Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic

Vratili smo se ne da bismo uzimali, nego da bismo davali

Staresina Kraljevskog doma Karadjordjevic, prestolonaslednik Aleksandar, zajedno sa suprugom princezom Katarinom prosle nedelje prisustvovao je proslavi 50. godisnjice krunisanja britanske kraljice Elizabete Druge, sa kojom je u rodbinskim i kumovskim vezama. Karadjordjevici ce sutra 12. juna na Oplencu prirediti svecanost kojom ce se obeleziti 100 godina od dolaska kralja Petra Prvog Oslobodioca na presto Srbije, a iduce godine proslavice se vek od njegovog krunisanja. Jubileji kraljevskih porodica bili su povod za razgovor sa prestolonaslednikom Aleksandrom koji za Danas govori iz prve ruke o utiscima iz Londona, odnosu srpskih dinastija, danasnjoj ulozi ustavne monarhije. - Poziv kraljice Elizabete Druge bio je divna prilika da posle 50 godina u Vestminsterskoj opatiji prisustvujem obelezavana jubileja njenog krunisanja.

Ne mozemo vise dozvoliti da stalno sami sebi "pucamo u nogu": Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic

Gledano iz ugla aktuelnih svetskih procesa i trendova, gde Vi vidite sada na pragu 21. veka mesto i ulogu monarhija?

- Danas u Evropi sve monarhije su ustavne i sve su izuzetno uspesne i demokratske zemlje. U njima monarh vlada, a predsednik vlade zajedno sa kabinetom ministara, odnosno vlada upravlja. Monarh je neutralan, postuje svakoga i obezbedjuje kontinuitet i jedinstvo u zemlji. To je upravo ono sto je i nama potrebno. Neki inostrani, nama naklonjeni mediji skrenuli su nam paznju da se na Srbiju u inostranstvu jos gleda u negativnom svetlu, kao na zemlju ispunjenu onim za sta postoji grozna rec - "balkanizacija". Podrucje ogromnih tragedija i patnji, u kome su se desila uzasna etnicka ciscenja, koje ima veliki broj izbeglica. Svakako da kao Srbin volim svoju zemlju, ali isto tako sam i duboko zabrinut. Za mene je 5. oktobar 2000. godine bio, zapravo, kraj Drugog svetskog rata u ovim podrucjima. Veoma sam zadovoljan sto su posle 5. oktobra vlast preuzeli pametni ljudi, ali i dalje postoji problem sa unutrasnjim sukobima. Zato smatram da bi za nasu zemlju sada bilo najbolje predstaviti je ponovo medjunarodnoj javnosti kao ustavnu monarhiju. Ovo bi skrenulo paznju sveta. To je upravo ono sto se desilo u Spaniji. I oni su imali diktaturu, i to fasisticku. Presli su na sistem ustavne monarhije u kome demokratija ima potpunu kontrolu nad drustvom iz cega su proistekle veoma pozitivne stvari, kao sto je clanstvo u Evropskoj uniji.

Kada ste prvi put dosli u zemlju posle smene Milosevicevog rezima rekli ste: "Prvo demokartija, pa onda monarhija". Da li ovo Vase otvoreno zalaganje za obnovu monarhiju znaci da smo vec osvojili demokratiju ili da je zbog svadje politicara za ostvarenje demokratije neophodna monarhija?

- Medju nasim politicarima, kako u vladi, tako i u opoziciji, nema nedostatka talenta. Medjutim, ozbiljnost situacije svodi se u sustini na jednu rec - stabilnost. Mi smo uspostavili demokratski proces u zemlji, imali smo slobodne izbore. Mnogi od tih izbora, doduse, nisu doneli resenje, sto nam se desilo vec nekoliko puta. S druge strane, u samoj Vladi postoje sukobi i citav spisak predloga zakona koji tek treba da dodje pred parlament. Slazem se da, gledano u svetskim razmerama, situacija danas nije ekonomski dobra i da mi jos trpimo posledice prethodnog rezima i zlocinackog bombardovanja, ali ne mozemo vise dozvoliti da stalno sami sebi "pucamo u nogu". Moramo imati demokratiju, ali i disciplinu. Gledano iz mog iskustva skoro dvogodisnjeg zivota u zemlji, smatram da je doslo vreme da se polako pocnu razmatrati prednosti ustavne monarhije.

Kriticari ove ideje trebalo bi da imaju u vidu da ja kao licnost postujem sve ukljucujuci i nasu proslost. Nisam ni protiv koga i ne trazim nikakvu osvetu. Postujem ljude koji bi mogli da budu na mestu sefa drzave, ali moramo imati u vidu da svi oni dolaze iz neke politicke stranke. Ja ne pripadam ni jednoj

Da li bi u nasem slucaju otvaranje pitanja obnove monarhije jos vise produbilo postojece politicke podele u drustvu?

- Za pokretanje ovog pitanja postoji interesovanje i medju politicarima, kako u vladi, tako i u opoziciji, jer je u njihovom interesu da postoji stabilnost kako bi oni mogli da nastave da rade na sprovodjenju reformi. Medjutim, tuzno je sto kod nas postoji veliko nepoznavanje sustine ustavne monarhije. Mnogi mi govore: "Jedva cekam da Vi dodjete na vlast". Ja uopste ne zelim da dodjem na vlast. Ustavna monarhija jasno definise ulogu monarha. To nije put ka osvajanju diktatorske vlasti. Sva vlast ustavne monarhije je u rukama onih koji su izabrani, sto vec izuzetno dobro funkcionise u evropskim zemljama koje imaju takvo uredjenje. Jedan od boljih primera je Belgija, u kojoj zive dva naroda, razlicita po mnogo cemu - po veri, poreklu - a ustavna monarhija je ta koja cuva jedinstvo zemlje.

Koliko sada veze i kontakti clanova Kraljevskog doma Karadjordjevic, a pre svega Vase sa predstavnicima drugih kraljevskih kuca i uticajnim licnostima, mogu da olaksaju ukljucenje nase zemlje u svetske tokove i resavanje problema?

-Moja supruga i ja imamo odlicne kontakte sa evropskim monarhijama, kao i sa onima izvan Evrope. Bliski smo sa vise kraljevskih porodica, kao sto smo veliki prijatelji sa svim clanovima britanskog kraljevskog doma. Prilikom ovog poslednjeg susreta u Londonu zahvalili smo se princu od Velsa na poklonu, aparatu za jednu bolnicu. On je veoma zainteresovan za nas zdravstveni sistem. Zeleo bi da nam pomogne i ubuduce, kao i da dodje u nasu zemlju, ali to je stvar o kojoj mora da odluci vlada u Velikoj Britaniji. Dobre kontakte imamo i sa predsednicima republika medju kojima ima i levo orjentisanih. Imamo odlicne odnose sa mnogobrojnim clanovima parlamenata i poslanicima. To su ljudi sa najsirim mogucim spektrom politickih pogleda, ali svi oni postuju demokratski proces. Oni pokazuju veliko interesovanje za nasu zemlju. Zanima ih kakva je situacija i koji su problemi.

Naravno, i nasi politicari kada putuju u inostranstvo, pokusavaju da preko svojih kontakata postignu isto, ali problem je sto se oni po povratku u zemlju vracaju na situaciju unutrasnjih sukoba, sto je i za njih tesko. Mislim da bi svi mi trebalo da radimo kao jedan tim, da postujemo jedni druge, ali i da imamo disciplinu.

Da li su humanitarne aktivnosti oko kojih ste veoma angazovani i Vi i Vasa supruga jedina oblast drustvenog zivota u kojoj bi Kruna mogla da bude od pomoci?

- Kada smo se vratili u zemlju znali smo da je humanitarna situacija krajnje ozbiljna, jer je nasa zemlja dozivela sve nedace koje su se u ovom regionu desile. Moja supruga je izuzetno naporno radila na organizovanju humanitarne pomoci, ja sam joj u tome sa zadovoljstvom pomagao koliko sam mogao. Vratili smo se ne da bismo uzimali, nego da bismo davali. Dok smo ziveli u inostranstvu ona je oformila organizaciju "Life line" koja se bavi pruzanjem humanitarne pomoci. Kada smo se vratili osnovala je fondaciju "Princeza Katarina" u kojoj radi izuzetno dobar tim ljudi. Radimo na prikupljanju sredstva za kupovinu medicinske opreme. Zdravlje nacije je od najveceg znacaja i mi se najlepse zahvaljujemo organizacijama koje su pomogle nasem sistemu zdravstvene zastite. Naravno, Kruna je tacka i mesto spajanja.

Mnoge znacajne licnosti koje su nasi gosti, kao i oni koje upoznajemo u inostrastvu zainteresovani su da ekonomski pomognu nasoj zemlji. Mi imamo velike talente koji prave planove za medjunarodne organizacije. U mnogim organizacijama, poput Svetske banke, receno mi je da su izvestaji i planovi koje pravimo veoma dobri, ali citav taj napor i vredni rad mora biti podrzan i zaokruzen stabilnoscu koja ce privuci strane partnere.

Kako Vi vidite, po mnogima, neizvesnu buducnost drzavne zajednice SCG i resavanje kosovskog problema?

- Potreba da nasi politicari jedinstveno rade po pitanju Kosova od zivotnog je znacaja i u tome ce uvek imati moju podrsku. Buducnost Kosova je izuzetno delikatna i mora se zasnivati na postovanju svih etnickih grupa i svih veroispovesti, ali i na nultoj toleranciji prema terorizmu. Nadam se da cemo do resenja doci uskoro. Sto se tice odnosa izmedju nase dve drzave, Srbije i Crne Gore, mislim da je od zivotnog znacaja da nastavimo zajedno, ali na prvom mestu je volja naroda, koji bi trebalo da slobodno odluce o sudbini zajednicke drzave. Sigurno je da niko ne zeli berlinski zid izmedju Srbije i Crne Gore. Takodje, mora se pronaci i korektno resenje za status Vojvodine, isto kao sto takva resenja moraju biti pronadjena i u Bosni i Hercegovini. Nama su se desile strasne stvari - ubistva, stotine hiljada izbeglica bez domova.

Saosecamo se sa svim zrtvama, ali sada je doslo vreme da se osiguramo da se tako nesto vise nikada ne ponovi i da kao region nastavimo dalje postujuci jedni druge, saradjujuci jedni s drugima. Ako hocemo da se razvijamo kao demokratska zemlja, da otvaramo nova radna mesta, da imamo bolju organizaciju, zdravstvenu i socijalnu zastitu, da budemo velika nacija, moramo se dobro slagati sa svima i ne smemo imati negativan stav.

Nedavno ste polozili venac na grob poslednjeg vladarskog para iz kuce Obrenovica. Da li ste Vi prvi staresina Doma Karadjordjevic koji je to ucinio ili je pre Vas to uradio i kralj Petar Prvi?

-Kralj Aleksandar Obrenovic je 1897. polozio venac povodom 80. godisnjice smrti Karadjordja. Tom prilikom Petar Karadjordjevic, buduci kralj, toplo mu se zahvalio, ali do punog izmirenja izmedju dve dinastije nije doslo. Posle dolaska na presto kralj Petar je dao izjavu da zeli pomirenje, ali nisam siguran da je polozio venac na grob. Veoma je vazno da postujemo nasu istoriju. Majski prevrat bio je uzasan zlocin, ali moj pradeda, kralj Petar Prvi, nije imao nikakve veze sa tim atentatom, zbog kog se Srbija nasla u situaciji slicnoj onoj koju smo nedavno imali. Bila je u izolaciji. Razlika je sto smo mi tada bili jedna zemlja i posle tragedije koja se desila doslo je do popravljanja situacije. Politika postovanja svakog bila je pracena zdravom ekonomskom politikom.

Kralj je imao dobru vladu, usledili su bolji dani, ali smo ponovo bili upleteni u balkanske ratove, Prvi i Drugi svetski rat, gradjanski rat, diktaturu... Tragedija je sto se u celom 20. veku izgubilo mnogo krvi i bilo mnogo patnje. Ali, trebalo bi sve to ostaviti za nama. Sada je nase vreme.

Iduce godine navrsava se dva veka od Prvog srpskog ustanka, a ove godine pada stogodisnjica od dolaska kralja Petra Prvog na presto. Kako ce kraljevski dom obeleziti ove jubileje i da li ce to biti prilika da se u otadzbinu vrate posmrtni ostaci Vaseg oca kralja Petra Drugi i njegove majke kraljice Marije?

-Za nas je 2004. velika godina. To je dvestogodisnjica postojanja moderne srpske drzave. Vec posle 5. oktobra 2000. poceo je da se proslavlja datum podizanja Prvog srpskog ustanka i vlada ga je prihvatila kao drzavni praznik, Sretenje. Sa pokojnim premijerom Zoranom Djindjicem vec sam bio zapoceo razgovore o obelezavanju ovog jubileja. Slozili smo se da bi organizacija morala da bude jedinstvena za citavu zemlju da se ne bi desilo da postoje razlicite organizacije koje bi bile suprotstavljene. Premijer Djindjic bio je predlozio da bi ja mogao da budem pocasni predsednik takvog odbora. Nadam se da ce se ti razgovori nastaviti sa novim premijerom, jer je 2004. blizu. Moj koncept je da je Srbija savremena drzava, sa velikom istorijom i sa velikim mogucnostima za buducnost. Iduce godine je i 100. godisnjica krunisanja kralja Petra Prvog.

O tome postoji zanimljiv film, prvi koji je ikad snimljen u Srbiji. To je fascinantan istorijski dogadjaj kojim bi svi trebali da se ponosimo. Sto se tice povratka posmrtnih ostataka mog oca kralja Petra Drugog, kraljice Marije i drugih clanova porodice, na Oplenac, nadam se da cemo svi zajedno raditi na ostvarenju tog plana.

Jelena Tasic

DANAS, 13.06.2003.

Princ Carls u Srbiji?

Beograd - Princ Aleksandar Karadjodjevic izjavio je, po povratku iz posete Britanskoj kraljevskoj kruni, da je princ Carls izrazio zelju da uskoro poseti Beograd. "Princ Carls bi zeleo da poseti Srbiju ne samo da bi se upoznao sa humanitarnom situacijom vec i da se upozna sa nasom istorijom, nasom kulturom, a mozda i da ucestvuje u nekom sportskom takmicenju", rekao je Karadjordjevic. On je dodao da je Vladi Srbije predlozio da mu se "ucini gest prenosenja posmrtnih ostataka kralja Petra i kraljice Marije iz Libertivila, odnosno Vindzora.

Tanjug