Deutsche Militärzeitschrift, juli 2007

PDF>>>

DMZ. Vaše Kraljevsko Visočanstvo, Vaša zemlja je sada u teškom položaju. Jedan deo Srbije – Kosovo – je pod okupacijom međunarodnih vojnih snaga i administracijom Ujedinjenih Nacija. Što se tiče spoljnih poslova, Srbija je izgleda skoro izolovana. Kao Prestolonaslednik ne bavite se dnevnom poliitkom ali da li ste u stanju da nešto učinite posredovanjem između Vaše i susednih zemalja?

NJKV. Međunarodni položaj Srbije nije lak ali naša zemlja ima niz sposobnih lidera rešenih da sprovedu unutarnje reforme i poprave spoljne odnose. Njihov posao nije nimalo olakšan žalosnim otsustvom razumevanja problema Kosova nekih zemalja koje insistiraju na punoj nezavisnosti te srpske južne pokrajine. Srbija želi dobre odnose sa svim zemljama, naročito na Balkanu, i relativna izolacija moje zemlje nije posledica politike koju vodi Beograd već rezultat neuspeha Evrope i SAD da joj omoguće da maksimalno učestvuje u tokovima međunarodne integracije i saradnje. Srbija nije jedini krivac za tragične događaje u jugoistočnoj Evropi za vreme dve prošle decenije i međunarodna zajednica mora da prestane da je tretira kao prokaženu.

U pravu ste kada kažete da se ne bavim dnevnom politikom svoje zemlje ali živo pratim događaje i nastojim da pomognem na svoj način bez mešanja u nadležnost političara. Radovao bih se ako bi tražili da im pomognem da se poprave odnosi sa susednim zemljama jer sam čvrsto uveren u potrebu regionalne saradnje. Možda će vas interesovati da sam ovih zadnjih godina posetio Sloveniju i Hrvatsku kao privatno lice i sreo se sa njihovim liderima. Kao čovek koji je od samog početka osudio ratove u periodu raspada Jugoslavije mislim da mogu igrati korisnu ulogu u obnavljanju međusobnog poverenja i saradnje.

DMZ. Kakvu ulogu igra Kosovo u srpskoj svesti? Kako narod Srbije gleda na okupaciju Kosova?

NJKV. Kosovo igra jedinstvenu ulogu u srpskoj svesti kao kolevka srpske pravoslavne duhovnosti i poprište najznačajnije bitke koju su Srbi ikada vodili za slobodu i svoju veru. Kosovo je vrsta srpskog Jerusalima i kao što se Jevreji nisu nikada odrekli Jerusalima tokom dugih vekova izgnanstva, Srbi se nikada neće odreći Kosova. Setite se samo neizmerno vrednih srpskih crkvenih svetilišta na Kosovu koji su integralan deo ne samo srpske kulturne baštine već i evropske civilizacije. Činjenica da je preko 150 srpskih crkava i drugih spomenika porušeno na Kosovu od početka strane okupacije 1999. godine govori sama za sebe. Srbi su vrlo nezadovoljni zbog strane okupacije Kosova a bili bi još nezadovoljniji ako bi njihovoj južnoj pokrajini bilo dozvoljeno da se otcepi. Albanci na Kosovu moraju da uživaju ljudska i građanska prava kao i Srbi ali bila bi to teška povreda međunarodnog prava kad bi međunarodna zajednica rešila da odvoji od Srbije prilično veliki deo njene teritorije i da mu dâ nezavisnost.

DMZ. U kojoj meri je vojna intervencija 1999. godine opteretila odnose između Srbije i drugih zemalja Evrope, naročito Nemačke?

NJKV. Vojna intervencija Zapada 1999. godine je nanela teške rane Srbiji, potrebno je vremena da one zacele, a Nemačka i ostale NATO zemlje moraju pomoći proces lečenja. Govoreći otvoreno, podrška Nemačke vazdušnoj ofanzivi na Srbiju nije nas iznenadila jer je naša zemlja bila žrtva nemačke agresije u dva svetska rata ali smo zaista bili pogođeni što su naši stari saveznici Velika Britanija, Francuska i SAD igrali vodeću ulogu u tom napadu. Neverovatno brzo su zaboravili nesebičnu žrtvu koju su Srbi podneli u Drugom svetskom ratu za slobodu i savezničku pobedu. U martu 1941. Jugoslavija je praktički izvršila samoubistvo zbog svoje odanosti Velikoj Britaniji kada su srpski oficiri izveli anti-hitlerovski puč u Beogradu, a 1999. Velika Britanija je, pod Premijerom Blerom, postala vodeći jastreb u kampanji protiv Srbije, a njena vojna avijacija izvršila mnoge napade prouzrokojući smrt nedužnih civila. Nemačka se takođe pridružila kampanji i ne pomislivši da je to bila izvanredna prilika da se iskupi za agresiju u prošlosti time što bi ovog puta odbila da učestvuje. Srbi neće brzo zaboraviti da su nemački vojni avioni bombardovali Varvarin u centralnoj Srbiji i ubili nekoliko nedužnih civila, među njima i jednog srpskog sveštenika kome je šrapnel odrubio glavu. Luftvafe ne može biti ponosna na tu akciju. Nije mi poznato da je data neka službena izjava žaljenja zbog ovog nezgodnog incidenta.

Ali to je istorija a mi moramo gledati pozitivno u budućnost. NATO članice moraju da isprave ono što se desilo 1999. godine time što će pomoći obnovu Srbije i naše ponovno povezivanje sa Evropom.

DMZ. U čemu je važnost Srpske pravoslavne crkve za Srbe? Kakvu je ulogu igrala u otomanskom periodu?

NJKV. Srpska pravoslavna crkva je najvažnija od svih srpskih institucija. Od vremena kad ju je Sveti Sava osnovao u 13. veku igrala je glavnu ulogu u istoriji Srba, prvo kao centar srpske pravoslavne duhovnosti i, drugo, kao čuvar srpskog nacionalnag identiteta. Kroz pet vekova otomanske vladavine omogućila je Srbima da na ruševinama svoje srednjevekovne države očuvaju svoj identitet kao narod. Bila je vekovima čuvar srpske kulture i organizator prosvete. Bila je izložena strašnim progonima pod otomanskom vlašću, kao i u novije vreme, u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata i prvih godina Titove diktature u Jugoslaviji. Sada se vraća na mesto koje joj pripada u srpskom društvu.

Kraljevski Dom Karađorđevića je oduvek davao snažnu podršku Srpskoj Crkvi. U vreme najveće slave za Srbiju, naše društvo se oslanjalo na dva stuba: Crkvu i Krunu.

DMZ. Kakve odnose ima Srbija sa drugim narodima koji su zajedno sa njom bili u staroj Jugoslaviji?

NJKV. Odnosi Srbije sa svim bivšim članovima Jugoslovenske Federacije se stalno poboljšavaju posle sukoba u poslednjoj deceniji 20. veka. Trgovina je uvek bila razvijena a politički odnosi su se takođe znatno popravili od uklanjanja Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine i nadamo se da će tako da nastave. Jugoistočna Evropa mora postati zona istinske demokratije, saradnje i prijateljstva u interesu svih njenih stanovnika koji su povezani mnogim zajedničkim vezama. Ne sme biti nikakve diskriminacije na osnovi rase, nacionalnosti, veroispovesti ili pola i ljudska prava svih građana se moraju poštovati. Srbija će uporno raditi na promovisanju ovih principa na svojoj teritoriji a očekuje da će vlade susednih zemalja delovati u istom smeru. Jedan problem koji još treba rešiti je pitanje nestalih lica i izbeglica. Želim da naglasim da Srbija ima više izbeglica nego bilo koja druga bivša jugoslovenska republika i pozivam odgovorne faktore da omoguće svim srpskim izbeglicama da se vrate na ognjišta svojih predaka u Hrvatskoj i na Kosovu.

DMZ. Kako ocenjujete nemačko-srpske odnose?

NJKV. Smatram da su odnosi između Srbije i Nemačke dobri ali bi mogli biti i bolji. Ratovali smo u prošlosti i razilazili se po raznim pitanjima. Bila je tako velika greška što je Nemačka, za vreme vlade Kancelara Kola, vršila pritisak da se Hrvatska i Slovenija što pre priznaju kao nezavisne države i time pospešila raspad Jugoslavije. Ali, kao što rekoh ranije, to je istorija a mi moramo pozitivno gledati u budućnost. Nemačka bi morala da ojača ekonomske odnose sa Srbijom time što bi investirala više u srpsku privredu i pomogla primeni modernih metoda. Treba takođe da unapredi političku, kulturnu i prosvetnu saradnju i aktivno pomogne Srbiji da postane član Evropske unije čim se za to stvore uslovi.

Lično smatram da Srbi mogu nešto da nauče od Nemaca naročito po jednoj stvari. Posle Hitlerovog poraza 1945. godine nemački narod je pao na najnižu tačku u svojoj istoriji ali se u roku od par decenija divno podigao i sopstvenim naporima vratio sebi ugled u svetu i svoj položaj u srcu Evrope. To ste postigli svojom radišnošću, inteligentnom politikom i odlukom da ne ponovite greške prošlosti. Sadašnji položaj Srbije se nikada ne može uporediti sa strahovitom katastrofom koju ste doživeli 1945. godine ali mi ipak možemo nešto naučiti od vas i tako radišnošću i inteligentnim planiranjem vratiti sebi mesto koje nam pripada u svetu i Evropi.

DMZ. Kakva je sadašnja uloga Kraljevskog doma u Republici Srbiji?

NJKV. Kraljevski Dom Karađorđevića je neraskidivo vezan za sudbinu srpskog naroda za prošla dva veka i ma što se desilo ta veza neće biti prekinuta. Kao naslednik prestola živim i radim u Srbiji ali se ne sme zaboraviti da, iako sada republika, Srbija ima dugu monarhističku tradiciju i mnogo ljudi podržava obnovu monarhije. Ja sam demokrata i narod mora da odluči kakav oblik vladavine želi. Kad se u mojoj zemlji komunizam počeo da ruši mnogi ljudi su me pitali da li želim da budem krunisan kao kralj. Moj odgovor je bio da „moramo prvo krunisati demokratiju“ pa sam započeo kampanju da pomognem demokratske snage da poraze diktaturu i uvedu demokratski sistem. Kad se to postiglo 2000. godine vratio sm se u svoju zemlju posle dugog izgnanstva da pomognem razvitak demokratije. Taj posao još nije sasvim završen ali Srbija posle Miloševića je druga zemlja od one ranije. Kraljevski dom Srbije se zalaže za demokratiju, vladavinu zakona, poštovanje ljudskih prava i prava manjina, tolerantno moderno društvo koje uključuje sve i ne diskriminira protiv nikoga. Zalaže se da Srbija postane član Evropske unije i da se uključi u ostale procese integracije. Na humanitarnom planu moja supruga Princeza Katarina je već godinama vrlo aktivna u davanju pomoći svim ljudima u nevolji bez obzira na njihovo poreklo, veroispovest ili političko opredelenje. Njena humanitarna organizacćija „Lajflajn“ (Lifeline) i njena Fondacija u Beogradu su dale znatnu pomoć kako institucijama tako pojedincima i dobile veliku pohvalu i priznanje u zemlji i inostranstvu.

Naš kraljevski dom je ponovo postao sastavni deo života naroda i mi uzimamo učešća u gotovo svim državnim, narodnim i crkvenim proslavama. Imam dobre odnose sa većinom političkih, verskih i drugih lidera i nadam se da im moj savet nešto znači. Spoljni odnosi su sfera mojih interesovanja i stalno radim da unapredim veze Srbije sa svim demokratskim zemljama. Takođe nastojim da opovrgnem mnoge pogrešne pojmove i laži koje kruže po inostranstvu o Srbima kao „lošim momcima“ Evrope. Moji savetnici i ja se takođe nadamo da će doći dan kad će Srbi moći da se izjasne po pitanju obnove monarhije. Poštovaću volju naroda.

DMZ. Kakva je važnost Srpske Vojske? Kako ona ocenjuje vojne tradicije iz doba monarhije u Srbiji i Jugoslaviji?

NJKV. Vojska Srbije je još uvek vrlo važna. U jednoj nedavnoj anketi ljudi su pitani u koju instituciju imaju najviše poverenja, velika većina je odgovorila prvo u Crkvu a zatim u Armiju. Srpske oružane snage su prošle kroz bolnu tranziciju od jugoslovenske do srpske vojske. Taj proces se nastavlja, vojska postaje sve više profesionalna, uspostavila je jake veze sa vojskom SAD-a. Naši vojnici veoma cene vojne tradicije Kraljevine Srbije u periodu do 1918. godine, naročito herojsku i nesebičnu žrtvu koju je naša vojska dala u Balkanskim i Prvom svetskom ratu koji je kulminirao u proboju solunskog fronta. U novije vreme Srbija nije nikada vodila osvajački rat i neće to uraditi u budućnosti. Naše oružane snage će biti korišćene jedino u samoodbrani i naša je velika nada da Srbi neće biti primorani da ponovo upotrebe oružje.

DMZ. Da li će se Srbija u budućnosti približiti više Rusiji nego Zapadnoj Evropi? Šta Vi lično mislite o tome?

NJKV. Smatram da Srbija ne mora da bira između Rusije i Zapadne Evrope, naša je želja da održavamo dobre veze i sa jednom i sa drugom. Rusija je stari saveznik Srbije, pomogla nam je u borbi za oslobođenje od otomanskog ropstva ali imamo saveznike i u Zapadnoj Evropi, a želimo prijateljske odnose sa svim demokratskim zemljama u svetu. Naša je želja da postanemo što pre član Evropske unije i da doprinesemo njenoj budućnosti. Pozdravljamo pomoć bilo koga u našim nastojanjima da ojačamo demokratiju, obnovimo privredu i popravimo svoj međunarodni položaj.

DMZ. Da li mislite da je poželjno da Srbija postane članica Evropske unije?

NJKV. Kao što se vidi iz onog što sam već rekao, pristupanje Evropskoj uniji je glavni prioritet za Srbiju. Bilo kakva pomoć Nemačke u pogledu bržeg pristupanja više je nego dobrodošla.

DMZ. Kakva je Vaša vizija budućnosti Srbije?

NJKV. Srbija kao uspešna i miroljubiva demokratska zemlja sa modernim i pravednim društvenim sistemom koji će omogućiti svim svojim građanima, bez obzira na etničko poreklo ili veroispovest, da vode pun i stvaralački život. Srbija kao konstruktivan i odgovoran član zajednice naroda. I konačno, Srbija kao ustavna parlamentarna monarhija.

Hvala vam.