Princeza Katarina Karađorđević u intervjuu za "Borbu" govori o humanitanim akcijama i životu prinčevskog para u Srbiji

Uvek se rukovodim time da moramo činiti dobra dela

Princa Aleksandra i vas nedavno je ugostio večerom američki potpredsednik Džozef Bajden, kakve poruke iz Vašingtona donosite?

Potpredsednik Bajden nas podržava i smatra da građani Srbije zaslužuju bolju budućnost. I mislim da zaista to i misli. Bajden je, primajući mog supruga, rekao da ga veoma poštuje i odao mu je priznanje zbog doprinosa uvođenju demokratije u Srbiji. Ja sam razgovarala sa suprugom potpredsednika SAD. Ona je veoma angažovana u borbi protiv raka dojke, a moje su ambicije slične - da spasim žene u Srbiji, da ne umiru od ove bolesti. Smatram da smrt nije neminovan ishod, ako se bolest otkrije blagovremeno i lečenje započne na vreme. S Bajdenom, njegovom suprugom Džil i ambasadorkom Nensi Brinker prisustvovali ste humanitarnoj trci za lečenje raka dojke, koju organizuje Suzan G. Komen. Tim povodom u SAD ste održali govor pred 50.000 ljudi. Da li ima inicijativa da se ta manifestacija uskoro održi u Beogradu?

Ambasadorka Nensi Brinker, čija je sestra umrla od raka dojke, uspela je za 30 godina da prikupi milijardu i tri stotine miliona dolara za istraživanje i borbu protiv te bolesti. To je dokaz koliko jedna žena može da uradi, zbog uspomene na sestru i obećanja da će se boriti da čovečanstvo dobije bitku s rakom. Bila mi je velika privilegija što sma imala mogućnost da predstavljam svoju zemlju i govorim pred 50.000 ljudi zajedno sa mojim suprugom, potpredsednikom Bajdenom, njegovom suprugom i ambasadorkom Nensi Brinker Trka se održavala na prostoru od Bele kuće do Kapitol Hila. Ljudi koji su imali rak i uspešno se izborili s tom bolešču bili su u roze majicama. Oni čiji su rođaci ili prijatelji izgubili bitku s bolešću imali su bele majice sa slikom preminulog ili su fotografiju preminulih držali u rukama. Poruka te humanitarne trke je da ljudi moraju da vode računa o zdravlju. Tada se, takođe, prikupljaju sredstava za borbu protiv raka dojke. Nadam se da ćemo je uskoro realizovati i u Beogradu. Ambasadorka Brinker je ponudila podršku za to.

Vaša Fondacija je nedavno poklonila Ministarstvu zdravlja Srbije mobilni digitalni mamograf, uz pomoć kojeg će se kontrolisati zdravstveno stanje žena na jugu Srbije. Time ste se uključili u državnu akciju borbe protiv raka. Kakva su vaša saznanja, koliko žene u Srbiji brinu o zdravlju?

Srbija je veoma srećna što ima veoma dobrog ministra zdravlja. Slika stanja u Srbiji nije dobra, rak dojke je veoma prisutan. Ministarstvo je pripremilo dobru strategiju za borbu s tom bolešću. Moramo brinuti o ženama Srbije ali i voditi računa o njihovoj zabrinutosti i na pravi način im predočiti važnost preventivnih pregleda. Ne smemo ih preplašiti. Zato smo nabavili digitalni mamograf i organizovali konferencije i seminare za lekare. Ne možete imati aparat bez znanja, a znanje je beskorisno bez aparata. Žene moraju da shvate da par minuta pregleda može da im spasi živote. Organizovali smo i konferenciju za oko 200 lekara u vezi s rakom dojke. Ponosna sam na to koliko se onkologa iz Srbije odazvao mom pozivu. Pripremamo se za još jednu takvu konferenciju u septembru, u Beogradu. Veoma sam ponosna na svoje prijatelje iz Njujorka, koji su poreklom Grci, a imaju fondacije u Njujorku i Grčkoj. Oni razumeju moje česte pozive za pomoć, pošto imamo najveću učestalost oboljevanja od raka dojke u Evropi. Upravo tako smo i nabavili mobilni digitalni mamograf. Aparat jeste skup, ali su moji prijatelji rekli da je to ništavno prema tome koliko je života spasti. Na kraju, udruženo, svi smo pomogli, "General Electric" koji je proizvođač mamografa, firma "Bence" iz Velike Britanije koja je proizvela prikolicu... Ključna stvar u prikupljanju novca je poverenje. U međunarodnoj zajednici suprug i ja uživamo poverenje koje smo pribavili i Srbiji. Takođe sam veoma ponosna što je moja Fondacija uz pomoć moje prijateljice Katarine Sofijanu i Grejs Nelson, supruge senatora Nelsona, uspela da obezbedi za Srbiju dva mamografa.

Pomažete starima, mladima, izbeglicama, talentovanima... i za to ste dobili mnogobrojna priznanja, koje vam je najdraže?

Pre svega, privilegovana sam što živim u Srbiji i što mogu da pomažem njenim građanima. Zahvalna sam i Bogu što mi je dao ovu mogućnost. Malo sam stidljiva zbog nagrada, zato što ne pomažem zbog njih, već zbog toga što zaista brinem za srpski narod. Međutim, da ne prihvatim nagradu, ljudi bi bili povređeni jer žele da mi pokažu da cene moj trud. Uvek se rukovodim time da moramo činiti dobra dela, tako sam vaspitana. Moj otac je prošle godine dobio priznanje kao jedan od najvećih filantropa koga je Grčka ikada imala. I moja majka je veliki filantrop i uvek nam je govorila da treba da brinemo za druge. Dobila sam mnoge nagrade, ali najveća je ta što živim u Srbiji, pomažem ljudima i imam priliku to da radim. Moj suprug mi je to omogućio i ja sam mu zahvalna.

Kakvi su planovi Fondacije vašeg supruga?

Fondacija mog supruga je veoma značajna jer on veruje u obrazovanje mladih i da je to ključ za lepšu budućnost i prave lidere. Ta Fondacija đacima iz Srbije dodeljuje stipendije za školovanje u inostranstvu. On veruje u mladost i mnogo žali što svoju nije proveo u Srbiji. Moj suprug svakodnevno piše mnogim univerzitetima i traži stipendije za mlade. Tako je poslao 40 studenata iz Srbije na školovanje u Veliku i Britaniju i neke u Kaliforniju, Indijanu, Čikago.

A šta planiraju mladi prinčevi Petar, Filip i Aleksandar?

Prinčevi su odrasli uz nas. Blizanci Filip i Aleksandar su od 18 meseci sa mnom. Odrasli su u ubeđenju da treba voleti ljude i Srbiju. I pre nego što smo suprug i ja prvi put došli u Srbiju, dečaci su znali svoje poreklo. Pamtim intervju s dečacima koji je obavljen sa svakim pojedinačno u odvojenim prostorijama. Kada su ih pitali šta ja radim, svi su odogovorili da provodim vreme telefonirajući i moleći za pomoć Srbiji - to je bio snažan utisak za njih. Znam da će se prinčevi vratiti u Srbiju i nastaviti naš rad. Danas, oni stiču znanja, iskustvo i obrazovanje. Moraju raditi na tome ne bi li i oni imali priliku da pomažu. Sledeće godine prestolonaslednik Aleksandar i ja obeležavamo 25 godina braka.

Kako izgleda jedan običan dan na dvoru?

Jun je bio veoma interesantan, imali smo mnogo događaja. Suprug i ja imamo poznanstva širom sveta. Svakodnevno radimo na tome da negujemo i razvijamo te kontakte, a to zahteva celodnevni angažman. To sve radimo kako bismo našli mogućnosti za investicije i pomoć ljudim Srbije. Uveče kada moj muž krene da spava i vidi da ja još uvek telefoniram, on se uznemiri i kaže mi da svi u Srbiji sada spavaju, i da ne mogu da pomognem nikome. A, ja kažem: "Spavaju u Srbiji, ali su u Americi budni, mogu nekog pozvati, uvek može nekome pomoći".

Od 17. jula 2001. živite u kraljevskom dvoru. Vrata Belog dvora su već šest godina otvorena za građanstvo, kakvi su utisci posetilaca, šta vas najviše pitaju?

Kada god smo tu nastojimo da se sretnemo sa turistima i da popričamo sa njima, svi žele da se slikaju sa nama. Donose i pisma, slike i isečke iz novina i pokazuju nam: "Ovo je vaš otac, vaš deda s mojim dedom". Trudimo se da negujemo tradiciju. Posebno mi se dopada kada ljudi povedu bebu u dvor i žele da se slikam s njima. Uvek se interesujem odakle su, ako su mladi u koju školu idu, pitam ih i zašto su želeli da posete baš dvor.

Plava krv i biznis

"Veoma sam ponosna na prinčeve Petra, Filipa i Aleksandra. Završili su školovanje i trenutno stiču znanja i iskustvo u poslu kojima se bave. Princ Petar je završio studije umetnosti, a radi u oblasti grafičkog dizajna i kompjuterske tehnologije. Princ Filip je završio koledž u Velikoj Britaniji i nakon toga je završio studije Hotelskog menadžmenta i administracije u Švajcarskoj i počeo da radi u Velikoj Britaniji, dok se Princ Aleksandar, nakon završenih postdiplomskih studija iz oblasti advertajzinga, zaposlio kao Međunarodni koordinator za korespodenciju u jednom prestižnom magazinu u SAD", kaže princeza Katarina Karađorđević. Dejvid je nakon diplomiranje počeo da radi u oblasti finansija. Oženjen je grkinjom Endži sa kojom ima sina Aleksandra koji ima godinu i po dana. Alison je poslovna žena koja ima četvoro dece.

Deca i unuci

"Imamo petoro dece, ali i petoro unučadi. Unuka Amanda je završila fakultet Vašington univerzitet u Sent Luisu, Mezuri, sada radi u Čikagu i veoma je uspešna u svom poslu, a ima samo 23 godina. Stefani ima 22 godine, nedavno je završila univerzitet u Indijanapolisu, Indijana i radi u Njujorku. Nikolas je stipendista i počinje treću godinu studija. Majkl ima 17 godina i završava ove sledeće gimnaziju", kaže princeza Katarina Karađorđević.