GLORIJA, maj 2005.

NAŠ DOM: PRINCEZA KATARINA I PRINC ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ

Istorija za laku noć

Prinčevski par, čije su biografije dostojne epohalne melodrame, prvi put je otvorio svoje privatne odaje u kojima su knjige, slike, nameštaj i uspomene raspoređene tako da pravilno ocrtavaju emotivni portret jedne zemlje

Piše: Natalija Dević Photo: Marija Čalić

Da bi stigao do Kraljevog dvora, prelepog zdanja koje je 1924. godine počeo da gradi njegov deda kralj Aleksandar I i završio pet godina kasnije, prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević morao je da promeni nekoliko adresa. Svako mesto na kom je živeo upisivalo se u istoriju. Nije pomoglo ni što su Titovi partizani, kad su ušli u čarobni kompleks na Dedinju, gde prestolonaslednik danas žvi, iz obesti pucali u čelo Hristu oslikanom na svodu porodične crkve Karađorđevića. Ne samo što nisu ubili veru, već nisu uspeli da zatru ni sećanje na monarhiju. Sudbina je htela da se Aleksandar II, pedeset šest godina kasnije, vrati na svoje.

Kad je 1945. rođen u Londonu, nije tako izgledalo. Došao je na svet u apartmanu 212 Klaridžis hotela, a zbog zakona da budući suveren mora biti rođen na teritoriji svoje države, tadašnji britanski kralj Džordž VI istog dana ga je proglasio teritorijom Kraljevine Jugoslavije, što je ozvaničeno ukazom koji je potpisao Vinston Čerlil. Njegov otac, Petar II, prognan i umoran od revolucije koja ga je, iako nikada nije abdicirao, ispostaviće se, zauvek odvojila od svog naroda, silno mu se obradovao. Suprugu, kraljicu Aleksandru od Grčke, obasuo je poljupcima i poklonima, od kojih su krunski dragulji bile njegove suze koje su kanule i na budućeg kralja. Te suze princ je 2001. doneo u Srbiju i prolio ih, od sreće, na pragu Dvora. U potpuno zapuštenu zgradu, po kojoj su zbog nemara Miloševićevih prvoboraca pretrčavali pacovi, obnovio je uglavnom sopstvenim sredstvima i doveo na reprezentativan nivo. Danas bi u njoj s ponosom mogao da primi i kraljicu Elizabetu II, koja ga je krstila i s kojom je u srodstvu po majci, kao šesnaesti u redu za presto i nasleđe britanske krune.

Kuća čudnih predaka

- Posle mog rođenja, roditelji su otputovali u Švajcarsku. Bilo je to moje prvo putovanje. Bili smo u Sent Moricu koji pamtim, iako sam imao samo dve godine. Putovanja su im postala način života. Živeli su između Evrope i Njujorka. Imao sam dadilju, samo jednu, ali sjajnu. Negovala je me i pazila predivno. Bila su teška vremena za mog oca, kralja Petra II. Roditelje sam sretao u Njujorku, Parizu i na jugu Francuske, gde su poslednjih godina živeli - kaže prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević. U osmoj je krenuo u "Le Rosey", čuveni švajcarski internat, i tu je proveo pet godina. - Bila je to sjajna škola, a raspuste posebno pamtim jer sam ih provodio kod bake, grčke kraljice Aspazije koja je imala predivnu kuću u Veneciji. Išao sam često i na skijanje koje sam naučio u Italiji, sa sedam godina, u Kortini DAmpeco.

Posle završetka Britanske kraljevske vojne akademije, 1972. oženio se, prvi put, princezom Marijom de Gloria od Orleana i Braganze, potomkom carske dinstije Brazila i rođakom španskog kralja Huana Karlosa. Venačanje je upriličeno u Viljamanrikeu de la Kondesa u Španiji.

- Moja prva žena i ja smo živeli u Južnoj Americi i Brazilu. Imali smo stan u Rio de Žaneiru, a njeni roditelji su imali prelepu kuću na brdu iznad Rija. Tu smo proveli četiri godine, a onda smo se preslili u Čikago. Tamo je imao stan i živeo kao sasvim običan čovek.

- Radio sam za jednu američku kompaniju, kad je rođen moj prvi sin, princ Petar, 1980. godine. Onda smo se preselili u Virdžiniju. U Ferfaksu 1982. rođeni su blizanci, prinčevi Filip i Aleksandar. Nažalost, moj brak se godinu kasnije okončao, a onda sam sledeće godine upoznao moju sadašnju suprugu Katarinu kojom sam se oženio 1985. u Londonu. Tamo sam preselio i svoju kompaniju i kupio prelep stan u potkrovlju. Tu sam živeo sa sinovima i suprugom, a onda smo kupili divnu kuću u Najtsbridžu, jednom od najlepših delova Londona, gde smo boravili do 2001, dok se nismo vratili u Srbiju.

Kad mu se, konačno, ispunio životni san da se vrati u zemlju svojih predaka, princ je shvatio da mu je preskupo da održava i kuću u Londonu, posebno što je obnova zapuštenog dedinjskog kompleksa zahtevala ogromne izdatke. - Pažnju smo usredsredili na dom u koji smo želeli da uložimo sve, zbog toga smo odlučili da prodamo londonsku kuću. Međutim, tržište nekretnina je posle terorističkog napada na Njujorku 11. septembra 2001. bilo toliko loše, da nismo mogli da dobijemo ni približno razumnu cenu. Posle brojnih pokušaja, na kraju nam se posrećilo da nađemo zakupca, bankara. Iznajmili smo kuću koja nam sad donosi prihod, a nadamo se i da će cene nekretnina rasti. Kupili smo i mali stan u Londonu, pa kad odemo u posetu mojim sinovima koji tamo žive i studiraju, nemamo troškove za hotel. Stan je nešto sasvim drugo. Samo zaključate vrata i to je to. Kuća iziskuje neuporedivo više.

Odiseja koja će ga dovesti u kuću predaka započela je slikom daleke Kraljevine Jugoslavije koja se u dečačkoj mašti prestolonaslednika stvarala iz priča koje je slušao od oca i majke. - Priče o mojoj zemlji slušao sam od rođenja, ali sam tek sa šest-sedam godina počeo da stičem sliku o svemu što se dogodilo. Sve češće, otac mi je pričao o otadžbini, uvek samo s jednom mišlju: da se vrati kući i živi u Beogradu. Od aprila 1941, kad je prognan zajedno s vladom, i kad se preselio prvo u Grčku, zatim u Palestinu, Egipat, pa London, to mu je bio jedini san. Slušao sam iznova i iznova priče o Jugoslaviji, o njegovoj ljubavi prema zemlji, ljudima, religiji. Bio je očajan što za vreme Titove vlasti, iako je narod relativno dobro živeo, nije bilo demokratije, a drago mi je što nije doživeo da vidi Miloševićevo doba, kad je narod silno propati. Bio bi očajan. Ali, najteže i najtužnije mi je bilo što sam ga gledao kako, znajući da mu je ovde dom, silno pati. Opisivao mi je svaku sobu u kući, park, svaku sitnicu, svaki detalj. Jedna od priča kralja Petra II bila je o tome kako se nikad nije popeo na Triglav. - "Znaš, obiπao sam svaki kutak moje zemlje, bio na moru i na svim planinama toliko puta, ali nisam uspeo da se popnem na vrh Triglava i to ne mogu da prežalim", ponavljao je. A pričao mi je i o porodici, Karađorđu. Moje priče za laku noć danas deca uče iz istorije.

Grob Titove ljubavnice

Kraljev dvor se nalazi na prostoru od sto trideset hektara, koliko obuhvata dedinjski kompleks. Pored njega, tu je i Beli dvor čiju je izgradnju započeo kralj Aleksandar I 1934. godine. Posle njegovog ubistva u Marseju iste godine, radovi su nastavljeni. Zavšπen je dve godine kasnije. Tu je i nekoliko paviljona, od kojih je najpoznatiji onaj preko puta Kraljevog dvora u kom je velika Meštrovićeva skulptura, tri bazena i Slamnata kuća. Najbizarniji spomenik vremenima koja su protutnjala između odlaska kralja Petra II i povratka prestolonaslednika Aleksandra II svakako je grob Titove ljubavnice Darjanke Paunović, u neposrednoj blizini Belog dvora. Sahranjena je tu 1946, i danas počiva na istom mestu. Karađorđevići su odlučili da tako i ostane, osim ako njena porodica ili bliski rođaci jednog dana ne odluče drugačije.

Samo zdanje, koje je danas prestolonaslednikov dom, delo je arhitekata Živojina Nikolića i Nikolaja Krasnova koji je zaslužan za rešenja velikog dela Kremlja. Dvor je u tipičnom srpsko-vizntijskom stilu, s fasadom od belog bračkog kamena koji je korišćen i za stubove kolonade koja glavnu zgradu povezuje s porodičnom crkvom. U prizemlju su nadaleko čuveni Plavi salon, Velika trpezarija, Kraljev kabinet, Biblioteka i Zlatna ili Firentinska soba. Na spratu su prestolonaslednikove privatne odaje, a u podrumu soba za bilijar, kućni bioskop, nekoliko manjih salona i Soba šapata. Ovaj deo palate posebno je impresivan jer je ruskom arhitekti Krasnovu data potpuna sloboda za rešenje enterijera. Tako su dve prostorije replike Kremaljskih, a nad svima su svodovi oslikani rukom, s motivima ruskih i srpskih bajki.

Kad se bajka njegovog detinjstva ostvarila i kad je zakoračio na glavna vrata, Aleksandar II je prepoznao sve.

- Moja žena nije mogla da veruje. Kad me pitala gde ćemo da spavamo, bez premiđljanja sam je odveo u sobu na spratu koja je sada naša spavaća. "Kako znaš?", ponavljala je dok sam joj govorio čija je koja soba bila. "Ovo je moj dom. Ovo je bila soba mog oca, soba mog dede, to će biti i naša", objasnio sam. Znao sam je iz detinjstva, do u detalje. Naravno, mnogo toga je nedostajalo, ali to je bilo to. Ovo je oduvek bio dom.

- Verujem da je ovo blagoslov - dodaje princeza Katarina. - Ova kuća je istorija koja pripada narodu. »Čini mi se da su svi problemi koje smo u životu imali i bili zato što smo bili odvojeni od svojih korena. Sve je to povezano s domom. U njemu sve počinje.

U ovom, kraljevskom, počinje velikim holom. Na zidovima pod neobičninim mermernim stubovima su prelepe replike srednjovekovnih fresaka iz manastira Dečani i Sopoćani, impozantan bakarni luster, škrinje iz osamnaestog veka i veliki klavir. Odatle se ulazi u Plavi salon uređen u baroknom stilu, koji krase dva visoka pozlaÊena ogledala, dve kineske vaze, postamenti s bistama, salonske garniture s ručno vezenim meblom, visoki stubovi, čudesna slika "Adonis i Venera" Nikole Pusana iz petnaestog veka i, svakako najupečatljivije, pogled koji se kroz visoka zasvođena vrata prostire na Dedinje, Košutnjak, Topčider i Avalu. S desne strane su Kraljev kabinet, u renesansnom stilu, u kome dominira veliki pisaći sto, prelepo Neklebino platno iz 1916, Kraljeva zastava-steg i lovorov venac, a pored je ogromna Biblioteka s dugim stolom ispred prelepog kamina i bistama mladog kralja Petra II, Njegoša, autoportret Ivana Meštrovića i Kornelijusov globus iz 1745. godine. Iz salona se ulazi i u Zlatnu sobu, neobičnu i po mnogima najlepπu, poËevπi od plafona, koji je replika onih u firentinskim palatama iz šesnaestog veka, preko rukom oslikanih šπkrinja u kojima su bili pokloni za kralja, do fascinantnog platna Ëuvenog Palma Vekija, iz šesnaestog veka. Sa iste strane je i Velika trpezarija u renesansnom stilu, sa impresivnom tapiserijom iz sedamnaestog veka, s motivom Aleksandra Velikog, iz Pariza, koja pokriva centralni zid, bronzanim lusterom i dve kineske vaze iz Dinastije Ćing, sedamnaesti vek, koje su postale čuvene i po tome što je jednu polomila Mirjana Marković. Tu je i intimno dvorište, ušuškano između kolonada koje vode do crkve, ukrašeno prelepim skulpturama najpoznatijih autora, gde Aleksandar II voli da popije popodnevnu kafu.

Sobe njegovog detinjstva u kojima se igrao bile su drugačije. A bio je nestašno i živo dete. Momačkih dana se seća i po druženju sa rođakom princom Čarlsom, naslednikom britanske krune, na čijem venčanju je bio, oba puta. On je nešto mlađi od mene, tako da smo se sreli na mojoj poslednjoj godini školovanja u Škotskoj. Tada smo se najviše družili i izlazili zajedno. Naravno, i kao deca smo mnoge raspuste provodili zajedno, bili jedan uz drugog i u srećnim i u tužnim prilikama, jer je naše prijateljstvo ostalo postojano tokom godina.

Njegova majka, kraljica Elizabeta II, i njegov deda, kralj Džordž VI, su bili mi kumovi na kšπtenju, tako da smo oduvek bliski.

Najzanimljivije je, svakako bilo, prilikom Aleksandrovih boravaka u Bakingamskoj palati, odakle se upravo vratio posle Čarlsovog venčanja s Kamilom Parker Bouls, sada vojvotkinjom od Kornvola. - Venčanje u dvorcu Vinzor je bilo veoma lepo. Svi su zaista srećni zbog toga. I narod, i pričevi Vilijam i Hari, svi osim dva-tri tabloida koji to rade zbog tiraža. Prestolonaslednik se živo seća i Čarlsovog prvog venčanja s princezom Dajanom Spenser. - Dobro sam je poznavao. Ona je bila zaista divna i brižna osoba. Imala je taj "magični dodir", kako je neko kasnije rekao. Brinula je za siromaπne i bolesne, činila sve što je bilo u njenoj moći da pomogne onima kojima je bilo potrebno. Zaista sam joj se divio.

Na kraljevska venčanja sećaju ga potpisane fotografije u dnevnoj sobi, koje uz one sa mnogobrojnim rođacima kraljevske krvi stoje na stolu i komodama u dnevnom boravku. Jedna od njih je i sa Grejs i Renijeom od Monaka, na čijoj sahrani je nedavno bio.

- Zaista je bio divan čovek. Mnogo sam ga cenio. Pravi džentlmen, a Grejs savšπena dama i draga žena. Toliko uspomena mi je nagrnulo tog dana, jer sam mnogo vremena proveo u Monaku. Moji roditelji su nekoliko godina živeli u tom gradu, a nedaleko je bila i njihova francuska kuća.

Intimni doručak

U sadašnjoj se njegove privatne prostorije nalaze na spratu. Tu je veliki dnevni boravak kojim dominira kamin širok četiri i visok šest metara ispod pravougaonog svoda s drvenim gredama tipičnim za srpske kuće. Podeljen je na dve celine.

Ispred kamina je velika moderna garnitura na koju može da se smesti dvadesetak osoba, a u drugom delu je stara, salonska, okružena komodama, stočićima sa ogledalima i vitrinama na kojima se nalaze ikone, prelepi predmeti od srebra, svećnjaci, posude, mali krčazi za mleko i kutijice za lekove najrazličitijih oblika. Ostale sobe su raspoređene kružno oko ove, a ima ih devet. Tu je soba princa Petra, sa prelepim širokim krevetom i neobičnim komodama, princa Filipa, takođe prilično jednostavno nameštena, mada je vrhunska dragocenost u njoj mala biblioteka u kojoj su francuske knjige iz osamnaestog i devetnaestog veka, poput prelepo ilustrovanih tomova Hiljadu i jedne noći, Nodijerove istorije iz 1900, Istorije Napoleonovih ratova iz 1839. s B.Z.Vorkinovim ilustracijama kao i ilustrovane Puškinove priče iz 1925. Soba mlađeg blizanca Aleksandra, je i najlepša. Krevet je sav u inkrustacijama, s visokim uzglavljem i dve komode u istom stilu. U njoj je i prelepa bela beržera s tabureom za noge i radni sto. U Momačkoj sobi, kako ukućani zovu mali salon između prinčevskih spavaćih, je dva veka star osmougaoni sto i ista takva salonska garnitura ukrašena lavljim šapama, škrinja iz devetnaestog veka i radni sto iz istog perioda, koji se neočekivano dobro uklapaju s ultramodernim plazma TV-om, kompjuterom i faksom pored kojih stoji gomila papira i knjiga. Tu je i neprocenjiva Bekafumijeva slika "Amazonke" i turski tepih pred kojim je predsednik te zemlje, kad ga je prilikom posete 1970. video, ostao zadivljen. Gostinske sobe, zelena, bež i roze, na drugoj su strani sprata, odvojene malim prolazima, svaka sa kupatilom, a u sredini su kabinet princeze Katarine, prestolonaslednikov kabinet i kraljevska spavaća soba. Princezin kabinet je jedna od najlepπih prostorija u Dvoru. Osim pozlaćene salonske garniture koja se nalazi pored kamina, tu su i vitrina s plavim venecijanskim čašama i vazama, dva veka star pijanino, kineska komoda i radni sto ukraπen reljefnim pozlaćenim anđelima. Prestolonaslednikovim kabinetom dominira veliki radni sto i televizor, a iz njega se ulazi u spavaću sobu. Sva u mekim tonovima svetla koje se rasipa po debelom belom tepihu i komodama od masivnog drveta, veliki beli krevet s visokim uzglavljem u svemu tome deluje impresivno. Smešten pored lučnih prozora i vrata kroz koja se izlazi na terasu s najdivnijim pogledom u prestonici, najlepše na njemu su svakako beli jastučići s izvezenim inicijalima Aleksandra II i Katarine.

Na istom nivou je i mala kuhinja, trpezarija i zastakljena veranda. U kuhinjici, koju par koristi za intimne doručke i večere, najviše je čajeva, džemova i začina, dok u trpezariji od srebrnog posuđa i dekorativnih komada zastaje dah. Ceo zid ove prostorije pretvoren je u vitrinu za srebro, ali su tri najlepša predmeta na komodi ispred: set za čaj od srebra ukrašen žadom i srebrna činija koja umesto drški ima po dva konja u skoku. Tu su i vina, "Mouton Cadet", "Caberne Souvignon", "Don Vince Enzo" i Todorofov "Teres" koja prestolonaslednik donosi sa putovanja, i na kraju velika zastakljena veranda, s pogledom na park i paviljon s Meštrovićevom skulpturom, u kojoj zimi piju jutarnju kafu.

Kraljev dvor je prvo nasleđe koje je Aleksandar II dobio, još uvek samo s pravom korišćenja.

Moj otac je morao da napusti zemlju za veoma kratko vreme, pošto je i sama palata bila bombardovana 6. aprila. Tokom Titovog režima, stalno se pisalo i pričćalo o tome kako je kraljevska porodica pobegla sa svim blagom, što bi bilo divno da je istinito, jer bih onda živeo kao car sve ove godine, ali to nije tačno. Morao sam da radim i zarađujem. Stekao sam dobro obrazovanje, postao profesionalni vojnik,što je deo porodične tradicije jer su to bili i pradeda, kralj Petar I, koji je završio poznatu San Sir francusku Akademiju, i postao čuven kao kralj, zatim deda Aleksandar I, a onda i moj otac koji je tokom Drugog svetskog rata naučio da pilotira. Bio je veoma strastven pilot. Tako sam i ja nastvio porodičnu tradiciju, a pošto sam završio Akademiju, posvetio sam se biznisu. Bavio sam se advertajzingom, bankarstvom, građevinarstvom. Bilo je to sjajno iskustvo, tokom koga sam uvek živeo od svog rada. Isto tako, mnogo sam naučio radeći u Americi.

Tokom tog perioda, samo su oni obrazovaniji sa kojima je stupao u kontakt znali da je princ. Aleksandar II to nije isticao. - Uvek sam imao svoje ime i prezime, ali mnogima to nije naročito značilo. Neki su me čak pomalo i žalili, smatrajući da je moje prezime predugo i veoma komplikovano za izgovor. Samo oni koji su dobro poznavali istoriju, znali su ko sam. Vodio sam normalan život, kao i moji sinovi sada u Londonu., Oni studiraju i rade pod svojim imenom i prezimenom, najčešće bez titule. Iako smo silno ponosni na svoje prezime, to je jako dobro jer verujem da niko ne treba da bude povlašćen. Sve što jesi, treba i da zaslužši - kaže s ponosom princ.

Ćevapčići za visoke goste Ovde je našao sve o čemu je celog života maštao. A prvi susret sa Srbijom imao je 1991. godine. Bilo je to iskustvo koje neće zaboraviti dok je živ.

- I ranije sam se susretao sa ljudima iz dijaspore jer smo, nažalost, zemlja koja ima tri miliona stanovnika u inostranstvu. Ali, kad sam prvi put kročio u Beograd, bio je to neopisivo emotivan momenat.

Ne ustručava se da kaže kako je plakao, bez zadrške.

- Ja sam Srbin, osećajan sam - objašnjava. - Možda drugi, hladni i rezervisani, to ne razumeju. Ja sam odavde i i ponosan sam na svoje emocije. I sve ono o čemu je maštao prepoznao je u susretu s ljudima. - Bilo je tu i grljenja i poljubaca, svega. Tako je i trebalo da bude. To sam želeo. Povratak je bio san. Te godine, ilegalan. - Ponovo sam došao 1992, na dva meseca. Obilazio sam fakultete, štrajkovao sa studentima. To nikad neću zaboraviti. Posebno, kad sam ponovo došao 1995. godine. Moj stric Tomislav je bio jako bolestan i morao sam da ga vidim. Bilo je to usred sankcija. Ljudi su bili tako nesrećni. Bio sam očajan. U Srbiji je našao sve čemu se nadao.

- Prvo što me pogodilo, o čemu mi je otac celog života pričao, bila je lepota ove zemlje. Vozio sam se okolo: boje, posebno mirisi, bili su neverovatni. Ravna Vojvodina, pa onda jug gde su prelepa brda, Šumadija, sve. Sve je čarobno. Kad se poslovne obaveze završe, najviše vremena provodi na spratu. Goste i prijatelje dočekuje u prizemelju.

- Ova kuća, koja zaista jeste dom, neobično je topla. Tipičan srpski stil, s primesama vizantijskog i orijentalnog, daje neverovatu mešavinu koja osvaja na prvi pogled. Svi koji su posetili našu zemlju i nas, bili su fascinirani onim što su videli u Dvoru. Smatram da sam imao mnogo sreće u životu, jer sam ovde. Ja ga zovem "Mali Versaj".

Katarina i Aleksandar obožavaju duge šetnje po parku. -Svaki slobodan trenutak koristimo za to. Kad smo došli, ličio je na šumu, toliko je bio zapušten. Bilo je više od šesto stabala, žbunja, svega. Uspeli smo sve da uredimo i sad su trava i cveće svuda. Posebno volim zalaske sunca u ovoj kući. Pre neki dan, dok sam telefonirala iz svog kabineta, sunce se tako prelomilo kroz moje prozore, da sam morala da prekinem razgovor da ga ponovo vidim, iako sam ga videla bezbroj puta. Ovo mesto je čarobno - kaže princeza Katarina. I tvrdi da je istorija, s kojom se srela ulazeći u palatu Karađorđevića, nije uplašila. Posle obnove kuće koje je podrazumevala brojne popravke i adaptacije, krenuli su da dolaze i gosti. Do sada ih je "svratilo" 35.000 koliko je zvanično registrovao protokol Kraljevog dvora. Među njima su bili svi najviši državnici Srbije i Crne Gore, crkveni velikodostojnici, ambasadori i visoki predstavnici drugih zemalja. Zvuči neverovatno, ali prestolonaslednik i princeza i u tako žestokom rasporedu nalaze vremena za privatne posete i zabave. - Desi se i to. Imamo mnogo prijatelja koji uživaju da dođu na vikend i provedu vreme kod nas. Iako svi jedva čekaju da obiđu dedinjski kompleks, posete Beli dvor i vide park i sve što imamo ovde, uvek ih odvedem na Oplenac. Crkva i mozaik ih, nepogrešivo, fasciniraju. Prosto ne mogu da veruju da imamo tako nešto. I, ja uvek kažem da ih je u našoj zemlji toliko da ne bismo mogli ni za mesec dana da obiđemo sve. A onda odemo u Aranđelovac, u restoran, gde se bacimo na klopu. Srpska hrana, a posebno ćevapčići s lukom, hit je i za mene, i za sve moje goste. Odlaze apsolutno oduševljeni srpskom kuhinjom - objašnjava Aleksandar II.

Kraljevski pilići

Iako obožava našu klopu, kad želi da obraduje svoju suprugu, prestolonaslednik joj spremi sasvim neočekivan "specijalitet".

- Ja zaista volim da kuvam različite paste. Najviše volim one s pečurkama, brokolijem, u tome sam ekspert, to me opušta. Ali Katarina više od svega voli - kokice. To je najromantičnije što mogu da uradim za nju, jer smo oboje filmofili, i onda zaista uživamo.

Ostatak vremena je rezervisan za čitanje.

- Obažavam istorijske knjige, ali i sve one iz kojih mogu da se upoznam sa savremenim tokovima i događajima. U inostranstvu prvo posetim biblioteke, u Londonu knjižare, svaki put, u Americi takođe. Imam ogromnu kolekciju naših knjiga štampanih u inostranstvu, ali sam ih najviše pročitao u poslednje tri godine otkad sam ovde.

Dom je za njega mesto odakle crpi energiju za sve što radi. I Karatina se slaže da je kuća izvor energije.

- Ovo je naše gnezdo. Posebno kad smo na spratu, gde su naše lične prostorije, to je zaista dom. Tu smo opušteni, možemo da se zagrlimo, nasmešimo jedno drugom i to malo slobodnog vremena koje imamo provedemo zajedno. Ljudi koji imaju mnogo vremena, ne znaju da ga cene. Vreme je za nas poklon. Najčešće sede na verandi, posebno kad pada sneg. - Tada je najlepša. A kad poželimo kafu, pređemo u moj kabinet. Zato se trudim da na stolu pored kamina nemam previše stvari, jer je to soba u kojoj moj suprug i ja provodimo prijatne trenutke. Zimi upalimo vatru u kaminu i uživamo. To je naše vreme za espreso - kaže princeza. U proleće i leti doručkuju na terasi koja se nalazi u Momačkoj sobi. - Taj deo kuće je prelep. Sveže je, vazduh je rezak i očaravajući. Tako doručak započinjemo osmesima i lepim rečima koje upućujemo jedno drugom. Kad se završi dan, princ i princeza najviše vole da obuku - tenerke. - Tako se osećamo najopuštenije, posebno kad šetamo - kaže Katarina i otkriva da u vrtu ima deset pilića, a evo i zbog čega:

- Silno sam ponosna na njih. Daju deset jaja svakog dana, i svakog jutra ih kuvam suprugui za doručak. On uživa u tome, a ja u jutarnjoj kafi koju mi on skuva. Tako održavamo taj osećaj međusobne topline i zajedništva. Nikakve titule i palate to ne mogu da promene. A pre doručka oboje imaju svoj raspored u teretani.

- Imamo dve trake za hodanje i dok to radimo slušamo ili čitamo vesti, tako u isto vreme vežbamo i srpski. Dan nam počinje u šest ujutru - objašnjava princeza. - U Velikoj trpezariji obično priređujemo večere, a onda, tradicionalno, odlazimo u suteren. Svi koji tamo uđu bivaju potpuno fascinirani. I mi smo, još uvek. Te boje, kompletan enterijer, sve je očaravajuće - kaže prestolonaslednik .

Suteren je treći deo palate koji je svodovima, različito oslikanim zidovima i uzdignutim podovima podeljen na osam celina. Najveća je soba za bilijar, a tu su i prelep kućni bioskop sa galerijom, soba za šah i karte, dva mala salona i Soba šapata.

- Moji sinovi su mnogo bolji u bilijaru nego ja. Mada, jednom prilikom, bilo je to zaista divno veče, svi smo bili tu, krenuli smo da igramo i najednom sam počeo da dobijam. Imao sam sreće, krenulo mi, i oni su bili šokirani. Ali, to je bilo samo jedno veče. Obično se i ne upuštam, jer me uvek dobiju, naročito Filip koji ima preciznu ruku i odlično oko. Šah i karte ne igraju, jer mnogo više vole da pričaju. - To je tako tipično srpski - smeje se prestolonaslednik. - Mnogo pričamo, da. Ovih dana najviše govore o venčanju Katarininog sina Dejvida, a princeza iz prethodnog braka ima i kćerku Alison, udatu u Grčkoj. Venčanje će biti u Atini 7. maja, a kum će biti ministar unutraπnjih poslova Grčke.

- Ženi se Grkinjom, zbog čega sam veoma srećna jer je ona prava tradicionalna Balkanka, što znači da će biti dobra majka i supruga, nesebična, brižna za porodicu i decu. On zna da je to kao da se ženi Srpkinjom.

Ali, ipak je ove godine najvažniji događaj šezdeseti rođendan prestolonaslednika Aleksandra. Na Dvoru se već obavljaju ozbiljne pripreme za 17. jul. - Pedeseti rođendan moj suprug je proslavio u Klaridžis hotelu, u Londonu, gde je rođen, o čemu je 23. aprila, pisao londonski "Tajms". Bilo je više od četiri stotine zvanica, od toga stotinu njegovoh rođaka iz svih evropskih dinastija. Svi kraljevi i kraljice su bili tu, čak i kraljica Elizabeta II. Kad je gasio svećice na torti, Aleksandar je poželeo samo jednu želju: da šezdeseti dočeka u svojoj zemlji. Ovaj rođendan je poseban zbog slavlja πto mu se jedina i najveÊa æelja ispunila, i moja dužnost je da bude poseban. Iako je lista gostiju još uvek tajna, krunisane glave su na njoj. U međuvremenu, treba popraviti deo krova koji prokišnjava i okrečiti gostinske sobe. Princeza želi da sve bude savršeno.

U suterenu koji posetioce jednako kao i ukućane ostavlja bez daha, sve je bajkovito. Svako ko je ikada čitao ruske bajke, pomisliće da se našao usred nje, ne samo zbog toga što se jedna od prostorija zove Soba čudesa. Uz zidove oslikane živim, jarkim bojama, s motivima žar-ptice i mitskih bića iz slovenskih legendi, savršeno se uklapaju kitnjasto rezbareni stubovi, trostruki lukovi nad prolazima, galerije i tepisi izrađeni s istim motivima. Najzanimljivija je, ipak, ona u kojoj je kralj Aleksandar I provodio najviše vremena. Dvorske intrige, neophodne za svaki pravi istorijski triler, koje su se plele i po hodnicima srpskog dvora, završavale su se pred svodovima "Sobe šapata". Nazvana tako jer je kralj poslušao savet graditelja i dao im slobodu da jedan drevni istočnjački izum ugrade u pravoslavnu palatu, obezbedila mu je luksuz privatnosti na prostoru te male sobe. Kažu da na svakom dvoru zidovi imaju uši: na zidu ove nalazi se visoka bela česma i pored nje, u udubljenju, starinski ključ. Razgovor koji je morao da ostane tajna vodio se na sofi u neposrednoj blizini, a pošto bi na porculanu s grbom Kraljevine Jugoslavije bila poslužena kafa. Kralj bi otpustio ađutante i diskretnim pokretom okrenuo ključ. Voda bi potekla niz zid i šum koji je pravila, uz dva debela zastora sa strane, bila je savršena zavesa za konspiraciju koja se između sagovornika plela. Tajnu ove sobe prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević otkriva mi šapatom:

- Na zidu je bio oslikan grb Kraljevine Jugoslavije. Kad su došli partizani, prefarbali su ga i naslikali nov motiv. Ali, ako se zagledate, još uvek možete videti krila orla kako vire sa strane.