NEDELJNIK EVROPA, 1. jun 2006.

INTERVJU SA NJ. K. V. ALEKSANDROM II

PRESTOLONASLEDNIK ILI PRETENDENT NA PRESTO

Tvrdite da bi Srbija kao ustavna kraljevina najbrže stigla u EU i najbrže privukla strane investicije. Koji su Vam argumenti?

Ustavna parlamentarna monarhija će doneti stabilnost u Srbiju. Treba nam stabilnost, kako bismo privukli investitore. Imali bismo više ljudi spremnih da ulože novac ako bi imali poverenja u sigurnost njihovih investicija na duge staze. Poznato je da mnogo najznačajnijih svetskih investitora još uvek nije spremno da ulože novac. Oni su se, na žalost, u ovom trenutku povukli. Naravno, drago mi je da imamo mnogo dobrih investitora, ali kada ne bi bilo stalnog političkog prepucavanja i kada ne bi bilo očiglednog nedostatka planiranja i strategije, imali bismo pravu poplavu ljudi koji bi hteli da ulože novac.

Navedite investitore koji u Srbiju neće da ulažu svoj novac zato što je ona republika, a sigurno bi investirali da je monarhija.

Hajde da se suočimo sa činjenicom da su mnoge vrhunske firme došle ovde i nikad se nisu vratile. U ustavnim parlamentarnim monarhijama premijer i njegov kabinet vladaju bez uplitanja od strane šefa države (kralja) i njegove kancelarije. Molim vas da me ne shvatite pogrešno: izuzetno duboko poštujem našeg predsednika i našeg premijera, ali osećam da sistem koji mi imamo nije upućen ka stabilnosti i progresu.

Do sada je već trebalo da imamo mnogo više investitora kao i mnogo više potražnje koja bi bila predmet želje Evrope.

Na osnovu čega imate takav predosećaj?

Ako ćemo jednog dana biti u Evropskoj Uniji i ako ćemo učestvovati u donošenju njenih odluka, ne možemo sebi dozvoliti da budemo u stalnom političkom prepucavanju i nadmudrivanju kao što je sada slučaj. Evropa neće to tolerisati, a neće ni investitori. Zasigurno biće investitora, ali ni izbliza u količini koja nam je potrebna kako bismo dostigli pun ekonomski preporod i socijalnu zaštitu. Zato bi Srbiji bilo mnogo bolje sa neutralnim šefom države koji nije član nijedne političke partije niti je povezan sa nekom od njih. Pozivam sve političare da budu konstruktivni, a ne da se stalno osvrću i gledaju ko ih posmatra.

Molim Vas da obrazložite Vašu tezu da je ustavna kraljevina "oblik vladavine koji je blizak srpskoj duši".

Pa samo pogledajte u istoriju. Uvek smo bili kraljevina i u dobrim i u lošim vremenima. Od Drugog svetskog rata do 5. oktobra 2000. naš siroti narod je bio podvrgnut eksperimentu koji je propao, dok se ostatak Evrope, naročito zapadni deo stabilno kretao napred. Samo zamislite koliko smo dragocenog vremena izgubili, i kojim patnjama je naš narod bio izložen. Nakon što su dve carevine napustile ove prostore, mi jednostavno nismo imali dovoljno vremena da se sakupimo i ustanovimo demokratske institucije zbog dolaska fašizma, potom Drugog svetskog rata,  građanskog rata, komunizma, zatim perioda secesije tokom poslednje decenije i režima koji je koristio negativni nacionalizam i religijski naboj. Sada se oporavljamo od svega toga, što nije lak zadatak. Trebalo bi da iskoristimo dokazanu formulu Ustavne parlamentarne monarhije kako bismo omogućili demokratskim procesima da dalje nastave da se kreću sa više stabilnosti i sa veoma poboljšanom slikom Srbije.

Zašto mislite da je proglašenje nezavisnosti Crne Gore bas taj "pravi trenutak da Srbija uredi sebe, po svojoj meri i da krene napred"?

Da li je bilo i ranije "pravih trenutaka", i ako jeste, zašto nisu iskorišćeni?

Crna Gora će nam uvek trebati, baš kao što ćemo mi trebati njoj, mi smo braća i sestre. Moramo imati najbolje odnose sa Crnom Gorom i ne smemo raditi jedni protiv drugih. Moramo imati i sjajne odnose sa svim našim susedima zbog našeg ekonomskog uspeha. Svi ćemo ući u Evropsku Uniju i jedino možemo da radimo na zajedničkom boljitku. Stavite ego i tvrdoglavost na stranu, mislite o ljudima i njihovom boljitku. Moramo ispuniti naše međunarodne obaveze. Evropa će se uvek kretati napred, a mi moramo da skočimo na voz odmah, kao što moramo da prestanemo da se zaustavljamo na sporednim putevima. Ne možemo da padamo stalno na priče o teorijama zavere. Došlo je vreme za Srbiju.

Objasnili ste da je savremena monarhija stabilna, da "u njoj vladaju skupština i vlada, a kralj je iznad dnevne politike, čuvar je jedinstva naroda, stabilnosti političkog života i trajnosti države". Ako bi kralj, kako kazete, bio iznad dnevne politike, kako bi mogao da čuva stabilnost političkog života?

Tako što se ne bi mešao u dnevnu politiku, tako što bi bio neutralno mesto susreta za sve. Centar jedinstva, kontinuiteta i stabilnosti. Vlada ima izvršnu vlast, ona upravlja zemljom, a kralj je vladar. I to stvarno funkcioniše – pogledajte samo Kraljevinu Španiju danas! To je bila zemlja diktature, a danas ima sjajne demokratske institucije i članica je Evropske unije zahvaljujući svima.

Tražite "zrelu demokratsku debatu u interesu naše zemlje". Na koji način to mislite da uradite?

Moramo da zaustavimo politička prepucavanja. Naši ljudi treba da prežive tako što će imati posao i dobar sistem socijalne zaštite. Da li mislite da će stalno nadmudrivanje privući više investitora ili će ih biti manje? Moj plan je da imamo neutralnog šefa države i nov imidž Srbije. Treba nam nov imidž jer nam je svima dosta postojeće loše slike. Da li mislite da će članica Evropske Unije sa negativnim imidžom, prepuna problema uspeti na političkom i ekonomskom planu? Sigurno neće. Ne možemo dozvoliti više trvenja. Moramo poštovati jedni druge, moramo preseći političku retoriku i staviti ljude na prvo mesto. Odmah.

Imate već pripremljen i Nacrt ustava Kraljevine Srbije. Po kakvom modelu ste ga uradili?

Koristeći se primerima ko što su Ustav Španije ili ustav koji je napisao profesor Pavle Nikolić. Prilikom donošenja novog španskog ustava bilo je mnogo zrele polemike, koja je još uvek živa, bilo bi dobro da to proučimo. Preporučio bih Konstitutivnu parlamentarnu skupštinu kako bi Srbija mogla da nastavi svoj put sa pozitivnom demokratskom debatom i promenama.

Jednom ste, pominjući Vase dobre veze sa drugim monarhijama, posebno apostrofirali kraljevine na Bliskom Istoku i Aziji? Možete li sada biti konkretniji - Kako biste veze sa tim monarhijama iskoristili za dobrobit Srbije?

Ne samo sa monarhijama nego i sa republikama. Svi su oni potrebni kako bi Srbija krenula napred, da bi pomogli Srbiji da uspostavi korisne kontakte. Postojala je jedna ideja, gotovo san da se ode u Sjedinjene Američke Države gde bismo napravili svojevrstan roud-šou kako bismo privukli investiture, ali se to nije ostvarilo zbog nepovoljnih političkih prilika… Posetio sam Njujork i u januaru i u martu, i mogu Vam reći da su finansijske institucije bile u iščekivanju povratne informacije od tima iz Srbije. Zaista bismo morali da radimo na tome zbog dobrobiti našeg naroda, i to jednom kada budemo konačno imali dobru osnovu, a to je ustavna parlamentarna monarhija.

Protivnici monarhije ističu velike troškove Dvora? Koliki su oni i da li možete da ih uporedite sa nekim drugim troškom koji ide na teret građana Srbije?

Ne slažem se sa njima. Troškovi republike daleko premašuju troškove monarhije, iako mnogi misle da je obrnuto. U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji, kao u republici postoje glavni izbori: parlamentarni i lokalni. U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji nema predsedničkih izbora svake četiri godine i predizbornih kampanja koje idu uz to, a opšte poznato je koliko su one skupe. Osim toga administrativni aparat predsednika republike po broju daleko nadmašuje broj zaposlenih u Kraljevom kabinetu, a ne zaboravimo i sredstva koja su namenjena za penziono i životno osiguranje svakog predsednika i njegovo obezbeđenje. Državu Kralj mnogo manje košta nego predsednik.

Srpska pravoslavna crkva zalaže se za obnovu monarhije. S obzirom na njezinu znatno ojačanu ulogu u odnosu na vreme kad ste se vratili u Srbiju, da li očekujete da će Vam SPC biti glavna poluga u "lobiranju" za povratak monarhije?

Dugujem veliku zahvalnost našoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, ali sam takođe veoma zahvalan na poštovanju koje mi ukazuju u Islamskoj i Rimokatoličkoj, kao i u svim drugim verskim zajednica. Moramo da poštujemo sve naše sugrađane bez obzira na njihove poglede na svet ili versku pripadnost.     

Kroz Vaš dom prošli su razni ljudi iz zemlje i sveta. Ugostili ste i brojne ambasadore i poslovne ljude. Da li se na nekom od Vaših prijema ugovori, u poslovnom smislu, i neki aranžman važan za Srbiju?

Bilo mi je veliko zadovoljstvo da ugostim šefove država i brojne domaće i strane posetioce. Puno pozitivnih stvari je proisteklo iz poseta brojnih predstavnika banaka i kompanija raspoloženih za investicije u Srbiji. Bio sam domaćin prvih sastanaka i kontakata između vlade i mnogih kompanija. Moja je dužnost uvek bila da ohrabrujem investicije. Postoji mnogo toga što možemo postići ako budemo radili zajedno.

Posle 5. oktobra, nova vlast je odlučila da vam vrati dvorski kompleks na Dedinju. Kako danas, pet godina kasnije, sumirate svoj boravak u Srbiji?

Povratak kući bio je veoma emotivan momenat u mom životu, i ja sam veoma zahvalan Vladi što mi je omogućila povratak. Meni je otac mnogo puta opisivao Dvor ali tek kada sam konačno bio kod kuće sve je to prestalo da bude kao san i postalo stvarnost. Veliko mi je zadovoljstvo bilo da posetim našu lepu Srbiju i naše ljude, i proveo sam se izuzetno lepo. Svakim danom sam sve više ponosan što sam Srbin.   

Za vreme Titove vladavine kroz Beli Dvor prošli su Hruščov i Nikson, ali i britanska kraljica Elizabeta Druga, kralj Huan Karlos. Da li ste pratili ta zbivanja i kako ste se osećali znajući, na primer, da britanska kraljica sedi u salonu Vašeg dede?

Dobro mi je poznato da su svi posetioci koji su dolazili u Beograd posećivali ili Kraljevski Dvor ili Beli Dvor, video sam te slike. Mnogi šefovi država su mi pričali o tome, davali mi svoje komentare o onome što su videli i osetili. Danas moramo okrenuti novu stranu s obzirom na to da smo najzad demokratska zemlja, kao ostatak Evrope. Postoji mnogo toga što možemo postići ako budemo radili zajedno.

U jednom intervjuu ste rekli da ste ponosni sto u vašim venama "teče srpska i crnogorska krv". Da li se, nakon referenduma u Crnoj Gori, bojite anemije?

Bio sam veoma tužan zbog Crne Gore, ali ne možemo više sebi da priuštimo žalopojke. Što se tiče anemije, više me brine amnezija, u podkategoriji „identitet i/ili percepcija Srbije“.