik je objasnio da, naprosto, nije bilo moguce prenociti u Starom dvoru. Inace, Zoran Zizic je jos ranije najavio da ce nacin i uslovi koriscenja dvorova na Dedinju biti regulisani posebnim ugovorom koji ce biti zakljucen izmedju Savezne vlade i Kraljevskog doma.

Tosic

Politika, 19.07.2001.

KARADJORDJEVICI U DEDINJSKIM DVOROVIMA

Aleksandar jos ne razmislja o kruni

Prestolonaslednik je bio isuvise uzbudjen kada su se otvorila vrata Belog dvora i novinari su mogli samo da isprate njegov BMW

"Nisam politicar, ja sam samo uz svoj narod", bezbroj puta je u protekla dva dana ponavljao prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karadjordjevic, odbijajuci za sada svaku pomisao da bi uskoro mogao da pokrene inicijativu za uspostavljanje monarhije.

Ustupanjem dedinjskih dvorova jugoslovenskoj kraljevskoj porodici na simbolican nacin ispravlja se istorijska nepravda, smatrali su jugoslovenski zvanicnici koji su doneli tu odluku.

Juce su se vrata rezidencijalnog kompleksa u najlepsem kraju Dedinja otvorila da propuste Aleksandra, njegovu suprugu Katarinu, princezu Jelisavetu i njihove najblize saradnike. Na isti dan, kada je pre 56 godina u Londonu rodjen Aleksandar, istoga datuma, kada je, na jos uvek neznanom mestu u Beogradu, streljan Draza Mihailovic, komandant kraljeve vojske u otadzbini.

"Najvaznije je sada da u zemlju stignu investicije iz inostranstva, da se pomogne prosveti i zdravstvu. Stigli smo kuci i svesni smo svoje odgovornosti prema narodu. Zato necemo podici zidove oko dvora, vec cemo ga otvoriti", rekao nam je prestolonaslednik na prijemu u Palati federacije na Novom Beogradu. Svecanost je organizovana u Srpskom salonu zgrade federalne vlade.

Mandatar i prestolonaslednik

Odluku o ustupanju na koriscenje Belog i Starog dvora urucio mu je odlazeci premijer Zoran Zizic, ali, je na prijemu bio prisutan i mandatar za sastav nove savezne vlade Dragisa Pesic.

"Vas dolazak, vase velicanstvo, veliki je dogadjaj za Srbiju i Crnu Goru. To znaci da ce sada stabilnost biti mnogo veca, to je simbolican znak", pozdravio je mandatar Aleksandra, posto mu se prestolonaslednik obratio: "Cestitam, premijeru. I ja imam crnogorske krvi".

Zizic nije krio zadovoljstvo. Dok je urucivao odluku o ustupanju dvorova, primetio je da prisustvujemo istorijskom cinu. Priznaje nam da odlazi miran: Jugoslavija je usla u UN, finansijske institucije, njeno ime je afirmisano: "Za sedam meseci, nije lose. Relativno dobro". Zizic insistira na onom "relativno". Ipak, ostace upamcen kao premijer koji je "uselio" Karadjordjevice u dvor.

Iako nisu bili prisutni, Aleksandar je zahvalio Kostunici i Djindjicu. "Postujem demokratske institucije, u dobrim sam odnosima sa politickim strankama", izjavio je prestolonaslednik, okruzen brojnim domacim i stranim novinarima. Matija Beckovic, Dusan Kovacevic, Milorad Pavic stari prijatelji Karadjordjevica, odavno su cekali ovaj dan.

Iako se nikada nije odrekao svog dinastickog prava na presto, Aleksandar nam je, rekao da ne misli da krene stopama Simeona Drugog, i, eventualno, zaobilaznim putem i osnivanjem politickog bloka, udje u izbornu trku u Srbiji. "Zelim svu srecu Bugarima i Simeonu, ali, treba prvo da upoznamo sve probleme naseg naroda. Moja supruga Katarina ce otvoriti humanitarnu kancelariju", najavio je prestolonaslednik, a njegova supruga je potvrdila da ce uskoro stici cetiri miliona dolara humanitarne pomoci za nase bolnice.

Kada je Aleksandar sa pratiocima stigao na Dedinje, tamo ga je cekalo pedesetak gradjana, uzvikujuci: "Ziveo kralj!", "Dobro nam dosao!" Sreten Milovanovic je dosao iz Loznice. Komentarise mali broj okupljenih: "Takvi smo mi Srbi. Da ovde svira Magazin ili Hari Mata Hari, bilo bi nas na hiljade".

Aleksandru to nije smetalo. Mahao je gradjanima i velikoj grupi reportera koji su ga okruzili. Nije znao da li ce u dvoru i da prenoci. Covek iz protokola poverio nam je da novinari ne mogu da udju u dvor, jer je prestolonaslednik isuvise uzbudjen i da bi trenuci u kojima ce se suociti sa cinjenicom da konacno ulazi u svoju kucu, trebalo da budu iskljucivo njegova privatna stvar.

Sarmantna princeza Jelisaveta izvadila je iz tasne cetkicu za zube. Ona je, kao pripadnik svetskog dzet-seta uvek znala sa medijima. Nekadasnja verenica Ricarda Bartona, porucila je da ce u Starom dvoru oprati zube.

Posto je Aleksandar mahnuo okupljenima, usao je u svoj BMW, sa registracijom "NJ.K.V". (njegovo kraljevo velicanstvo) i vrata Belog dvora su se otvorila. Vodnik garde Vojske Jugoslavije je salutirao. On mozda i ne zna da je Aleksandar zavrsio kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i da je, kao britanski kapetan, sluzio na Bliskom istoku, Italiji i Zapadnoj Nemackoj.

Bez tereta za gradjane

Vojska je obezbedjivala objekat i juce, kada je nastavljeno druzenje novinara sa porodicom Karadjordjevic. Aleksandar nas je primio u 11 casova u svecanom salonu Starog dvora. Rekao je da je ipak sa porodicom prespavao na Oplencu.

Izgledao je sveze, posle toliko obaveza prethodnih dana. "Pocinje nova epoha za nas", kazao je, priznavsi da ce narednih pet, sest dana, videti u kakvom je stanju Beli i Stari dvor: "Imamo probleme sa klimom, a i kuhinja je od nasih soba udaljena oko 100 metara".

Porucio je narodu da se njegova porodica izdrzava iz privatnih fondova, i da ce se iz njih finansirati troskovi tekuceg odrzavanja, tako da taj teret nece pasti na ledja poreskih obveznika.

"Vrlo je vazno da dvorovi budu otvoreni za narod. Uskoro ce na odmor doci moji sinovi. Oni moraju da budu tu, da se zblize sa nasim mladim ljudima, da nauce jezik", govorio je on o nekim porodicnim detaljima, ponavljajuci da na svoju ulogu gleda kao na kohezioni faktor, a ne remetilacki. Zato i ne razmislja o referendumu na kojem bi se gradjani izjasnili da li su "za" ili "protiv" monarhije.

Rekao je da se prepoznaje neke predmete o kojima mu je govorio otac u danima izgnanstva, i najavio da ce saciniti spisak svih umetnickih predmeta koji se nalaze van dvora, u muzejima ili licnim kolekcijama, kao bi se vratili porodici.

A sto se tice jezika, Aleksandar nesto bolje govori srpski, mada mu je u pojedinim trenucima pomagao prevodilac. Primecuje se da oseca olaksanje kada mu se postavi pitanje na engleskom. Tada potpuno vlada situacijom i lice mu poprima ostre crte jednog Karadjoredjevica. Mada, kako kaze jedna koleginica, Tito ne samo da nije znao srpski, nego nije znao ni hrvatski, pa to nije smetalo da srpske kuce budu okicene Brozovim slikama.

Aleksandar je rekao da je situacija u njegovoj porodici veoma dobra i da ce o podeli imovine razgovarati kada vlada konacno bude donela zakon o vracanju njihove imovine.

S obzirom na to da se dvorovi jos vode kao imovina savezne drzave, obezbedjuju ih pripadnici Vojske. Prestolonaslednik kaze da ce o tome takodje razgovarati sa vladom.

On se vec 12 godina ne razdvaja od Dzona Vidhama sefa njegovog licnog obezbedjenja. Vidham je bivsi pripadnik SAS-a, britanskih specijalnih jedinica. I juce je rukovodio prestolonaslednikovim obezbedjenjem. U saradnji sa nasim sluzbama.

Aleksandar Apostolovski
 

Glas Javnosti, 19.07.2001. 

Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic u Starom dvoru

Bez referenduma o monarhiji

Njegovo kraljevsko visocanstvo prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic saopstio je u cetvrtak u Beogradu da ce ziveti u Starom dvoru i da ce sve troskove odrzavanja dvora i ljudstva snositi iz privatnih fondova. On je na konferenciji za novinare u Starom dvoru u Beogradu rekao da jos treba da tehnicki snimi situaciju u Starom dvoru te da je prethodnu noc proveo na Oplencu.

Njegovo kraljevsko visocanstvo prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic je najavio da ce imati jos susreta sa Saveznom vladom i istakao da nije politicki kandidat i da se nece mesati u politicki zivot drzave.

On je rekao da se nece zalagati za referendum o monarhiji ili republici, naglasavajuci da ce postovati svaku vladu koja bude izabrana na slobodnim i demokratskim izborima, navodeci da je njegov krajnji cilj da srpski narod zivi u bogatstvu i miru.

Govoreci o nasledju i imovini, prestolonaslednik Aleksandar rekao je da ce o povratku imovine razgovarati kada bude donesen zakon o tome i dodao da ce napraviti spisak imovine i umetnickih slika i predmeta koji su rasuti po muzejima i ostalim mestima, a vlasnistvo su Karadjordjevica. On je rekao da mu je veoma vazno da njegovi sinovi diplomiraju na univerzitetima i dodao da ce oni tokom raspusta boraviti u SRJ.

Konferenciji za novinare u Starom dvoru prisustvovale su princeza Katarina i princeza Jelisaveta.

Novosti, 19.07.2001

 DVOROVE CU OTVORITI NARODU

BEOGRAD  Moja je duznost da posle 55 godina izbeglistva budem deo jugoslovenskog drustva  kazao je prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic na konferenciji za novinare, juce, u Starom dvoru na Dedinju, dodajuci da ce njegova jedina briga biti interes naroda.

Ocenjujuci da je na ovim prostorima bilo i previse politike princ je obecao da nece biti predsednicki kandidat i da se nece zalagati za raspisivanje referenduma na kome bi narod odlucio da li je za monarhiju ili za republiku.

Nastojacu da pomognem otadzbini u ekonomskom prosperitetu, a moja supruga bavice se humanitarnim radom  kazao je prestolonaslednik.  Ovde, u dvoru, bice otvorene kancelarije za humanitarni rad. Uveren sam da Srbiji, iako je prosla kroz mnogo teskih perioda, predstoji bolja buducnost.

Upitan da li je odluka Savezne vlade o davanju na koriscenje dedinjskih dvorova istovremeno korak za definitivan povratak imovine predaka, prestolonaslednik je odgovorio:

Ocenjujem da ce se pitanje imovine resiti zakonskim propisima. O tome razgovaram sa Saveznom vladom, mada to pitanje u ovom trenutku nije najvaznije.

Prema recima princa Aleksandra, povratak i ostanak Karadjordjevica na Dedinju nece biti teret drustva, vecdj ce, kako je kazao, troskovi boravka biti namirivani iz porodicnog fonda. Odgovorio je, takodje, da ce dvorovi biti otvoreni za narod, a na pitanje da li ce ih vojska i dalje cuvati kazao je: - To ce biti utanaceno sa Vladom.

M. MARKOVIC

Novi Ekspres, 19. 07. 2001.

SVI SRBI POD PETROV PROSIRENI KROV

Posle spektakularnog odvodjenja Slobodana Milosevica u Hag, jugoslovenska prestonica ponovo je prekjuce bila u centru paznje svetske javnosti. Ovoga puta sve je, medjutim, bilo suprotno onome sto se zbilo u predvecerje 28. juna. Jedan putnik je tada odleteo, ovaj drugi, od 17. jula, je stigao da ostane.

Urucivanje kljuceva od kraljevskih dvorova na Dedinju novoj glavi dinastije Karadjordjevic, bez krune i bez prestola, posle sest decenija izgnanstva, dogadjaj je bez premca u svetskim okvirima. Zavrsila se jedna istorija  pocela je nova  ocenio je taj cin knjizevnik Matija Beckovic u trenutku dok su u Plavoj sali Palate federacije novi stanari Dedinja primali cestitke za srecan povratak. Pocela je na najbolji nacin. Eto praunuk Petrov, i Petrov sin, i Petrov otac dosli su u Petrovu kucu koja je pod zastitom apostola Petra. I, nadam se, da cemo tako svi da se priblizimo sebi i svojoj kuci. U toj kuci svi imamo svoj deo. Karadjordjeva kuca je svaka kuca u Srbiji. To je ona kuca sa vise krovova kao sto je i cela srpska zemlja prosireno Karadjordjevo imanje rekao je u svom stilu slavni Njegosev naslednik, dodajuci da ovaj cin, kao i povratak posmrtnih ostataka kralja Nikole, predstavlja veliki dogadjaj ciju dubinu i vaznost jos uvek nismo u stanju da procenimo.

I savezni ministar vera u ostavci dr Bogoljub Sijakovic predaju kljuceva Dedinja potomcima i naslednicima ocenio je kao veliki i znacajan trenutak ne samo zbog uspostavljanja pravde.

Na danasnji dan podsetio je dr Sijakovic  stradali su Romanovi, ubijen je i djeneral Mihailovic, na danasnji dan je i rodjendan prestolonaslednika Aleksandra, a evo bas na taj dan ovim simbolicnim cinom Savezne vlade sugerise se oko cega treba da se utemelji jedinstvo citavog naseg naroda. I ne treba zaboraviti da je prestolonaslenik Aleksandar, takodje, potomak Kralja Nikole i da se u njemu olicava jedinstvo Srbije i Crne Gore.

Povratak Karadjordjevica niko od brojnih poklonika znamenite dinastije, okupljenih na prigodnoj svecanosti, ipak, nije shvatio kao siguran put vaspostavljanju monarhije. Princ je stigao, ali ne i kralj! Antimonarhisti mogu, dakle, da budu jos mirni.

Nisam kralj Simeon  odgovorio je princ Aleksandar na nase pitanje da li ce se, mozda, kandidovati na izborima za neku funkciju. A na pitanje da li bi zeleo da Srbija prnovo bude kraljevina, kratko, diplomatski je rekao: „Polako s tim"!

Prekjucerasnju paradu u Palati federacije i u Dvoru iz nesto drugacijeg ugla, bez velikog svecarskog ushicenja, video je jedino Miladin Gavrilovic, direktor „Zaduzbine kralja Petra" na Oplencu koji se najvise, godinama, zalagao za povratak Karadjordjevica. Po njemu, parade koje se prave suvisne su jer niti je imovina vracena niti porodica ulazi u svoj dom.

Bojim se  rekao je on  da je ovo uradjeno u trenutku kada su nekome bili potrebni politicki poeni! Politika je, nema sumnje, i igra. I to je stara prica  demokratska jednako kao i dvorska. Za clanove bivse kraljevke porodice, ipak je najvaznije da su tu, kod kuce. To je najslikovitije sazeto u recima Jelisavete Karadjordjevic: Ovo je, mozda, najbolja godina u mom zivotu. Dobila sam pasos i drzavljanstvo, a od veceras, mozda i kucu ko zna! To je kuca mog rodjenja. Ako budem mogla, zivecu u njoj.

Visnja Vukotic

 DRAGISA PESIC, NOVI MANLATAR SAVEZNE VLADE

DEMOKRATSKI CIN DEMOKRATSE VLASTI

Punih 60 godina cekali smo na ovaj istorijski cin prema kome svi treba da se odnosimo sa postovanjem i respektom. Docekali smo ga u jednoj demokratskoj Srbiji i demokratskoj Saveznoj Jugoslaviji sa demokratskom vlascu koja je jedino i mogla da nam priredi takav cin  rekao je buduci premijer.

Podsecanje da su Crnogorci prvi takav gest pomirenja sa prosloscu ucinili prenosom posmrtnih ostataka kralja Nikole, Pesic je prokomentarisao recima: Crnogorci su, kad je bilo potrebno, kralja i dinastiju proterivali, ali su su znali i da se oduze svojim vladarima. Ima. istina, i iskrivljenih tumacenja. Ali, razlicitost misljenja je potrebna. Nadam se, da stvari, ipak idu u dobrom pravcu i da tome doprinosi i ovaj cin, Buduca Savezna vlada imace prilike da na tome radi jer se ovakve stvari ne smeju zaboravljati.

V. V.

NAJAVA NOVE ERE

Veliko zadovoljstvo gestom Savezne vlade, cemu je prethodila saglasnost predsednika Kostunice i premijera I Djindjica, izrazili su i akademici Milorad Pavic, Predrag   Palavestra, Svetlana Velmar Jankovic i ministar Boris Tadic.

 - Kao dete, upamtio sam kralja Aleksandra i njegovo ubistvo, princa Tomislava i kralja Petra pred odlazak u izgnanstvo. Na sve to pomisljam danas, kao sto pomisljam i na ovaj period od 1992. kada je Nj.V. princ  prestolonaslednik izabrao novi Krunski savet u kome se nalazim i ja. Od 1992. mi smo ocekivali ovaj dan. Eto, taj dan je najzad stigao  rekao je Milorad Pavic.

Za akademika Predraga Palavestru ovo je simbolican cin koji znaci najavu jedne nove ere i potvrda da se u okviru tradicionalnih i novih sistema moze ostvariti ono cemu su stremili svi i monarhisti i republikanci i gradjani i mladez.  Covek ne mora biti monarhista da bi trazio promene i pomogao ih. Mislim da je ovo pocetak promena smatra Palavestra.

Ovo je srecan dan za sve nas. Njegov znacaj shvaticemo tek kasnije kao sto smo i onaj pre 60 godina kada je ukinuto pravo porodici Karadjordjevic da bude u svojoj zemlji i vlasnik svoje imovine. Bio je to strasan dan o cijem smo znacaju ucili ovih 60 godina reci su knjizevnice Svetlane Velmar Jankovic.

U maniru politicara koji gleda unapred, Boris Tadic na ceo ovaj uzbudljivi dogadjaj ne gleda samo kao simbolican gest dobre volje, vec kao otvaranje vrata za ozbiljnije povezivanje sa vrlo uticajnim krugovima u svetu. Ispravljanje ove visedecenijske nepravde, kaze on, istovremeno je i nauk sadasnjoj generaciji politicara da ne prave takve kobne greske. Na nase pitanje da li je sada prilika da se na pravedniji nacin resi i pitanje Jovanke Broz, Tadic je odgovorio:

 Nisam o tome razmisllo, ali zasto da ne i to!

V. V.

POSLE SLAVLJA - OPLENAC

Prestolonaslednik Aleksandar se prekjuce, i pored velike pompe, samo fiktivno uselio u stari dvor. Odmah posle proslave 56. rodjendana, upuceni kazu negde oko 22 sata, on i njegova porodica napustili su dvorske odaje i noc proveli na Oplencu. Ova prica procurela je medju novinarima dok su u jednoj od dvorskih odaja cekali da pocne konferencija za stampu koju je sazvao prestolonaslednik.

Na pitanje zasto nisu nocili u ovom zdanju prestolonaslednik nije direktno odgovorio. Bili smo na Oplencu rekao je, a iz njegovog daljeg izlaganja samo moze da se nasluti da je bilo nekih problema. Situacija je za mene nova, sagledacemo je za najvise pet - sest dana. Nasa kuca ce biti dvorac Dedinje (stari dvor), jer je to kuca mog oca, a ne Beli dvor. 0 tome cemo razgovarati sa Vojskom i vladom. Vlada priprema zakon kojim ce nas boravak biti regulisan, i nadam se da ce to biti okoncano do 5. oktobrarekao je prestolonaslednik. On je objasnio da njegovi sinovi nisu u Beogradu zato sto imaju skolskih obaveza. Cim to zavrse pridruzice se porodici.

Imovina Karadjordjevica ima puno naslednika. Mogu li se i tu ocekivati neki problemi, zanimalo je predstavnike sedme sile. Situacija u porodici je dobra. Srecan sam sto smo pre dva meseca imali veoma uspesan sastanak. Ja sam naslednik, sef porodice. Zelim da svi rade za nas narod. Imamo vremena da sve mirno razmotrimo i dogovorimo se oko imovine. Bilo je reci i o finansiranju kraljevske porodice.

To su privatni fondovi. Vazno je da nasa vlada i nas narod oko nas nece imati troskova  objasnio je princ i dodao da nema politickih ambicija.  Moj cilj je  rekao je  da nas narod ima posla i da u zemlju dodju investicije. Obecao je, takodje, da ce dvor biti otvoren za narod poput Bele kuce u Vasingtonu.

B. M.

Politika 18.07.2001.

SVECANOST U BEOGRADU

Karadjordjevici u svom domu

Odluku Savezne vlade o davanju na koriscenje dvora na Dedinju prestolonasledniku Aleksandru urucio Zoran Zizic. - Ono sto je oduzeto bice svakom vraceno - naglasio savezni premijer u ostavci

"Posle sest decenija Karadjordjevici su kod kuce, sa svojim narodom", rekao je juce prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karadjordjevic, posto mu je savezni premijer u ostavci Zoran Zizic juce, u Palati federacije, svecano urucio odluku Savezne vlade o davanju na koriscenje dvorova na Dedinju.

Aleksandar je zahvalio svima koji su godinama cekali na ovaj trenutak ispravljanja velike istorijske nepravde.

"Nas narod zasluzuje i slobodu i prosperitet, a porodica Karadjordjevic postuje vladu izabranu na demokratskim izborima", rekao je prestolonaslednik Aleksandar, napomenuvsi da su oni svesni velike odgovornosti koju preuzimaju ulaskom u Beli i Stari dvor, u rezidencijalnom kompleksu na Dedinju. On je posebno zahvalio predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici, srpskom premijeru Zoranu Djindjicu i saveznom premijeru u ostavci Zoranu Zizicu, najavivsi da ce se njegova misija u Srbiji zasnivati na pomaganju narodu. Prestolonaslednik Aleksandar je rekao da ce njihov dom na Dedinju biti otvoren za sve gradjane. "Bicemo bliski s narodom, jer samo ako smo zajedno, moci cemo da uzivamo u blagostanju koje cemo stvoriti. Ja nisam politicar, ja sam uz svoj narod", rekao je Aleksandar.

Predajuci prestolonasledniku Aleksandru odluku Savezne vlade, Zoran Zizic je rekao da svi zajedno prisustvujemo zajednickom trenutku nase istorije - kraljevska porodica vraca se u svoj dom, svoju zemlju i svom narodu.

- Kada se svom domu vrate Karadjordjevici, to znaci da ce svakom njegov dom i ono sto mu je oduzeto biti vraceno - rekao je Zizic.

Svecanom prijemu u Palati federacije prisustvovala je kraljevska porodica Karadjordjevica - Aleksandar, supruga Katarina i princeza Jelisaveta. Svecanosti su prisustvovali i clanovi Savezne vlade u ostavci, clanovi Krunskog veca i mandatar za sastav nove vlade Dragisa Pesic.

Princ Aleksandar sa suprugom Katarinom i ostalima koji su prisustvovali svecanom prijemu u Palati federacije dosao je pred kapije Belog dvora, donedavno sluzbenoj rezidenciji saveznih organa koja je sada ustupljena Karadjordjevicima.

A. Apostolovski
 

Blic, 18.07.2001,

Zoran Zizic urucio juce dokumenta prestolonasledniku Aleksandru Karadjordjevicu o ustupanju na koriscenje Belog i Starog dvora

Karadjordjevicima ispravljena nepravda

BEOGRAD Premijer Savezne vlade u ostavci Zoran Zizic urucio je juce dokument sa odlukom Savezne vlade prestolonasledniku Aleksandru Karadjordjevicu o ustupanju na koriscenje Belog i Starog dvora. Kada se svom domu vrate Karadjordevici, svako od nas bice blizi svom domu. Nadamo se, takode, da ce svakome od nas biti vraceno ono sto nam je nepravedno oduzeto izjavio je Zizic. Za prestolonaslednika, kako je sam rekao, jucerasnji dan je bio zaista dan D. Za mene, moju suprugu, kraljevsku porodicu, ovo je zaista veliki dan jer nakon sest decenija Karadordevici su ponovo kod kuce sa svojim narodom. Dolaskom nove demokratske vlasti ispravljena je velika nepravda i zahvalio bih se svima koji su nas godinama u nasem izgnanstvu iskreno podrzavali izjavio je juce u Palati federacije primajuci dokumenta Aleksandar Karadjordjevic i naglasio da porodica Karadjordjevic iskreno postuje sadasnju vladu i ceni demokratske procese. Prestolonaslednik je istakao da „nas narod zasluzuje slobodu i prosperitet" i najavio da ce njegova supruga, princeza Katarina imati pune ruke posla u humanitarnim akcijama s obzirom na veliki broj socijalnih i drugih problema.

Svesni smo velike odgovornosti koju preuzimamo ulaskom u Dvor - kaze Karadordevic.

Na pitanje da li u njegovim dzepovima zveckaju kljucevi Dvora, prestolonaslednik Aleksandar Karadordevic je izjavio: Moj dzepovi su prazni rekao je podigavsi sako. Imam samo dokument. A na pitanje da li ce prespavati u Dvoru, odgovorio je: Nisam siguran da ce nam to biti omoguceno veceras, ali danas ili sutra sve jedno je.

Ja nisam politicar, ne pripadam nijednoj partiji, ja sam sa celim narodom.

Prestolonaslednik je kako je izjavio za „Blic" pre 10 dana sa suprugom Katarinom posetio Dvor, kaze da je to bio veliki emotivni sok za njega, da ga je susret sa stvarima koje su pripadale njegovom ocu, dedi, pradedi, vratile duboko u proslost i daje to emotivno jako proziveo. Veruje da su svi predmeti na Dvoru sacuvani i da relativno dobro izgledaju. Princeza Jelisaveta Karadordevic podsetila je da je ona jedina ziva iz porodice Karadordevic koja je u Dvoru i rodjena.

Isecena rodjendanska torta

Prestolonaslednik Aleksandar je oko 19.30 sati stigao ispred kapija Dvorana Dedinju, gde su novinari zaustavljeni. Nije im dozvoljen ulazak. Citava prestofonaslednikova pratnja, zajedno sa saveznim premijerom, predsednikom i clanovima Krunskog saveta, usla je u Dvor. Kako nam je receno, s obzirom da je juce bio 56. prestolonaslednikov rodjendan, tamo je planirano secenje rodjendanske torte.

Ispred Dvora se okupila i grupa gradjana, neki od njih su pokusavali da pridju prestolonasledniku nudeci mu cvece: „Mozda ovo jeste siromasno, ali mi za bolje nemamo. To je od srca".

Ekspres, 18.07.2001.

UZ NAROD I KODKUCE

Kapije dvorova na Dedinju sinoc su se posle sest decenija konacno otvorile za prvobitne domacine clanove porodice Karadjordjevic. Novi (stari) stanari velelepnih zdanja je princ prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom Katarinom. Pred istorijskom kapijom na vrhu dedinjskog brda, gde su se u poslednjih pola veka smenila tri vladara, pracen bataljonom novinara i fotoreportera, prvi naslednik izgubljene krune gotovo u transu uzviknuo je „Ovo je moj dom". Samo sat ranije u plavoj sali Palate federacije na Novom Beogradu, odlazeci premijer Zoran Zizic, na prigodnoj svecanosti, urucio je dokument kojim je savezna vlada ovlastila porodicu Karadjordjevic da koristi oba dvorca na Dedinju sve dok se ne nadje konacno resenje o vracanju oduzete imovine. Bivsi premijer je taj cin ocenio kao „znacajan trenutak nase istorije".

Vidno uzbudjen, princ Aleksandar Karadjordjepic je izrazio nadu da je ovo „veliki dan" za njegovu porodicu, kraljevski dom i ceo narod. „Karadjordjevici su ponovo kod kuce i sa svojim narodom" rekao je ne skrivajuci osecanja.

Svecanosti u Palati federacije od porodice Karadjordjevic, pored princa Aleksandra i princeze Katarine, prisustvovala je princeza Jelisaveta Karadjordjevic, a od dalje rodbine Katarinin otac i sin iz prvog braka. Medju zvanicama nasao se novi mandatar savezne vlade Dragisa Pesic, ministri Bogoljub Sijakovic, Boris Tadic, Miodrag Kovac, gotovo svi clanovi Krunskog saveta.

Posle ceremonije kolona automobila uputila se prema Dedinju. Kroz glavnu kapiju, nakon kraceg zadrzavanja i razgovora s novinarima, prosli su clanovi porodice praceni malobrojnim prijateljima i clanovima Krunskog saveta. Kapija se za njima zatvorila, mada je novi domacin obecao da ce njegov dom uskoro biti „otvoren za sve".

Prema nasim nezvanicnim saznanjima, mala svecanost za dobrodoslicu odrzana je u Starom dvoru koji je nekada bilo rezidencija kralja Aleksandra i kralzice Marije. Posluzena je rodjendanska torta za 56. rodjendan princa Alsksandra.

U ovom lepom zdanju u neovizantijskom stilu koje je do ovih dana sluzilo kao rezidencija stranih drzavnika, vise nece biti stranih gostiju. Poslednji drzavnik kome je ovde ukazano gostoprimstvo bio je ruski predsednik Vladimir Putin. Ocevici kazu da je bio ocaran i da je rekao da nije video mesto koje je ravno ovom na vrhu slavnog beogradskog brezuljka.

Vecernje novosti, 18.07.2001.

PONOVO U SVOM DOMU

BEOGRAD Kada se gvome domu vrate Karadjordjevici, svako od nas svome domu ce biti blizi rekao je juce savezni premnjer u ostavci Zoran Zizic, Urucujuci princu Aleksandru Karadjordjevicu odluku Savezne Vlade, kojom je kraljevskoj porodici dato pravo koriscenja dvorova na Dedinju. Na svecanosti u Palati federacije, kojoj su prisustvovali i princeza Katarina i clanovi Krunskog savega, prestolonaslednik Aleksandar je izjavio da je ovo veliki dan za njega i njegovu porodicu i kraljevski dom.

Nakon sest deceiija Karadjordjevici su ponovo kod kuce sa svojim narodom rekao je princ Aleksandar.

Danas, 18.07.2001.

Kraljevskoj porodici juce svecano urucena Odluka Savezne vlade

Karadjordjevici usli u Beli dvor

Beograd • Uz aplauze, svece, povike dobrodoslice i rodjendanske cestitke nekoliko desetina gradjana i uz guzvu koju je pravilo isto toliko novinara domacih i stranih medijskih. kuca, prestolpnaslednik Aleksandar Karadjordjevic je sinoc, na svoj 56. rodjendan i zvanicno usao u Beli dvor. Povratku kraljevske porodice u svoj dom na Dedinju posle sest decenija izgnanstva prethodila je svecanost u Palati federacije na kojoj je Zoran Zizic, savezni premijer u ostavci urucio prestolonasledniku Aleksandru Odluku Savezne vlade o davanju na koriscenje dvorova na Dedinju clanovima Kraljevskog doma Karadjordjevic. Prijemu u Palati federacije prisustvovale su i princeze Katarina i Jelisaveta Karadjordjevic, clanovi Krunskog saveta i Krunskog veca kao i ministri Ziziceve vlade u ostavci.

Nakon sest decenija Karadjordjevici su ponovo kod kuce, sa svojim narodom. Ovo je veliki dan za mene, moju suprugu, moju porodicu, kraljevski dom. Nadam se da je ovo veliki dan i za zemlju i za nas narod. Svesni smo velike odgovornosti koju preuzimamo ulazeci u kraljevski dvor. Nameravamo da u buducnosti ostanemo bliski narodu. Nasa kuca bice otvorena za sve rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

Prema njegovim recima, princeza Katarina ce organizovati humanitarnu kancelariju na Dedinin i pomagace zdravstvu i socijalnim sluzbama. Prestolonaslednik se zahvalio najvisim predstavnicima vlasti sto su omogucili povratak Karadjordjevica, a posebno narodu „ za sve reci i molitve kojima su podrzavali clanove kraljevskog doma tokom dugih decenija njihovog prisilnog iznanstva iz zemlje".

Urucujuci prestolonasledniku zvanicni dokument o pravu na koriscenje dedinjskih dvorova, Zoran Zizic je ocenio da je „ovom odlukom Savezne vlade uspostavljen pravi red stvari, otvoren prostor tradiciji, ispostovane prave vrednosti i izvrsen nalog sudbine. Kada se svome dvoru vrate Karadjordjevici, svako od nas svome domu ce biti blizi uveren da zivi u pravom drustvu i da je na pravom putu", naglasio je Zizic.

Moj cilj je da ostanem

Posle nekoliko poseta dvoru nismo uspeli da vidimo kakva je komgletna situacija tamo. Nadam se da cu veceras prvi put spavati u dvoru. Zelimo i imamo plan da se uselimo vrlo brzo. Moj cilj je da ostanem i da dodju i moji sinovi rekao je sinoc prestolonaslednik Aleksandar vidno uzbudjen celim dogadjajem. On je izjavio da za uspostavljanje monarhije jos ima vremena i daje na prvom mestu ekonomski oporavak zemlje i resavanje egzistencijalnih pitanja naseg naroda. Naglasio je da ne zeli da se bavi politikom jer je njegova uloga da radi na jedinstvu i da ima kontakt sa svim politicarima. Princeza Jelisaveta, jedini zivi clan kraljevske porodice rodjen u Belom dvoru, najavila je da ocekuje da ce za nekoliko dana dobiti kljuceve i vratiti se u svoju sobu u dvoru.

Politika 17.07.2001.

SVECANO URUCENJE ODLUKE U PALATI FEDERACIJE

Karadjordjevici od danas u dvorovima na Dedinju

Princ Aleksandar ocekuje da ce to biti na dobrobit otadzbine

Princu Aleksandru Karadjordjevicu danas ce u Palati federacije u Beogradu svecano biti urucena odluka Vlads SRJ o pravu na koriscsnje dva dvora na Dedinju, saopstila je kancelarija Aleksandra Karadjordjevica u Londonu.

„Treba ocekivati da ce dvorovi Karadjordjevica na Dedinju ponovo postati mesta okupljanja svih onih kojima je dobrobit nase otadzbine na srcu", navodi se u saopstenju.

Savezna vlada odlucila je ranije da porodici Karadjordjevic budu vraceni Stari i Beli dvor u   rezidencijalnoj   beogradskoj cetvrti Dedinje.

Novosti 17.07.2001.

SVECANOST ZA KARADJORDJEVICE – U  UTORAK

URUCENJE ODLUKE

BEOGRAD  U utorak 17. jula u 18 sati, na 56. rodjendan prestolonaslednika Aleksandra Drugog svecano ce mu u Palati Federacije u Beogradu biti urucsna odluka Savezne vlade o davanju prava na koriscsnje dedinjskih dvorova  saopstila je kancelarija Aleksandra Karadjordjevnca.

Princ Aleksandar Drugi koristi ovu priliku da se jos jednom zahvali svima koji su doprineli donosenju ovakve odluke Savezne vlade, a pre svega predsedniku SRJ dr Vojislavu Kostunici, predsedniku Vlade SRJ dr Zoranu Zizicu i predsedniku Vlade Srbije dr Zoranu Djindjicu.

Blic 17.07.2001.

Kljucevi za princa

Danas u 18 sati, na njegov 56. rodjendan, prcstolonasledniku Aleksandru drugom Karadordevicu svecano ce u Palati federacije u Beogradu biti urucena odluka Savezne vlade o davanju prava na koriscenje dedinjskih dvorova.

Ovim cinom ce visedecenijska nepravda ucinjena jugoslovenskoj kraljevskoj porodici, ali i srpkoj tradiciji, najzad biti ispravljena.

Borba 17.07.2001.

Kraj kraljevskog izbeglistva

Njegovom Kraljevskom Visocanstvu prestolonasledniku Aleksandru Drugom danas ce u Palati federacije (18 casova) za 56. rodjendan biti svecano urucena odluka Savezne vlade o davanju prava na koriscsnje Dedinjskih dvorova, saopsteno je iz kancelarije Nj.K.E presgolonaslednika Aleksandra. U saopstenju se istice da ce ovim cinom bitp ispravljena visedecenijska nepravda ucinjena jugoslovenskoj kraljevskoj iorodici i srpskoj tradiciji.

Urucsnju odluke Savezne vlade prisustvovace prsdstavnici najvnsih drzavnih organa SRJ, a aolazak u Beograd princa Aleksandra, u pratnjn supruge princeze Katarine, ocekuje se u popodnevnim casovima, istice se u saopstenju.

Danas 16.07.2001

ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC

Selidba na rodjendan

„Veza izmedju dinastije Karadjordjevic i naroda nikada nije bila prekinuta i zbog toga sam srecan sto se posle pedeset pet godina vracam u svoj dom i svoju otadzbinu. Moja porodica i ja verujemo da ce nam ova istorijska odluka pruziti priliku da doprinesemo blagostanju i dobrobiti naroda. Zelim da naglasim da cu u punoj meri postovati tekuce demokratske procese" - izjavio je prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic neposredno posle odluke Savezne vlade proslog cetvrtka da se Beli i Stari dvor i prateci objekti na Dedinju daju na koriscenje prestolonasledniku kao staresini i drugim clanovima Kraljevskog doma Karadjordjevic. Prestolonaslednik se tom prilikom zahvalio saveznim i republickim vlastima koje su „doprinele donosenju ovakve odluke", kao i patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu na „molitvenoj i duhovnoj podrsci".

U nizu cudnih srpskih slucajnosti dogadjaj se zbio na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, zastitnika kraljeva Petra Prvog Oslobodioca i Aleksandra Prvog Ujedinitelja, kojima je posvecena kraljevska kapela u kripti Zaduzbine Karadjordjevica na Oplencu u kojoj je tog dana prestolonaslednik prvi put presekao slavski kolac. Sve se „poklopilo" i sa godisnjicom smrti kraljevica Tomislava, koji je preminuo na Petrovdan prosle godine.

Zvanicno useljenje Karadjordjevica na Dedinje trebalo bi da se obavi sutra na 56. prestolonaslednikov rodendan, a kako je najavljeno, posle donosenja ukaza o denacionalizaciji koji bi trebalo da stupi na snagu do oktobra ove godine, dinastiji Karadjordjevic bice vraceni u vlasnistvo dedinjski dvorovi, na koje po direktnoj liniji nasledno pravo polaze vise od 30 clanova kraljevske kuce. Da medju gradjanstvom ne bi bilo zabune ko ce to sve da plati, Savezna vlada je vec objasnila da ce troskove odrzavanja dvorova ubuduce snositi kraljevska porodica. Prestolonaslednik Aleksandar (1945), sin jedinac kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre (grcke princeze), po srpskoj liniji potomak Karadjordja, a po rumunskoj kraljice Viktorije, rodio se u apartmanu 212 londonskog hotela „Kleridziz", koji je za tu priliku proglasen jugoslovenskom teritorijom. Skolovao se u Svajcarskoj, SAD, Skotskoj i Engleskoj. Po zavrsenoj Britanskoj kraljevskoj vojnoj akademiji postao je britanski oficir, da bi se posle vojnicke sluzbe na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemackoj, okrenuo poslovnoj karijeri. Iz prvog braka sa brazilskom princezom Marijom de Glorijom od Orlensa i Bragance ima tri sina, princeve: Petra (1980) i blizance Filipa i Aleksandra(1982). Od 1985. godine u braku je sa Grkinjom Katarinom Batis. Govori vise jezika, a i sa srpskim sve bolje stoji. Bavi se skijanjem na snegu i vodi, jedrenjem, ronjenjem i podvodnom fotografijom. Ima sklonosti ka pozoristu, muzici i aktuelnim zbivanjima. Vazi za dobro obavestenog coveka koji je uprkos pritajenom balkanskom temperamentu umeren u nastupu i izjavama. Od prvog dolaska u otadzbinu 1991. godine, vise puta je posecivao Jugoslaviju i pomagao tadasnju srpsku opoziciju, slobodne medije i radio na humanitarnoj pomocì za narod. Jugoslovensko drzavljanstvo vraceno mu je sredinom marta ove godine posle odluke Savezne vlade o ukidanju Ukaza iz 1947. godine, kojim je nezakonito oduzeto drzavljanstvo ì konfiskovana privatna imovina Kraljevske porodice Karadjordjevic, nakon cega su clanovi kraljevskog doma resili da se defìnitivno vrate u otadzbinu

 J. Tasic