ЗРЕЛО ЗА МОНАРХИЈУ

У последње време, српска политичка сцена оптерећена је великим бројем афера и скандала док се економска беда продубљује. Број незапослених мери се милионима, а средњи слој скоро да и не постоји. Највећи део становништва живи испод границе сиромаштва. Инфлација је највећа у Европи… У развоју нових технологија, пре свега информатичког сектора, Србија знатно заостаје у односу на остале земље региона. Борба за власт странака и њихових коалиција, као и лична промоција њихових лидера стављају се изнад интереса државе и народа.

Ово се дешава у време када се ближе судбински преговори о коначном статусу Косова и Метохије. Држава Србија је све даље од Европе и света. Сада више не знамо који је крајњи рок за пријем у Европску унију.

Наши политичари, подељени, оптерећени личним сујетама, неспремни улазе у решавање горућих питања. Све политичке опције које обитавају на политичкој сцени Србије на само дас у потрошиле своје време веч грицкају и наше време које нам је од Бога дато.

Време је да кажемо збогом, заувек збогом, како остацима Милошевићеве диктатуре, тако и разним грађанским и малограђанским опцијама из постмилошевићевске ере. Гладан народ је сит како левих, тако и десних политичара. Србија тражи трећи пут.

Србији треба материјална, духовна и морална обнова. Не треба експериментисати са новим идејама, довољно је узети старе проверене рецепте. Док је била краљевина, као Србија или Југославија, наша држава била је моћна, поштована и од света призната. За наш динар се отимао васколики свет. Пљуштале су понуде за кредите.

Како монархија може да допринесе повратку моћи и угледа наше домовине? Престолонаследник Александар Други повезан је родбинским везама са свим европским краљевским домовима. Он је двадесетпето колено Стефана Немање, родоначелника српства, од кога воде порекло и многе европске владарске лозе. Он је кумче и рођак енглеске краљице Елизабете. Шпански краљ Хуан Карлос је његов кум и рођак његових синова.

Наравно, приликом прославе 60. рођендана Александра Другог, окупише се највиђенији људи данашњице, а међу њима и шведски Краљевски пар и владар Луксембурга. Ко би од данашњих политичара из Србије и Црне Горе могао да окупи толико угледних људи? Нико осим Његовог Височанства.

Његовим устоличењем, наша држава би добила владара који није оптерећен комунистичком прошлошћу, чиме не може да се похвали ниједна од држава бившег социјализма из Источне Европе. Сви остали, чак и ако нису били социјалистички функционери, бар су школовани и васпитавани у комунистичком духу, што је оставило трага у њиховом понашању и начину владавине. Такође, био би то једини шеф државе са простора бивше Југославије који није учествовао у крвавим ратовима.

Осим тога, ЊКВ Александар Други је најпозванији да преговара о судбини Косова и Метофије. Под вођством његовог деде, оно је 1912.године, први пут после пет векова, ослобођено од турског ропства. Зато треба да вратимо монархију коју сун ам узели на лажном референдуму уз помоћ ћоравих кутија и других застрашивања. И то не било који облик, већ уставну монархију у којој је краљ изнад политичких партија и њихових лидера. Над њим су само народ и свемогући Бог. Позивам све угледне људе да се укључе у ову преписку.

Без краља не ваља!

Зоран Станковић, Пожаревац