INTERVJU SA NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKOM ALEKSANDROM II

MONARHIJA: ZAŠTO DA NE?

Aleksandra Nenadović

Dragan Petrović

Srpski Prestolonaslednik je pozvao na ukidanje predsedničkog sistema zemlje i predvideo da bi Srbi izglasali obnovu Monarhije referendumom koji bi bio održan odmah, ističući da bi to donelo Srbiji bolju budućnost i pridruživanje Evropskoj Uniji. Aleksandar Karađorđević čija je porodica upravljala Srbijom od 1903. godine, a potom Kraljevinom Jugoslavijom do 1941. godine, rekao je tokom intervjua da bi povratak Kralja ili Kraljice na čelo države pomogao sređivanju odnosa Srbije sa ostalim delom Evrope kao i da bi to privuklo preko potrebne strane investicije. Među onima koji podržavaju Prestolonaslednika u krugovima beogradskih političara, pod vođstvom Vuka Draškovića, pređašnjeg ministra spoljnih poslova, čoveka monarhističkog opredeljenja, postoji uverenje da je nezavisnost Srbije po odlasku Crne Gore iz Jugoslovenske federacije - Zajednice Srbije i Crne Gore, obezbedila klimu za mišljenje da postoji potreba da se postigne sloga u narodu na nivou iznad stranačke politike, koja vodi narod prema ustavnoj monarhiji.

„Svi građani naše zemlje bi voleli da vide napredak, oni moraju imati normalan život kao što je to slučaj u zemljama članicama Evropske Unije i ne sme više biti u izolaciji“, rekao je Princ Karađorđević za Belgrade Times.

Prestolonaslednik je rekao da bi Srbiji, koja je sada ostala sama sa sobom pošto su građani Crne Gore izglasali nezavisnost na referendumu, bilo mnogo bolje kao Ustavnoj Monarhiji, u kojoj je „kralj iznad politike, (i) predstavlja simbol stabilnosti, jedinstva i kontinuiteta“. Spekulacije u političkim krugovima nameću ideju da Prestolonaslednik želi da vidi svog najstarijeg sina na prestolu radije nego samog sebe.

Princ Karađorđević je rekao da Srbija „ne može da priušti sebi svađu između dva glavna politička kabineta“, što očigledno upućuje na česta neslaganja između srpskog predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice. Poznato je da je gospodin Koštunica privržen monarhističkom opredeljenju i da bi moglo da mu godi da se pozicija predsednika Tadića ukine, iako monarhisti nisu preuzeli aktivnu organizaciju referenduma za vaspostavljanje prestola. „U interesu je svih političkih stranaka da podrže Ustavnu Parlamentarnu Monarhiju“, kaže Prestolonaslednik.

„Ovo će doneti stabilnost Srbiji, a u svakom slučaju bi uvek postojali demokratski izbori baš kao i u republici, s tom razlikom što nema više predsedničkih izbora“, nastavio je. Rođen u egzilu u Britaniji 1945. godine, Karađorđević je bespomoćno posmatrao nasilni i krvavi raspad šest bivših republika Jugoslavije tokom devedesetih. On je neprestano i otvoreno kritikovao sada pokojnog predsednika Slobodana Miloševića za njegovu ulogu u krvoproliću.

Prestolonaslednik i njegova porodica su se vratili u Srbiju 2000. godine posle revolucije koja se zamalo pretvorila u krvavu revoluciju, i kojom je Milošević svrgnut sa vlasti. Princ se doselio nazad u Kraljevski Dvor na Dedinju uz saglasnost gospodina Koštunice koji je porazio Miloševića na predsedničkim izborima u jesen 2000. godine. Popularnost Prestolonaslednika se naročito poboljšala tokom proteklih godina. Politički izvori potvrđuju da oko 15 procenata Srba podržava obnavljanje monarhije a članovi Krunskog Veća kao savetodavnog tela Krune procenjuju da je podrška monarhiji sada oko 30 procenata.

Prestolonaslednik veoma često priređuje humanitarne i dobrotvorne događaje i organizuje sastanke između vodećih ljudi u svetu biznisa i političara.

Princ Karađorđević odbacuje navode da je monarhija politički zastarela, ističući primere Španije, Velike Britanije, Švedske, Belgije, Danske i drugih modernih monarhija kao „veoma stabilnih i veoma socijalno i demokratski naprednih država“.

„Trebalo bi da se zna da bi Srbija, kao optimističan član Evropske Unije, radila rame uz rame sa ostalim Ustavnim Parlamentarnim Monarhijama članicama Evropske Unije“, navodi on.

Ankete pokazuju da ideju o obnovi monarhije pod Karađorđevićima podržava oko 1/3 javnog mnjenja, a skoro 2/3 ne podržava ovu ideju.

Prestolonaslednik je nagovestio da bi većina glasala na potencijalnom plebiscitu za obnovu monarhije, uprkos „nedostatku informacije o ustavnoj monarhiji“.

„Decenijama monarhija je bila nipodaštavana kao loša, dok je u stvari Tito na svoj način podržavao monarhe koji su bili na čelu ustavnih monarhija i pozivao ih da ga posete u Jugoslaviji.“

Prestolonaslednik Aleksandar međutim tvrdi da se on ne bi direktno mešao u politiku, kao što to čini Bugarski monarh Simeon koji je do prošle godine bio na poziciji premijera, poziciji koja je, po nekim mišljenjima, trebalo da posluži kao odskočna daska za vaspostavljanje monarhije u Bugarskoj koja je ukinuta od strane komunističkog režima. Simeon se upleo u skandal zajedno sa svojim italijanskom rođakom Princom Viktorom Emanuelom, koji je ranije ovog meseca bio uhapšen sa optužbom za upletenost u prostituciju i ilegalne kockarske prevare povezane sa Cosa Nostra na Siciliji.

Od pada Berlinskog zida monarhisti u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, uključujući Albaniju i Rumuniju, vodili su kampanje za obnovu monarhije kako bi obezbedili stabilnost, ali porodica Srpskog Prestolonaslednika očigledno prednjači u nastojanjima da se obnovi monarhija i ustoliči prvi tron u post komunističkoj centralnoj Evropi.

„U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji,…Kraljevska Porodica i šef države se ne mešaju u politiku, nisu članovi nijedne političke stranke i ne duguju nikakve usluge nijednoj političkoj stranci. U republici predsednik je uvek član političke stranke i on pripada jednoj stranci.“, rekao je Prestolonaslednik.

U maju, Crna Gora, poslednji preostali član federacije, izglasala je nezavisnost prekidajući kontinuitet zajednice dve države i uklanjajući poslednje tragove onoga što je nekada bila Jugoslavija. Prestolonaslednik Aleksandar je izjavio da se po odlasku Crne Gore iz zajednice perspektiva Srbije poboljšava.

„Tužan sam zbog odlaska Crne Gore iz zajednice, ali želim građanima Crne Gore sve najbolje…“