INTERVJU NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA I PRINCEZE KATARINE ZA BLIC PULS

Na kafi kod

NJ.K.V. Katarina i Aleksandar Karađorđević

OVO JE NAŠ DOM

Kraljevski par uživa u lepoti svoje rezidencije na Dedinju koju su otvorili za sve ljude željne znanja, kulture i istorije. Najsrećniji su kada su i deca sa njima, a najvažniji ritual im je zajednički doručak. Kao i svaka porodica, bore se sa računima za struju, vodu i grejanje

piše: Milica Crnogorac

foto: Dejan Živančević

Te subote, 10. oktobra, nismo ni bili svesni da uživamo u poslednjem letnjem danu ove jeseni, ali igrom slučaja proveli smo ga kraljevski! Sedeli smo u Kraljevskom dvoru na Dedinju, ispred nas se pružao predivan pogled na Beograd, posluga je nečujno donosila posluženje, a "Puls" je razgovarao i pio kafu sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem i njegovom suprugom princezom Katarinom. Bračni par je bio veoma dobro raspoložen iako su ustali ranom zorom.

- Pre nego što ste vi došli imali smo zajednički doručak sa zamenikom ministra zdravlja u našoj vladi, gradskim sekretarom, šefovima ginekologije, onkologije i radiologije Kliničkog centra Beograda i sa tri doktora iz Čikaga. Pričali smo o mnogim važnim stvarima iz oblasti zdravstva, budućoj saradnji, ali i o lepotama Dedinja i Beograda – objasnila nam je princeza Katarina.

- Doktori iz Čikaga nisu mogli da veruju kako je lepo vreme u Beogradu, jer tamo je već počeo da pada sneg. Danas je 10. oktobar, a kao da je leto! Iskoristićemo i ovo popodne za šetnju, jer imamo divan park. Vazduh je divan, svež i šetnja nam mnogo prija – nastavio je priču princ Aleksandar, koji se pohvalio i njihovim malim ritualima.

Prestolonaslednik i njegova supruga, pre svih obaveza koje ih u toku dana čekaju, sami doručkuju, a doručak sprema lično Katarina.

- To nam je veoma važno i već je postalo tradicija. Zajednički početak dana daje nam veliku energiju, a to je nekad i jedino vreme kada zaista možemo da budemo sami. Ja ustanem pre njega, nekad čak i u šest ujutro, jer nam obaveze počinju u osam. Aleksandar voli jaja, ali domaća, a mi ovde imamo naše koke, tako da ja ujutro odem po njih i spremim doručak dok on ustane.

Princeza Katarina kaže da i kada nema planiranih obaveza u toku dana najviše razmišlja o poslu, o humanitarnim akcijama koje je pokrenula i koje tek planira. Princ je taj koji je podseća da ponekad treba i da se odmori, pogotovo kada su u Beogradu.

- Vrlo često planiramo kako ćemo uz kokice pogledati neki dobar film, ali na kraju se sve svodi na maštanje. Mnogo više pričamo o tome, čak se i dogovorimo koji ćemo film gledati, ali ne uspemo to da ostvarimo. Pa, dobro, lepo je i maštati. Ali, trebalo bi da se potrudimo da to i ostvarimo ponekad, zar ne? – upitala je princeza svog supruga.

- Stvarno bi trebalo, u pravu si, ali uvek imamo važnijih obaveza. Znate li šta je još zanimljivo? Kada smo došli ovde, zatekli smo mnogo umetničkih dela, ali nijedno od njih nije imalo dosije. Pisalo je samo, recimo, „u ovoj sobi se nalaze dve slike i tri stolice“, ali nije se znalo njihovo poreklo. Onda smo napravili umetničku arhivu sa svim podacima, jer važno je da sve bude zavedeno i zapisano. Ovo je zaista mali Versaj i odavno nije zabranjeni grad. Otvoren je za sve koji žele da upoznaju lepote ovih dvorova i ja sam presrećan što svakodnevno ljudi dolaze u obilaske, što žele da upoznaju istoriju.

Održavanje carskog kompleksa je skupo i naporno, a i sami Karađorđevići kažu da im je to bio veliki problem kada su došli i još uvek je.

- I dvorovi stare, kao i ljudi. Ovaj Kraljevski je obnavljan pre tridesetak godina, a na Belom dvoru nisu izvođene restauracije, tako da je on u lošijem stanju. Prokišnjava, što je veoma loše za umetnička dela koja se nalaze tamo. Bilo bi lepo kada bi vlada pomogla po tom pitanju, jer to je između ostalog i istorijski muzej – kaže princ Aleksandar, a princeza Katarina ga podseća da ne prođe dan da ne pozovu majstore zbog nečega.

- Ko zna u kakvom bi stanju naš dom bio danas da moj muž nije uložio sopstvena sredstva za popravke. Znate, svaka porodica ima neki svoj fond za decu, za njihovo školovanje, za budućnost uopšte, i bila sam mnogo tužna kada je Aleksandar morao da načne taj fond kako bi novac uložio u dvorove. Ne samo to već su od tog novca plaćeni svi troškovi: računi za struju, vodu, grejanje. Jer ovo je kuća kao i svaka druga i ima svoje račune koji moraju da se plate, a to nije rađeno godinama.

- Ovo je naš dom, ovo nije hotel. Živimo na prvom spratu, tamo je vrlo udobno i prijatno. Prava je kućna atmosfera. Moj deda je zaslužan za takav ambijent, on je uposlio najbolje arhitekte iz Srbije i Rusije da napravi dobar dom za svoju porodicu. Beli dvor je klasičniji, dok je ovde više nego prijatno za život. Nas dvoje imamo svoje odaje, sinovi takođe, ima i nekoliko gostinskih soba, kao i veranda gde volimo da sedimo i odakle se pruža predivan pogled na park.

Prestolonaslednik i njegova supruga mnogo putuju, ne samo širom sveta nego i širom Srbije.

- Želimo da upoznamo Srbiju i naš narod. Mnogo kilometara smo prešli za ovih poslednjih osam-devet godina. Volimo da se upoznajemo sa narodom koji nas uvek toplo primi i tako dokazuje koliko smo gostoljubiva i dobra nacija. Naravno, uvek sam tužan kad vidim da u nekim delovima ljudi teško žive, kad vidim užase bombardovanja.

- Uvek se oduševim kada vidim koliko talentovanih ljudi ima ova zemlja. To je neverovatno! Žao mi je što svet to ne vidi, ali trudimo se da to pokažemo.

Prethodnog dana prestolonaslednik Aleksandar bio je u Marseju i na Oplencu, povodom obeležavanja 75 godina od ubistva njegovog dede, kralja Aleksandra Karađorđevića.

- Jučerašnji dan je zaista bio neverovatan. Nikada pre nisam bio u Marseju i bio sam veoma uzbuđen što ću videti gde se sve to desilo. Posetio sam i spomenik, koji je na moje veliko iznenađenje ogroman, položio sam cveće, a zatim sam otišao u gradsku skupštinu gde su nakon ubistva doneli mog dedu i položili ga na sofu. Sa mnom je bio i naš ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji mi je pružio veliku podršku u tom za mene izuzetno emotivnom trenutku. Istog popodneva doleteli smo u Srbiju, i sa aerodroma velikom brzinom stigli na Oplenac, gde je kralj sahranjen. I tamo je bilo prelepo. Sve vreme sam mislio na mog oca Petra, koji je imao samo 11 godina kada se sve to desilo, kada su ubili njegovog oca. Sve u svemu, bio je to za mene veoma važan dan i zahvalan sam svima, posebno predsedniku Borisu Tadiću, koji je bio sa nama, ali i ostalima: celokupnoj vladi, ministrima, vojsci. Svi su bili neverovatni, oduševljen sam. Bili smo i na Avali, na Grobu neznanom junaku. Mislim da nijedna zemlja nema takav spomenik, na vrhu planine, sa pogledom na ceo grad.

- Veoma sam ponosna na svog muža i svakog dana sve više uviđam koliko je dinastija Karađorđević bila značajna za ovu zemlju, koliko su uradili. Moj muž ne samo što nosi dedino ime nego liči na njega po mnogim stavovima, pogotovo kada je reč o Srbiji i srpskom narodu. Najsrećniji je kada vidi napredak i živi za dan kada će Srbija postati članica EU. Ponosan je jer se Srbija trudi to da postane i svakodnevno traži načine da taj proces ubrza. Stalno se pita šta još možemo da učinimo i tako i mene motiviše da još više radim. Toliko je uporan u svojim nastojanjima da i ja moram da budem bolja pored njega. On stalno priča i sanja o boljem životu, boljoj Srbiji i iskreno mislim da je on pravi dar za ovu zemlju.

- Sad si me ganula! Hvala ti – rekao je prestolonaslednik, sa neskrivenim emocijama i zagrlio svoju suprugu.

- I ona toliko dobrih dela čini za ljude.

- Ti si mi dao priliku za to. Nekad me ljudi pitaju koje su najizraženije osobine mog muža. Znate, monarhija nije kao što je nekad bila. Nije dovoljno samo to što je on sin kralja Petra, već je važno i kakav je privatno, i šta dobro može da donese svom narodu. Aleksandar je pošten, pun poštovanja prema svima, ima energiju koja zbližava ljude, uvek traži dobro u ljudima. Pored svega toga, on ima veliki kredibilitet i integritet u celom svetu. Mislim da ljudi nisu svesni koliko kontakata ima, među predsednicima država, premijerima, kraljevima! Kada smo imali proslavu njegovog 50. rođendana, bila je to divna ceremonija u londonskom hotelu “Kleridžis”, gde je i rođen, došlo je 400 zvanica, a 100 od njih su bile kraljevske porodice. Svi kraljevi i kraljice sveta došli su na rođendan mog muža, uključujući i kraljicu Elizabetu, njegovu kumu. Ona je u vreme Aleksandrovog rođenja bila princeza. Njen otac, kralj Džordž, bio je kum i kralju Petru i mom suprugu. Došli su američki senatori, kao i predsednici najvećih svetskih korporacija. Mislim da to dovoljno govori o ugledu koji moj Aleksandar ima u svetu.

Ovako lepe reči o mužu od jedne supruge, pa makar ona bila i princeza, odavno (a možda i nikada) nismo čuli! I princ se složio sa nama i spontano uzvratio komplimente.

- Verujte mi, ona je neverovatna. Stalno je koncentrisana, podseća me na stvari koje treba da uradim, sve stiže. Često joj kažem da stane, da se odmori. Usred noći ustane da nekom pošalje imejl, da nekog pozove.

- Sve u porodici zavisi od žene. Kako se žena postavi takav će joj biti brak, takva će joj biti deca, život uopšte. Žena mora da odredi prioritete, da sve i svakog postavi na pravo mesto. Ljubav, nežnost, briga, poštovanje, požrtvovanje. To ništa ne košta, a mnogo znači. Žene vole da pričaju, ali još je lepše kada ona zna da sluša. Da čuje šta joj muž govori, da razume. Biti srećan zbog njegovog uspeha, zbog tuđeg uspeha uopšte – otkrila nam je princeza male tajne uspešnog braka, dok je prestolonaslednik i pored sunčanog jutra razgovor završio temom koja ga najviše okupira: Srbija u EU.

- Mislim da će do kraja godine Srbija da napravi još nekoliko koraka napred, svi se trudimo. Žao mi je što nas koči samo jedna zemlja, Holandija. U Srbiji živi skoro devet miliona ljudi i šteta je sprečavati toliki narod da uđe u Evropsku uniju. To me boli. Na svoj način pokušavam da ubedim druge strane zemlje da pritisnu Holandiju da promeni mišljenje. I ostale zemlje u regionu moraju da uđu u EU, samo tako ćemo ponovo biti jaki. Ako je ceo region stabilan, šanse za bolji život su veće. Svi moramo biti u prvoj klasi, jer mi jesmo deo Evrope.