|
|||
 |
|
ДМЗ. Ваше Краљевско Височанство, Ваша земља је сада у тешком положају. Један део Србије – Косово – је под окупацијом међународних војних снага и администрацијом Уједињених Нација. Што се тиче спољних послова, Србија је изгледа скоро изолована. Као Престолонаследник не бавите се дневном полиитком али да ли сте у стању да нешто учините посредовањем између Ваше и суседних земаља? ЊКВ. Међународни положај Србије није лак али наша земља има низ способних лидера решених да спроведу унутарње реформе и поправе спољне односе. Њихов посао није нимало олакшан жалосним отсуством разумевања проблема Косова неких земаља које инсистирају на пуној независности те српске јужне покрајине. Србија жели добре односе са свим земљама, нарочито на Балкану, и релативна изолација моје земље није последица политике коју води Београд већ резултат неуспеха Европе и САД да јој омогуће да максимално учествује у токовима међународне интеграције и сарадње. Србија није једини кривац за трагичне догађаје у југоисточној Европи за време две прошле деценије и међународна заједница мора да престане да је третира као прокажену. У праву сте када кажете да се не бавим дневном политиком своје земље али живо пратим догађаје и настојим да помогнем на свој начин без мешања у надлежност политичара. Радовао бих се ако би тражили да им помогнем да се поправе односи са суседним земљама јер сам чврсто уверен у потребу регионалне сарадње. Можда ће вас интересовати да сам ових задњих година посетио Словенију и Хрватску као приватно лице и срео се са њиховим лидерима. Као човек који је од самог почетка осудио ратове у периоду распада Југославије мислим да могу играти корисну улогу у обнављању међусобног поверења и сарадње. ДМЗ. Какву улогу игра Косово у српској свести? Како народ Србије гледа на окупацију Косова? ЊКВ. Косово игра јединствену улогу у српској свести као колевка српске православне духовности и поприште најзначајније битке коју су Срби икада водили за слободу и своју веру. Косово је врста српског Јерусалима и као што се Јевреји нису никада одрекли Јерусалима током дугих векова изгнанства, Срби се никада неће одрећи Косова. Сетите се само неизмерно вредних српских црквених светилишта на Косову који су интегралан део не само српске културне баштине већ и европске цивилизације. Чињеница да је преко 150 српских цркава и других споменика порушено на Косову од почетка стране окупације 1999. године говори сама за себе. Срби су врло незадовољни због стране окупације Косова а били би још незадовољнији ако би њиховој јужној покрајини било дозвољено да се отцепи. Албанци на Косову морају да уживају људска и грађанска права као и Срби али била би то тешка повреда међународног права кад би међународна заједница решила да одвоји од Србије прилично велики део њене територије и да му дâ независност. ДМЗ. У којој мери је војна интервенција 1999. године оптеретила односе између Србије и других земаља Европе, нарочито Немачке? ЊКВ. Војна интервенција Запада 1999. године је нанела тешке ране Србији, потребно је времена да оне зацеле, а Немачка и остале НАТО земље морају помоћи процес лечења. Говорећи отворено, подршка Немачке ваздушној офанзиви на Србију није нас изненадила јер је наша земља била жртва немачке агресије у два светска рата али смо заиста били погођени што су наши стари савезници Велика Британија, Француска и САД играли водећу улогу у том нападу. Невероватно брзо су заборавили несебичну жртву коју су Срби поднели у Другом светском рату за слободу и савезничку победу. У марту 1941. Југославија је практички извршила самоубиство због своје оданости Великој Британији када су српски официри извели анти-хитлеровски пуч у Београду, а 1999. Велика Британија је, под Премијером Блером, постала водећи јастреб у кампањи против Србије, а њена војна авијација извршила многе нападе проузрокојући смрт недужних цивила. Немачка се такође придружила кампањи и не помисливши да је то била изванредна прилика да се искупи за агресију у прошлости тиме што би овог пута одбила да учествује. Срби неће брзо заборавити да су немачки војни авиони бомбардовали Варварин у централној Србији и убили неколико недужних цивила, међу њима и једног српског свештеника коме је шрапнел одрубио главу. Луфтвафе не може бити поносна на ту акцију. Није ми познато да је дата нека службена изјава жаљења због овог незгодног инцидента.
Али то је историја а ми морамо гледати позитивно у будућност. НАТО чланице морају да исправе оно што се десило 1999. године тиме што ће помоћи обнову Србије и наше поновно повезивање са Европом. ДМЗ. У чему је важност Српске православне цркве за Србе? Какву је улогу играла у отоманском периоду? ЊКВ. Српска православна црква је најважнија од свих српских институција. Од времена кад ју је Свети Сава основао у 13. веку играла је главну улогу у историји Срба, прво као центар српске православне духовности и, друго, као чувар српског националнаг идентитета. Кроз пет векова отоманске владавине омогућила је Србима да на рушевинама своје средњевековне државе очувају свој идентитет као народ. Била је вековима чувар српске културе и организатор просвете. Била је изложена страшним прогонима под отоманском влашћу, као и у новије време, у Хрватској током Другог светског рата и првих година Титове диктатуре у Југославији. Сада се враћа на место које јој припада у српском друштву. Краљевски Дом Карађорђевића је одувек давао снажну подршку Српској Цркви. У време највеће славе за Србију, наше друштво се ослањало на два стуба: Цркву и Круну.
ДМЗ. Какве односе има Србија са другим народима који су заједно са њом били у старој Југославији? ЊКВ. Односи Србије са свим бившим члановима Југословенске Федерације се стално побољшавају после сукоба у последњој деценији 20. века. Трговина је увек била развијена а политички односи су се такође знатно поправили од уклањања Слободана Милошевића са власти 2000. године и надамо се да ће тако да наставе. Југоисточна Европа мора постати зона истинске демократије, сарадње и пријатељства у интересу свих њених становника који су повезани многим заједничким везама. Не сме бити никакве дискриминације на основи расе, националности, вероисповести или пола и људска права свих грађана се морају поштовати. Србија ће упорно радити на промовисању ових принципа на својој територији а очекује да ће владе суседних земаља деловати у истом смеру. Један проблем који још треба решити је питање несталих лица и избеглица. Желим да нагласим да Србија има више избеглица него било која друга бивша југословенска република и позивам одговорне факторе да омогуће свим српским избеглицама да се врате на огњишта својих предака у Хрватској и на Косову. ДМЗ. Како оцењујете немачко-српске односе? ЊКВ. Сматрам да су односи између Србије и Немачке добри али би могли бити и бољи. Ратовали смо у прошлости и разилазили се по разним питањима. Била је тако велика грешка што је Немачка, за време владе Канцелара Кола, вршила притисак да се Хрватска и Словенија што пре признају као независне државе и тиме поспешила распад Југославије. Али, као што рекох раније, то је историја а ми морамо позитивно гледати у будућност. Немачка би морала да ојача економске односе са Србијом тиме што би инвестирала више у српску привреду и помогла примени модерних метода. Треба такође да унапреди политичку, културну и просветну сарадњу и активно помогне Србији да постане члан Европске уније чим се за то створе услови.
Лично сматрам да Срби могу нешто да науче од Немаца нарочито по једној ствари. После Хитлеровог пораза 1945. године немачки народ је пао на најнижу тачку у својој историји али се у року од пар деценија дивно подигао и сопственим напорима вратио себи углед у свету и свој положај у срцу Европе. То сте постигли својом радишношћу, интелигентном политиком и одлуком да не поновите грешке прошлости. Садашњи положај Србије се никада не може упоредити са страховитом катастрофом коју сте доживели 1945. године али ми ипак можемо нешто научити од вас и тако радишношћу и интелигентним планирањем вратити себи место које нам припада у свету и Европи. ДМЗ. Каква је садашња улога Краљевског дома у Републици Србији? ЊКВ. Краљевски Дом Карађорђевића је нераскидиво везан за судбину српског народа за прошла два века и ма што се десило та веза неће бити прекинута. Као наследник престола живим и радим у Србији али се не сме заборавити да, иако сада република, Србија има дугу монархистичку традицију и много људи подржава обнову монархије. Ја сам демократа и народ мора да одлучи какав облик владавине жели. Кад се у мојој земљи комунизам почео да руши многи људи су ме питали да ли желим да будем крунисан као краљ. Мој одговор је био да „морамо прво крунисати демократију“ па сам започео кампању да помогнем демократске снаге да поразе диктатуру и уведу демократски систем. Кад се то постигло 2000. године вратио см се у своју земљу после дугог изгнанства да помогнем развитак демократије. Тај посао још није сасвим завршен али Србија после Милошевића је друга земља од оне раније. Краљевски дом Србије се залаже за демократију, владавину закона, поштовање људских права и права мањина, толерантно модерно друштво које укључује све и не дискриминира против никога. Залаже се да Србија постане члан Европске уније и да се укључи у остале процесе интеграције. На хуманитарном плану моја супруга Принцеза Катарина је већ годинама врло активна у давању помоћи свим људима у невољи без обзира на њихово порекло, вероисповест или политичко определење. Њена хуманитарна организацћија „Лајфлајн“ (Лифелине) и њена Фондација у Београду су дале знатну помоћ како институцијама тако појединцима и добиле велику похвалу и признање у земљи и иностранству. Наш краљевски дом је поново постао саставни део живота народа и ми узимамо учешћа у готово свим државним, народним и црквеним прославама. Имам добре односе са већином политичких, верских и других лидера и надам се да им мој савет нешто значи. Спољни односи су сфера мојих интересовања и стално радим да унапредим везе Србије са свим демократским земљама. Такође настојим да оповргнем многе погрешне појмове и лажи које круже по иностранству о Србима као „лошим момцима“ Европе. Моји саветници и ја се такође надамо да ће доћи дан кад ће Срби моћи да се изјасне по питању обнове монархије. Поштоваћу вољу народа. ДМЗ. Каква је важност Српске Војске? Како она оцењује војне традиције из доба монархије у Србији и Југославији? ЊКВ. Војска Србије је још увек врло важна. У једној недавној анкети људи су питани у коју институцију имају највише поверења, велика већина је одговорила прво у Цркву а затим у Армију. Српске оружане снаге су прошле кроз болну транзицију од југословенске до српске војске. Тај процес се наставља, војска постаје све више професионална, успоставила је јаке везе са војском САД-а. Наши војници веома цене војне традиције Краљевине Србије у периоду до 1918. године, нарочито херојску и несебичну жртву коју је наша војска дала у Балканским и Првом светском рату који је кулминирао у пробоју солунског фронта. У новије време Србија није никада водила освајачки рат и неће то урадити у будућности. Наше оружане снаге ће бити коришћене једино у самоодбрани и наша је велика нада да Срби неће бити приморани да поново употребе оружје. ДМЗ. Да ли ће се Србија у будућности приближити више Русији него Западној Европи? Шта Ви лично мислите о томе? ЊКВ. Сматрам да Србија не мора да бира између Русије и Западне Европе, наша је жеља да одржавамо добре везе и са једном и са другом. Русија је стари савезник Србије, помогла нам је у борби за ослобођење од отоманског ропства али имамо савезнике и у Западној Европи, а желимо пријатељске односе са свим демократским земљама у свету. Наша је жеља да постанемо што пре члан Европске уније и да допринесемо њеној будућности. Поздрављамо помоћ било кога у нашим настојањима да ојачамо демократију, обновимо привреду и поправимо свој међународни положај. ДМЗ. Да ли мислите да је пожељно да Србија постане чланица Европске уније? ЊКВ. Као што се види из оног што сам већ рекао, приступање Европској унији је главни приоритет за Србију. Било каква помоћ Немачке у погледу бржег приступања више је него добродошла. ДМЗ. Каква је Ваша визија будућности Србије? ЊКВ. Србија као успешна и мирољубива демократска земља са модерним и праведним друштвеним системом који ће омогућити свим својим грађанима, без обзира на етничко порекло или вероисповест, да воде пун и стваралачки живот. Србија као конструктиван и одговоран члан заједнице народа. И коначно, Србија као уставна парламентарна монархија. Хвала вам.
|
